Danilo Šerbedžija: Spaja nas zajednička baština, sjajni autori u regionu

Kultura 19. sep. 202113:182 komentara
Podeli:
Izvor: Foto: Promo LIFFE

Svi mi smo donekle slični, krvavi ispod kože, krivi, tvrdoglavi, svadljivi, nežni, nemogući i najbolji na svetu. I žene i muškarci iz "Tereze" smo svi mi, kaže hrvatski reditelj Danilo Šerbedžija čiji će film biti prikazan danas u okviru takmičarskog programa 14. Lajfa u Leskovačkom kulturnom centru.

Hrvatski reditelj Danilo Šerbedžija je na Leskovačkom internacionalnom festivalu, koji traje do 21. septembra, prethodnih godina ovenčan nagradom za film „72 dana“, priznanjem za najboljeg producenta za ostvarenje „Oslobođenje Skoplja“, a bio je i član žirija. Šerbedžija se vraća u Leksovac, na 14. Lajf (LIFFE) sa filmom „Tereza 37“, crnohumornom dramom koja govori o ličnoj borbi žene u patrijarhalnom društvu, o osvajanjima intimnih sloboda i dolasku do sopstvene istine, vrlo važnim temama za ove naše prostore. Uoči projekcije filma, govorio je za Nova.rs.

Kao i na svakom filmu, fokus reditelja je na svemu, od glume, kamere, scenografije, zvuka, kaže Šerbedžija.

„Reditelj je poput dirigenta koji sve to uštimava, daje ritam, ukus i miris. Tereza 37 je moj najzreliji film. Dugo smo ga pripremali, imao sam vremena da sa Lanom Barić, scenaristkinjom i glavnom glumicom, dobro pripremim scenario, da osmislim kadrove s Mirkom Pivčevićem i da sve to izvežbam sa divnim glumcima kojima sam raspolagao. Najlepše je upravo sve to što sam nabrojao. Rad s talentovanim i pravim profesionalcima. Najteže je sigurno bilo pristati ponekad na kompromis, a taj trenutak, verujte mi, dođe svakom redatelju. Umeće režije je znati na vreme odustati od nemogućeg i naći jednako kvalitetno rešenje“, dodaje.

Reditelj navodi da je želeo da prikaže te odnose što tačnije. „Hteli smo, kao u životu, da svi likovi imaju vrline i mane. Svi mi smo donekle slični, krvavi ispod kože, krivi, tvrdoglavi, svadljivi, nežni, nemogući i najbolji na svetu. I žene i muškarci iz „Tereze“ smo svi mi. Niko ne iskače nekom genijalnošću niti herojstvom. Tereza mi ponekad jako ide na živce, njen karakter. Namerno smo je prikazali nesavršenom. Tako i ostale likove. Od brbljive i površne, ali brižne sestre do roditelja koji pomalo podcenjivački gledaju na Terezu, ali opet sa mnogo ljubavi“.

Nažalost, kako kaže, i festivali i bioskopi su taoci ove lude krizne virusne situacije kojoj se ne vidi kraj.

„Iako su sve grane industrije osim farmaceutske propatile, filmska industrija je posebno pogođena. Prvo, otežano je samo stvaranje filmova zbog raznih ograničenja, zatim je jako razređena mreža festivala koji se održavaju i na kraju je itekako otežana i distribucija. Bioskopi malo rade, malo ne rade, ljudi se boje otići u zatvorene prostore, a letnjih bioskopa je sve manje. Teško je prihvatiti da nakon što stvaraš film sedam godina, na kraju ga ne možeš plasirati onako kako on zaslužuje“, dodaje.

Govoreći o festivalu LIFFE, on je rekao da je odlično što organizatori uvek pozivaju reditelje iz regiona na festival.

„Ti razgovori i razmene iskustava su veoma bitne. Pogotovo kad govorimo o autorskim pravima, o izmenama zakona, usklađivanju istih s EU direktivom, i o položaju autora. I dalje se na naknadu za autorska prava u našem regionu često gleda kao na namet, što je izuzetno pogrešno. Zatim, veliki problem je nepostojanje standardizovanog rediteljskog ugovora. Reditelji su često u poziciji uzmi ili ostavi, pa na kraju uvek, na uštrb sebe idu ka lošijoj odluci, a sve zbog ljubavi prema umetnosti. Pristaju na uslove koji su često daleko ispod nivoa“.

„Vrlo je bitno da se ujedinimo što više, da se cehovski pomažemo, na kraju, spaja nas zajednička baština, baze filmova su vrlo isprepletene međusobno, ne samo filmovi pre devedesete nego i noviji, koji bez koprodukcija ne bi ni nastali. Uz sve te probleme i uz veoma skromne budžete moram reći da imamo sjajnih filmova i autora u regionu. Svake godine me oduševi nekoliko filmova. Verujem da ćemo tako i nastaviti“, zaključio je Šerbedžija.

Komentari

Vaš komentar