Umetnost u doba korone: Veliki pad vrednosti "fizičkih" umetničkih dela

Kultura 19. nov. 202019:58 > 20:08
Podeli:
Izvor: FoNet/Zoran Mrđa

Sve "vrste" publike kojoj su se umetnici do sada obraćali, izbijanjem pandemije svedena je na jednu - digitalnu publiku, ali se javio i paradoks da konzumenti digitalne umetnosti žele da poseduju i fizičke predmete proistekle iz tog dela, jedna je od poruka večerašnje tribine "Kako korona menja umetnost i svet umetnosti".

Izbijanje pandemije i zatvaranje (lockdown) kao zaštitna mera protiv zaraze doveli su, sa jedne strane do rasta onlajn konzumiranja umetnosti kroz virtuelne posete muzejima ili galerijama, ali je isto tako zabeležen ogroman pad vrednosti umetničkih dela, rečeno je u uvodu tribine koju su organizovali Koncept9, Knjižara Beopolis i Dom omladine.

Zahvaljujući pandemiji, desio se „digitalni obrt“, situacija u kojoj raste tražnja za digitalnim delima i onlajn konzumacijom umetnosti.

Jedna od dilema je i da li umetnici moraju da se „prilagode“ tako što će svoja dela učiniti dostupnim za digitalni pristup, što mnoge primorava da drugačije razmišljaju i o svome stvaralaštvu i o tržištu na kome će se ta dela naći, a u krajnjem i o tome da sve mora biti prilagođeno samo jednoj vrsti publike – digitalnim korisnicima, rečeno je na tribini.

„Svet umetnosti je surov i inače, a u ovoj situaciji mnogi neće moći da participiraju“, ocenila je nezavisna kustoskinja Maja Ćirić, koja je nabrojala sa čime se sve po prvi put susrela tokom pandemije.

„Po prvi put sam radila kao kustos ‘na daljinu’, napravila sa kolegama izložbu u virtuelnom prostoru i organizovala i izvodila virtuelne obilaske postavke“, rekla je Ćirić.

Sa druge strane, multimedijalni umetnik Igor Simić primećuje da, kada je reč o umetničkom tržištu, postoji paradoks koji prati potražnju za digitalnim delima.

„Bavim se digitalnom umetnošću, ali i video igricama, gde sam naučio da na kraju uvek moram da napravim neku fizičku ‘igračku’ iz igrice da bi konzument imao šta da kupi. Verujem će ta ‘fizička’ veza sa digitalnim delom morati da postoji, jednostavno zato što čak i kolekcionari digitalne umetnosti na kraju krajeva žele da ‘nešto stave na zid'“, rekao je Simić.

Podaci koje su u materijalu za tribinu obezbedili organizatori ukazuju na veliki potres na umetničkom tržištu – tržišna vrednost umetničkih dela posle protivepidemijskog zatvaranja (lockdown) je drastično opala. Tako je prosečna cena likovnog dela pala za 41,3 odsto, a najdramatičniji pad doživeo je elitni deo impresionističkog i modernog tržišta koji je potonuo za 69,6 odsto. 

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.