Dragojević: Žilnik i ja smo kolateralna šteta, ali podržavamo Gorana Markovića

Kultura 30. dec 202122:00 > 22:3010 komentara
Podeli:
Izvor: N1

"Naš prosečan honorar za igrani film je koliko zaradi jedna solidna folk zvezda za nastup u diskoteci u Dizeldorfu. To je honorar za tri godine rada. Vrlo često mi autori moramo da uložimo svoj honorar u sam film, i obično dobijemo 20, 30 odsto od tog honorara. Znači, naša primanja su otprilike u rangu minimalca, a nekada ni to. Prema tome, ova profesija nije glamur... Ja živim od režije osam do 10 TV reklama godišnje", izjavio je reditelj Srđan Dragojević u emisiji 360 stepeni. On je ocenio da su on i Želimir Želnik kolateralna šteta u slučaju odluke odbacivanja predloga Konkursne komisije Upravnog odbora Filmskog centra Srbije za dodelu sredstava za filmove njih dvojice i reditelja Gorana Markovića.

U studio TV N1 je pored njega bila pozvana i Jelena Trivan, predsednica UO Filmskog centra Srbije, ali se ona nije pojavila.

„Dužan sam da kažem da mi je izuzetno krivo što Jelena Trivan nije u studiju TV N1 da razmenimo neke argumente. Pošto mi se čini da kada se sve prenese na polje tabloida, žute štampe i tv monologa, to nije dobro. Moramo da se gledamo u oči. Moramo da razgovaramo. I voleo bih da ne spominjem nju konkretno“, rekao je Dragojević.

On je objasnio da je došlo do zamagljivanja čitave stvari nakon što je Filmski centar Srbije odbio da podrži filmove Želimira Žilnika, Srđana Dragojevića i Gorana Markovića. Podseća da su u tablodima napadnute i druge kolege nakon što su podržale trojicu proslavljenih srpskih režisera.

„Ono što se desilo je da je Upravni odbor Filmskog centra raspisao jedan pozitivni konkurs za eminentne reditelje postavivši vrlo precizno kriterijume ko sve može da konkuriše. Ispalo je da su kriterijumi bili strogi. Ima šest ili sedam ljudi u Srbiji koji ispunjavaju te kriterijume. Prijavili smo se nas trojica, i svi smo ispunjavali kriterijume. Stručna komisija je bila zaista reprezentativna. I, oni su doneli odluku 18. oktobra, a 40 dana je trebalo tom Upravnom odboru da dođe do tog preglasavanja. Očigledno se događalo svašta u 40 dana, bilo je pritisaka, o čemu svedoče ostavke četiri od devet članova UO, i na kraju je verovatno nekom većinom došlo do te odluke“, rekao je on.

Povezane vesti

Nakon toga je usledio pritisak javnosti i struke, došlo je do obrazloženja Filmskog centra koje su „usijale stvari još više“.

Podsetio je da su se „stvari još više iskomplikovale, pošto su svi shvatili da su ta obrazloženja dosta traljava i da ne odgovaraju stanju stvari“.

„Nakon toga je Asocijacija filmskih producenata i Asocijacija reditelja poslala pismo Ministarstvu, mi smo se sva trojica žalila, i to je nešto što su činjenice. Ono što nije bilo lepo je da su tabloidi počeli da iznose neistine. Ja shvatam spinove, da se želi da se skrene pažnja sa suštine, a suština je da Upravni odbor poništi konkurs na osnovu propozicija koje je sam doneo, bez veze sa realnošću“, kaže Dragojević.

Podseća na veoma ružnu kampanju tabloida prema Goranu Markoviću, koga su vređali i u Skupštini Srbije poslanici vlasti, koji su znali delove iz scenarija njegovog filma, što je krivično delo.

„Suština je da je grudva koja se je stvorila, pretvorila u lavinu, i mi sada imamo situaciju koja je jako neprijatna. Koju nije lako rešiti. To je situacija u kojoj je ostalo pet članova Upravnog odbora“, naveo je Dragojević i dodao da se dovodi u pitanje dalji rad Filmskog centra u ovakvoj situaciji.

Izvor : N1

Svako ima pravo da kaže ono što misli

Odlučno odbacuje optužbe o politizaciji ovog slučaja od strane filmskih režisera.

„Bilo kakva politizacija koja je usledila nije usledila sa strane našeg esnafa, niti bilo koga od nas. Upravo se trudim da distanciram ovakvu situaciju od dnevne politike“, istakao je on.

„Jasno je da smo Žilnik i ja neka vrsta kolateralne štete, ali mi stojimo sa Goranom Markovićem i podržavamo ga. Lično mislim da svako ima pravo da kaže ono što misli, na način na koji misli, i taj način može biti sa više ili manje ukusa, ali ću se boriti da svako kaže ono što misli. Pogotovo ako se sa tim mišljenjem ne slažem“, podvukao je Dragojević.

Kaže da mu je jako stalo do projekta „Škartovi“, i da je do sada konkurisao 11 puta za dodelu finansijskih sredstava. Objašnjava da je to završnica trilogije filmova iz devedesetih godina, uz filmove „Lepa sela lepo gore“ i „Rane“.

Ocenjuje da lični razlozi i animoziteti u bilo kojoj politici, pa i u kulturnoj politici „mogu da dovedu do nesagledivih rđavih posledica“.

„Voleo bih da naš esnaf bude što dalje od politike, i da je to jako važno“, napomenuo je proslavljeni reditelj.

Komentarišući novac koji filmski stvaraoci u Srbiji dobijaju od  države, on napominje da se radi o sredstvima koja su u visini od 15 do 20 procenata potrebnih za snimanje filmova. Dodaje da se zadnjih godina aktuelizuju filmska ostvarenja koja se nikada ne završe zbog manjka sredstava, jer je suma koja se dobija od države – nedovoljna, ili kako on navodi „sam start je objektivno mali“.

Srđan Dragojević
Izvor : N1

Upoređujući sa situacijom u regionu, kaže da filmski stvaraoci u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji dobijaju između 400 i 700 hiljada evra po filmu.

On je govoreći o poslednjem filmu „Nebesa“ rekao je da to koprodukcija sedam zemalja, kao i da je od institucija naše države dobio 240.000 evra za film koji košta skoro dva miliona.

„To je proces koji traje tri godine“, otkrio je on.

On je način finansiranje filmova države Srbije opisao na sledeći način: „To je kao da vam daju konzervu, a ne daju vam otvarač“.

„Naš prosečan honorar za igrani film je koliko zaradi jedna solidna folk zvezda za nastup u diskoteci u Dizeldorfu. To je honorar za tri godine rada. Vrlo često mi autori moramo da uložimo svoj honorar u sam film, i obično dobijemo 20, 30 odsto od tog honorara. Znači, naša primanja su otprilike u rangu minimalca, a nekada ni to. prema tome, ova profesija nije glamur… Ja živim od režije osam do 10 TV reklama godišnje. Ovo je neka vrsta strasti i ljubavi“, naglasio je on.

Dragojević je naveo da se zalaže da se podrže domaći filmski stvaraoci, a da se ne odbijaju velika strana filmska imena koja žele da snimaju u našoj zemlji.

„Ima tu raznih modusa. Rešenja ima, samo treba napraviti dobar sistem“, uveren je on.

Gost N1 je pohvalio što se snima sve više serija u našoj zemlji, i ocenjuje da su „neke njegove kolege dostigle i prestigle neki nivo koji je bio uobičajen do pre pet ili šest godina“.

Izvor : N1

Komantarišući film „Quo Vadis, Aida“ on je ocenio da taj film „nikada nije prešao granicu ka propagandi“, pohvalivši ovo filmsko ostvarenje.

„Ja ne bih pravio frku, milsim da je normalno da naš javni servis prikaže taj film. Mislim da bi bilo normalno i da televizija u Sarajevu prikaže „Lepo sela lepo gore“. Nisu ga nikada prikazali“, rekao je je Dragojević.

Govoreći o savetnici predsednika Aleksandra Vučića Suzani Vasiljević i njenom postavljenju za članicu Saveta Fakulteta dramskih umetnosti, on je otkrio da je plac na kome se nalazi ova poznata akademska institucija na meti investitora, koji unazad nekoliko godina planiraju da na tom mestu sagrade komercijalne objekte, dok bi se fakultet srušio, a nastavno osoblje i studenti bi trebalo da se razmeste na neku drugu lokaciju.

„Ukoliko je Suzana Vasiljević došla da svojim uticajem pomogne FDU, nemam ništa protiv, zašto bih imao“, zaključio je Dragojević.

Komentari

Vaš komentar