Književnici i izdavači Gojko Božović (Arhipelag) i Vladislav Bajac (Geopoetika) slažu se da su vrlo male mogućnosti da se odloženi Sajam knjiga održi u decembru, jer ne veruju da će se epidemiološka situacija bitnije promeniti. Ističu da je trebalo ranije da se donese odluka o odlaganju sajma kako bi imali dovoljno vremena da se pripreme za jednu tako kompleksnu manifestaciju koja je, kako navode, nezamenjiva, kao i da bi bilo neodgovorno da pozovu čitaoce da u jednom ovakvom trenutku dođu na sajam - "u jednačinu sa previše nepoznatih".
„Svi izdavači bili su za to da se sajam odgodi ili ne održi, u zavisnosti od situacije. I mislimo da je to pametno, mogli smo nešto ranije da donesemo tu odluku, ali to nije zavisilo od nas, tj. najmanje je zavisilo od nas. Ali, nisam pristalica večitih odlaganja, jer je to situacija neizvesnosti koja vas stavlja u veoma pasivnu situaciju da ne činite ništa“, kaže Bajac u Novom danu na TV N1.
POVEZANE VESTI
„Izdavaštvo u Srbiji je dugoročno gledano ranjivo, ali je vešto u snalaženju u nezavidnim situacijama. Za nas koji smo dugo u ovom poslu važno je da na vreme saznamo za neku odluku da se ne bi desile improvizacije. Kada se to ne dogodi, onda se javljaju improvizovane situacije koje nisu najpovoljnije rešenje“, dodaje on.
Njegov kolega Gojko Božović ističe da se zbog postojeće epidemiološke situacije „tražila neka vrsta časnog izlaza“ kada se radi o održavanju Sajma knjiga“, ističući da je ta odluka trebalo da bude doneta mnogo ranije. „Vrlo su male mogućnosti da se sajam održi u decembru, tj. da epidemiološka situacija bude bitno drugačija“, navodi on.
„Mislim da do sajma neće doći, bićemo prisiljeni da improvizujemo ako nam se naposletku dozvoli da održimo jednu takvu manifestaciju, a s druge strane, pošto je ona tako obimna i kompleksna i za pripremu i za realizaciju, bojim se da će se opet čekati poslednji trenutak, a mi sa tim ne možemo da se pomirimo“, dodaje Bajac.
„Ostaje da se izdavači i svi zainteresovani nekako organizuju i da produže priču oko sajma na neke drugačije načine. On se defitivno ne može organizovati. I koristim priliku da kažem da sve što se može organizovati od danas do decembra ne može se zvati zamenom za sajam. Sajam je manifestacija koja je zapravo nezamenjiva, zamenjiva je po mestu održavanja ili po nekim tehničkim detaljima“, ističe on i dodaje da je ovo odlaganje prilika da se kritički analizira sajam, i promene neke negativne stvari.
Sajam knjiga nezamenjiv
Božović dodaje da je „Sajam knjiga kao manifestacija nezamenjiv u obliku u kojem ga znamo“, komentarišući najave zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da će tokom oktobra umesto sajma biti održan Festival knjige, jer će se tako, kako je rekao, održati kontinuitet dok se čeka decembar i odluka da li će Sajma knjiga biti, u skladu sa epidemiološkom situacijom.
„Može da se nadograđuje, ali u ovom trenutku bilo bi neodgovorno da izdavači pozovu svoje zaposlene, svoje čitaoce, da dođu na sajam knjiga u jednačinu sa previše nepoznatih. Bili bismo u ‘tamnom vilajetu’: plašili bi se ako dođe mnogo ljudi“, kaže on.
Bajac kaže da su izdavači „potpuno pasivni jer u Savetu sajma ne postoji nijedan mogući izdavač. Imamo jednog pisca koji je predsednik Saveta, ali bojim se da nije u prilici da na profesionalan način zagovara delatnost“.
Božović ističe da je „pandemija donela jednu vrstu savršene oluje u svim oblastima, pa i u izdavaštvu, koje je jedna od najpogođenijih delatnosti“, dodajući da je u vreme vanrednog stanja praktično nestalo tržište knjiga u Srbiji, jer većina knjižara nije radila, a one koje su radile morale su da se prilagode strogim epidemiološkim merama i ograničenom radnom vremenu.
On dodaje da prodaja u knjižarama opada, ali su one i dalje glavni kanal prodaje, a jedini kanal koji zapravo raste je onlajn prodaja, „i mislim da to jeste prostor koji izdavači treba da koriste više nego sada, jer se menjaju navike čitalaca“.
„Porast onlajn prodaje nije toliko veliki kako se predstavlja. Mi uvek zaboravimo posle silnih priča o novcu i tiražima da je suština knjige u duhovnoj a ne u materijalnoj sferi. Mi smo u poziciji da se lako prilagođavamo onome što je trend ili što mora da se promeni, ali postoji i promena koja je uzrokovana višim silama koju ja ne mogu da prihvatim, jer se sticajem okolnosti promenio profil onoga što se zove masovna knjiga, to je pokvarilo sistem vrednosti u književnosti i izdavaštvu. Otišlo je u pravcu u kom književnost ne treba da ide, u skladu sa materijalnom potrošačkom svešću, čitaju se manje vredne knjige“, ocenjuje Bajac.
Dominacija šunda i u književnosti
Sa tim se u potpunosti slaže Božović, koji kaže da se u našoj javnosti pojavilo „sveto trojstvo: dominacija rijaliti sadržaja u elektronskim medijima, u pisanim medijima imamo dominaciju tabloida, a u izdavaštvu imamo dominaciju tabloida u koricama knjiga“.
„Na neki način se tako temeljno kvari ukus i svodi se na dominaciju samo jednog ukusa, poništavaju se razlike, a to nije dobro za našu kulturu, jer kultura treba da oličava razlike“, naglašava Božović.
Na pitanje da li je u trenutnim okolnostima pribegavanje razbibrižnim sadržajima zapravo nešto normalno, Bajac smatra da je „pribegavanje razbibrizi relativno lažna slika“, i da se „pokazalo i u ovim teškim vremenima da je, uz psa, knjiga najbolji prijatelj“.
„Ne može se negirati civilizacijska duhovna potreba koja traje toliko dugo, i koja ne može da se iščaši ni u ovakvim okolnostima“, smatra Bajac.
„Niski sadržaji i ta anestetična zabava je najopasniji oblik korupcije, jer na neki način čoveka privikava na trenutno stanje kao jedino moguće, i na neki način mi odustajemo od naših sadržaja i boljih mogućnosti, a to ne smemo da učinimo ni u ovakvim okolnostima“, ističe Božović.
Knjiga vs elektronska knjiga
Na pitanje da li će knjiga u fizičkom, tradicionalnom obliku odoleti elektronskoj, obojica kažu da svakako hoće.
„Knjiga još od Gutenberga suvereno vlada svim drugim oblicima“, kaže Bajac, dok Božović smatra da ta dva oblika knjige nisu konkurentna, jer i jedan i drugi imaju i imaće svoje čitaoce. „Knjiga kao takva će dugo trajati“, zaključuje on.
„Knjiga je antropološka potreba za drugim, za dodirom. Izbor knjige je duboko intiman čin, niko neće čitati knjigu na isti način, ukus je različit, kao i čitaoci, i ne može se nametati. Nepodnošljiva je istost u kulturi, guši ljudski duh koji insistira na slobodi, razvoju, a pre svega na razlikama“, ističe Božović.
Bajac dodaje da je knjiga „apstraktni prijatelj, ako ne i apstraktna ljubav“.
Na pitanje da preporuče čitaoce neke autore i naslove iz svojih izdavačkih kolekcija, Bajac preporučuje Zvonku Gazivodu i roman „Hostel Kalifornija“, dok Božović ukazuje na povratak Jelene Lengold poeziji u knjizi pesama „Mutni nagoveštaj kiše“ i roman Davida Grosmana „Život se sa mnom mnogo poigrao“.
Mada su u mnogo toga što se tiče izdavaštva saglasni, njih dvojica drugačije doživljavaju ovu pandemiju. Božović kaže da nikada nije imao toliko slobodnog vremena, i to još od bombardovanja, „i sad se pitam šta to nije u redu sa mojom organizacijom, koja još kataklizma treba da se dogodi da bih ja opet imao slobodnog vremena“.
Bajac šaljivo konstatuje da je možda on neorganizovan, jer on baš nema dovoljno vremena, „imam utisak da više radim, trošim više energije i novca, ali na ličnom planu čekam da se oslobodi to vreme da bih najzad uradio nešto što mi je pri srcu“.
