„Antinomije autonomije“, izložba ULUS-a o položaju umetnika u srpskom društvu

Kultura 01. okt. 202112:50 > 20:35
Podeli:

Izložba "Antinomije autonomije" nastavak je kontinuiteta nove uprave ULUS-a da postave prava pitanja na pravom mestu – pitanja o umetničkom statusu uopšte, i o statusu umetnika u srpskom društvu, kaže Vladan Jeremić, umetnik i kustos izložbe koja se dešava u Umetničkom pavljonu Cvijeta Zuzorić. Izložba ima i svoju istorijsku, ali i veoma aktuelnu poziciju iz koje preispituje položaj samostalnog umetnika u Srbiji koji je veoma problematičan, a posebno se pogoršao prošle godine u vreme pandemije, dodaje on.

“Problem je najviše u tome što je neprepoznat status i doprinos koji savremeni vizuelni umetnici pružaju srpskom društvu i bogatstvu kulture“, ističe Jeremić. „Prošle godine problem je bio u tome da, iako su samostalni umetnici u jednom momentu dobili izvesna sredstava, mislim u iznosu od tri prosečna minimalca, to nije bilo dovoljno da bi se promenio njihov status i materijalni uslovi rada. Naravno, nigde na ekonomskom planu, ni u Srbiji ni u okruženju, nije bajno ni za koga u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo, a kamoli za samostalne umetnike i za njihovu egzistenciju.“

Vladan Jeremić, koji je ovu izložbu koncipirao zajedno sa umetničkim savetom ULUS-a, napominje i da umetničko tržište postoji, ali prema njegovim rečima „ono obezbeđuje mnogo veći profit za galeriste i menadžere nego za same umetnike – proizvođače. Umetničko tržište se jeste možda na neki način razvilo i u Srbiji, ali tu dominiraju pre svega galeristi i kolekcionari, dok umetnici u okviru njega nemaju baš previše nekog svog udela”.

Izvor : N1

“Jedna od teza ove izložbe je bila u tome da umetnik mora da iskorači izvan svoje umetničke autonomije i da se sa svojim društvenim, ali i umetničkim angažmanom obrati takođe i jednom širem društvenom okviru. Rad austrijskog umetnika Olivera Reslera koji smo izložili cilja upravo na to pitanje – na koji način umetnici mogu da se povežu sa društvenim, ekološkim pokretima i kako mogu da učestvuju u izgradnji društvenih pokreta kojima žele da reše nagomilane probleme u katastrofalnim ekološkim uslovima koji nas čekaju i u kojima se već nalazimo. Zajedno sa onima prisutnim u Srbiji – od lošeg vazduha, Rio Tinta, deponija, ukidanja reka i životnog prostora. Ovde se postavlja pitanje i na neki način daje odgovor – gde je tu uloga umetnika i šta umetnici i umetnice mogu da urade zajedno sa društvenim pokretima da bi angažovano promenili naše uslove života na bolje”, o jednoj od mogućih perspektiva poimanja delatnosti savremenih umetnika govori Jeremić.

Izvor : N1

U okviru ove izložbe pažnju je privukao i njen prateći program – akcija “Umetnici prosjaci”, u okviru koje su tri krpene lutke – Pankerka, Ludak i Pikaso postavljene ispred tri relevantne i vizuelno upadljive lokacije u gradu. „To je jedna veoma duhovita ali i kritična, direktna akcija koju izvode dve umetnice – Jana Stojaković i Klaudija Šarić Marić“, objašnjava Jeremić.

„One su osmislile tu akciju i odabrale tri lokacije – Skupštinu, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sabornu Crkvu. Lutke prosjaka su postavljene ispred njih. Bio sam na svim lokacijama s umetnicima i mogu da kažem da su reakcije bile veoma različite. Najburnija je bila ispred Ministarstva kulture. Ispred Saborne crkve bilo je mirno, ljudi su pokazali saosećanje i čak udeljivali lutkama i donacije – tu smo imali baš divan odnos i situaciju, dok je ispred Ministarstva kulture nažalost došlo do nerazumevanja tog performansa, iako je bio prijavljen i zapravo bio u kontekstu programa koji ova institucija odnosno Ministarstvo i podržava. Bilo je čudno. Nažalost, verovatno njihovi zaposleni nisu baš dovoljno upućeni u to kako funkcioniše umetnički program – kultura i umetnost“, opisuje kustos kako su protekli ovi performansi na beogradskim ulicama.

Na izložbi “Antinomije autonomije” je ukupno predstavljeno 44 umetnika i umetničkih grupa, od kojih je 24 selektovano po konkursu dok su ostali selektovani po pozivu kustosa.

Izložba je otvorena do 14. oktobra 2021. godine.

 

Komentari

Vaš komentar