„Baal“ u BDP u režiji Dijega de Bree, Biković – na prvom čitanju frapiran

Kultura 13. apr. 202111:531 komentar
Podeli:
Izvor: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/

Predstava “Baal” prema tekstu Bertolta Brehta, u režiji gosta iz Slovenije Dijega de Bree, biće premijerno izvedena 15. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu, a glavnu ulogu u čuvenom komadu o potrazi za smislom života i slobodom igra Miloš Biković.

“Ovaj tekst danas možda još više funkcioniše nego kada ga je mladi Breht pisao u psihozi Prvog svetskog rata. On otvara užasno teška pitanja oko toga da kapitalizam i sreća nekako ne idu zajedno. Šta mi ustvari činimo da (ne)postignemo smisao? Zašto ne izađe iz nas? Zašto smo toliko dezorijentisani? Zašto je ovo nebo iznad nas prazno i neobećavajuće, a dole, tu gde jesmo, je nepodnošljivo?”, rekao je De Brea.

“Baal” traži ono što je “polazno mesto slobode, a to je da kažem ljudima i sebi ono što jeste, a ne ono što mi se čini da bi bilo dobro da kažem”, rekao je De Brea.

“Znači, ono što se traži ovde je suprotno od kapitalizma. Traži se sloboda, nešto u šta mi nikako ne ulazimo nego pristajemo na sigurnost, koja jeste najosnovnija fiziološka potreba, ali je zapravo najniži nivo čoveka. Baal traži izlazak iz te nepodonošljivosti, ali da bi se rušila ta regulacija kojom nismo zadovoljni, treba biti snažan, ići do ruba, do kraja, čak i ako to znači potpunu destrukciju”, naveo je De Brea.

Prema njegovim rečima, prenosi Seecult, smešno je da živimo u svetu gde nam nije dobro, a ipak pre pristajemo na ovo gde jesmo nego da pokušavamo nešto drugačije, što bi od nas zahtevalo više od toga što sada dajemo.

“Rub, opasna situacija dovede čoveka u ta adrenalinska stanja gde je moguće da se otvori ono što je zatvoreno. A ono što je kod nas zatvoreno je ono najbolje što je u nama. Mi sebi ne dozvoljavamo više ni da zaplačemo, ni da pokažemo kakvi jesmo, šta suštinski želimo. To traženje je primarni cilj našeg glavnog lika. Mogli bismo reći da on, s jedne strane, destruira sve ispred sebe, a s druge strane leči zato jer otvara one najveće rane koje kod nas postoje”, izjavio je De Brea, dodajući da je adaptirao tekst, na kojem je i sam Breht radio čak 37 godina.

“Breht je uradio pet verzija. Upotrebili smo neki kompendijum svih tih verzija, jer različite su one koje je pisao kao mlad i one pred smrt (1957). Tekst nije pisan linearno, ni narativno. Najviše smo upotrebllavali poslednju, petu verziju koja je najmanje disperzivna, koja ima neki sažetak, ali smo uzeli i likove iz prve i druge verzije koje je Breht kasnije ispustio. Želeo sam da sve to dovedem do kraja”, rekao je De Brea.

Što se tiče scenskog pristupa, izjavio je da je različit od onog na koji smo navikli u teatru zato što Breht radi protiv iluzije.

“Mi volimo iluziju jer nam ona sakriva ono što je istinito. A Breht pokušava da skine šminku, da glumac nije zaštićen ni scenogafijom, ni efektima nego da izbaci iz sebe ono što ga muči i što mu predstavlja prepreku da bi se oslobodio. Za ovo stanje u kojem živimo, gde nismo mi kreatori našeg života nego dopuštamo da svet oko nas kreira i nas same i na tom principu delujemo, Baal je veoma posebna figura. Pokazuje da izbeći iz ovoga nije moguće i da je samo smrt ono pravo, jedino odrešenje. Zato treba da se tera destrukcija do kraja, da izazivaš, da u svakom trenutku sadašnjosti tražiš maksimum, a ne da pričamo šta će biti ili šta je bilo. Živeti od onoga što je bilo i što će biti, to ustvari nije život. A kapitalizam nas programira da svaku stvar u datom trenutku radimo samo zbog toga šta će biti kasnije. To je ona sigurnost koja ubija kreativnost”, izjavio je De Brea.

“Možda sam bio malo nerazumljiv. Pa i Breht je bio”, napomenuo je on, dodajući da je u radu s glumcima jedino što je želeo to da iz njih izađe ono što je najbolje, da dođu do mesta “gde nema laži, izigravanja, gde nema glume ustvari”.

“A šta to znači za mene i kako se može razumeti, to se nadam da ćemo iskompresirati do premijere, da će te stvari da izađu na čistac”, rekao je De Brea, pominjući teškoće u stvaranju predstave zbog mnogo prekida usled pandemije koronavirusa.

Izražavajući zadovoljstvo zbog poziva da gostuje kao reditelj u BDP-u, De Brea je zahvalio i celoj ekipi predstave i upravi, napominjući i da je “jedini bog u teatru” za njega – glumac. “Da li će da izađe? Ne mogu da pričam, ja sam samokritičan. Da pričamo kako je dobro, to me ne zanima. Može bolje”, rekao je de Brea.

Reditelj je posebno pomenuo Miloša Bikovića u naslovnoj ulozi.

“Ta konstruktivnost, profesionalizam prilaza je nešto što je retko, u smislu da je čovek spreman da daje one stvari koje u privatnom životu ne dajemo. Pokazati svoju osetljivost, pritiskati na one stvari koje sakrivamo pred svetom, to je ovde zadatak za glumca. Kažem to da zaštitim Miloša, jer teško je to što tražim, to što je rekao Breht – bez šminke i bez glume. Da li ćemo stići do toga, ne znam. Imamo još vremena do premijere”, dodao je de Brea.

Miloš Biković je priznao da je pri prvom čitanju komada bio frapiran.

“Nisam video način, nisam mogao da shvatim s koje strane mu treba prići. Komad je toliko višeslojan i težak. Onda sam doživeo veliku radost kada smo počeli da radimo sa Dijegom zato što je i on višeslojan, na tako divan način i tako hrabro i smelo je ušao u meso, u suštinu komada i počeo da ga dekonstruiše, da ga rastavlja i da ga svodi na ono bazično ljudsko”, rekao je Biković.

Prema njegovim rečima, uživao je u radu na predstavi, koji mu je obogatio glumačko iskustvo i otvorio novi pogled na Brehta, a i na sam pozorišni proces.

“Enormna količina energije je uložena od strane svih nas da se u ovakvim okolnostima, kroz isprekidane probe, ipak dođe do kraja. Mada proces teško može da se završi, on je samo doveden do tačke da može da se prikaže, ali se ne završava premijerom”, izjavio je Biković.

Miodrag Radonjić izneo je sličan utisak o komadu, dodajući da je Breht klasik i da mu je to izazov.

“Od prve probe mi je bilo jasno da treba da se prepustim, kao i svi u ansmablu, ideji reditelja, koji je svojom energijom, inspiracijom, nadahnutošću vukao ceo proces tako da se svi mi igramo, istražujemo. On svakoga ponaosob na svoj način glumački otvara. Moja uloga je izazov koji nije završen. Treba da raste, da se i posle premijere stvari razvijaju”, rekao je Radonjić.

Vanja Nenadić je primetila da rad u pozorištu čuva zdrav razum. “U nekim momentntima je izuzetno naporno, ali je jedino smisleno u ovom ludilu koje nas okružuje”, rekla je ona.

Dunja Stojanović je dodala da se retko dešava da se energija reditelja i glumaca poklopi do te mere. “Tako je pozitivno, vedro, bez obzira na duple probe svaki dan, ali svako od nas jedva dočeka sledeću. A kad je energija pozitivna, moguće je da se stvori neka magija”, dodala je.

U predstavi igraju i Ivan Zablaćanski, Jana Milosavljević, Maja Ranđić, Miloš Petrović Trojpec, Milan Čučilović, Milan Zarić, Stefan Radonjić, Mia Petrović i Una Petrović.

De Brea potpisuje i scenografiju, dramaturg je Kata Đarmati, a kostimograf Blagoj Micevski.

U programu za predstavu citirane su reči slavnog nemačkog dramatičara: “Došao je da udahne. Da bi pronašao hrabrost za vatru duha i snagu srca između sumnje i pobožnosti. Došao je zauvek da uživa, barem sada i ovde. Traži onu nedostupnu zemlju u kojoj bi bolje živeo. Jer čovekova čežnja za srećom ne može biti ubijena i to je jedino što ga održava u životu i proganja ga celog života. ‘Baal’ putuje prema svom neizbežnom samouništenju. Njegova želja da ispuni Nebo bez Boga prisiljava ga da prezire već opustošeni svet. Preokupiran je vrednostima, verom i ljubavlju, domovinom i zakonom. Počinje da se igra sa đavolovim repom. ‘Baal’ i njegov ples izazivaju smrt”.

Prva repriza na Velikoj sceni BDP-a biće 16. aprila.

Brehtov “Baal” u Beogradu je pre više od 30 godina režirao Eduard Miler u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a glavnu ulogu tada je igrao Predrag Miki Manojlović.

Komentari

Vaš komentar