FAP Priboj: Popularnost u Africi, bend havajskih gitara, pozorišna trupa…

Kultura 23. jun. 202109:555 komentara
Podeli:

Umetnička grupa Jednostavno rečeno bavi se kulturnim i industrijskim nasleđem, a sa publikom deli priče o ljudima, gradovima, fabrikama. Članovi ovog kolektiva govore za N1 o tome do kakvih saznanja su došli u Priboju, istražujući fabriku automobila u tom gradu i u razgovorima sa stanovnicima tog grada i bivšim radnicima.

Jednostavno rečeno čine vizuelni umetnik Luka Knežević Strika, plesačica i psihološkinja Isidora Popović i pozorišna rediteljka Ivana Bogićević Leko.

„Isražujemo industrijsko i kulturno nasleđe, ali ne samo kao priču o proizvodnji i industriji, već i načinu na koji su fabrike u čitavoj ex Jugoslaviji oblikovale identitet grada… Mnoge od tih fabrika su profilisale te gradove, dovodile ljude u njih, povezivale zajednicu“, kaže Leko i dodaje da se grad Priboj i njegova fabrika automobila, koje obrađuju, čine kao neiscrpna inspiracija.

Grupa je prikupila veliki broj razgovora sa radnicima i želi, kako navode članovi, da pokrene neku vrstu razgovora o tome kako je drugačiji odnos radu i zajednici bio moguć i šta možemo iz toga da naučimo danas.

„Već u prvom razgovoru smo primetili nešto što danas deluje nezamislivo – osećaj dobro smislenog i proživljenog životnog i radnog veka, ideja da si život ugradio u neki poduhvat, osećaj nekog smisla, i čini nam se da je to nešto što oni uglavnom dele, i da je to zbog drugačijeg principa i pogleda na zajednicu, drugačijeg odnosa prama radu i zajednici, a da je to danas suprotno koliko je moguće, i da današnji sistem društva prosto nudi radno okruženje koje je često nedostojno čoveka i življenja“, navodi Luka Knežević Strika.

Danas je taj drugačiji pristup organizaciji i upravljanju obezvređen, dodaje on.

„Sami radnici FAP-a veruju da su ih poslušali u vreme kada je fabrika počela da propada sa raspadom bivše države, da možda ne bi došlo do propasti FAP-a. Veruju i danas da bi FAP mogao da stane na noge, jer ta fabrika i danas radi ali u smanjenom kapacitetu“, navodi Leko.

Jedno od zapažanja je da kada pričate o Priboju, pričate o FAP-u, i obrnuto, kaže Leko.

„To je neodvojivo. Oni tvrde, da kada bi se danss primenio model rukovođenja i organizacije FAP-a na našu državu da bismo mi procvetali“, dodaje.

Bogićević Leko priča kako su bili u poseti kod bračnog para Drčelić, bivših radnika FAP-a. „On je radio kao test vozač, ti kamioni su bili popularni u Africi, radio je i kao (FAP-ov) instruktor vožnje u Ugandi, a njegova supruga je tada bila sa njim i naučila je svahili“, dodaje.

FAP je u vreme Jugoslavije imao kulturno umetnička društva, sportske klubove, veliki broj kooperanata po čitavoj bivšoj zemlji, postojale su konekcije među njima, zajednička odmarališta, sportske igre.

„U Priboju je živelo 19 nacionalnosti, veliki deo sagledavanja i toga što ljudi imaju pozitivnu asocijaciju na FAP je i zbog toga što je on od nečega što je bilo varošica postao grad, koji ima i kulturni centar i muzej i školu. I ima da ponudi dosta sadžaja koji sigurno ne bi bio takav da nije bilo FAP-a“, navodi Knežević Strika.

FAP je, dodaje Bogićević Leko, imao bend havajskih gitara, džez bend i pozorišnu trupu čiji su koreni današnje scene u Priboju.

„Vrlo često se neko kulturno dešavanje u Priboju dešavalo upravo na kamionima, a publika je stajala okolo, balerine iz Narodnog pozorišta u Beogradu su igrale na platformi kamiona pred prepunim trgom radnika“, navodi Bogićević Leko.

Knežević Strika ocejuje da ljudi imaju potrebu da govore o tome jer je to deo njihovog života i važno je za identitet.

„Svi naši sagovornici imaju i kritički osvrt i vrlo su spremni da govore sagledavajući odnos prema Jugoslaviji. Ali mislim da je potrebno i da uđemo u ta iskustva malo dublje i na novi način valorizujemo. I da je deo razloga zašto je danas relevantno to raditi to što su trendovi u upravljanju, i u Evropi, da se govori o participaciji… Mi koji smo odavde treba da uđemo u taj razgovor sa iskustvom, jer jedini imamo iskustvo samoupravljanja do nivoa upravljanja državom, Iako to iskustvo nije uspelo, ono je jako vredno i treba da bude deo tih razgovora i na međunarodnom nivou i nešto iz čega svi treba da učimo“, zaključuje on.

Komentari

Vaš komentar