U čitavom procesu izbora novog v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti marginalizovana je uloga struke i profesionalaca, ocenio je kustos MSU Zoran Erić. Niz problema stoji iza postavljanja Viktora Kiša za novog v.d. direktora MSU - čija je volja i samovolja da se konkurs ugasi pored četiri kandidata, kako se vlast odnosi prema institucijama kulture i prema instituciji muzeja koji bi trebalo da ima autonomiju od političke volje, kazao je Erić. U ovom slučaju sve je sporno, rekla je Vida Knežević iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.
Odlukom Vlade Srbije da za v.d. direktora MSUB-a imenovan je Viktor Kiš, koji se nije ni prijavio na konkurs raspsan još u januaru 2019, a Stručni tim MSU ocenio je da je time suspendovana procedura javnog konkursa za izbor direktora i ugrožen dalji rad te ustanove od nacionalnog značaja.
Ovu odluku osudila su i kritikovala brojna strukovna udruženja, dok je predsednik Upravnog odbora MSU, prof. dr Nikola Šuica, podneo ostavku na tu funkciju navodeći da su tom telu obesmišljeni rad i kompetencije.
Erić, koji je bio jedan od četiri kandidata na tom konkursu, rekao je da je problem u ovom slučaju kotinuitet rada institucije i problem v.d. stanja koji sprečava dugoročno planiranje, i ono što se konkursom daje instituciji – a to je vizija programa i razvoja za četiri godine.
POVEZANE VESTI
„I to je ono što smo mi kao kandidati spremali. Muzej planira dugoročno program i ako različite političke struje odlučuju o tome dolazi do velike krize institucija“, dodao je.
Knežević je rekla da je situacija v.d. stanja matrica koja se ponavlja kao mehanizam vladanja javnim institucijama, kulture i generalno, iza kojih bi trebalo da bude javna i jasna politika vladanja jer se radi o budžetu svih građana.
„A ovde se problematično telo koje se zove Savet za kreativne industrije sve više upliće u javne institucije kulture, ne vidimo javnost njihovih odluka, ne vidimo procedure, na koji način oni dolaze, i samo jedna politička struktura na vlasti svojim političkim interesima želi da upravlja javnim institucijama“, ocenila je.
Ona je istakla da muzej ranga MSU mora da bude nezavisan i autonoman u svom radu.
Erić je naveo da je s jedne strane Ministarstvo kulture koje bi trebalo da se bavi institucijama kuluture, ali da je tu i alternativno telo koje „stoji kao lično telo premijerke koje se bavi kreativnm indstrijama“, a na čelo MSU je postavljen čovek koji je ambasador tog tela.
„Znači da je povezan direktno sa tim neformalnim telom. Kako mi možemo da nađemo balans između Ministarstva i slobodno formiranog tela, koje može da daje savete premijerki, ali pitanje je zašto bi se premijerka bavila tim pitanjima kad za to postoje resorna ministarstva“, naveo je.
On je rekao i da je ključno pitanje kako se ta ideja kreativnih industrija može primeniti na ulogu muzeja u društvu, što su – suprotne stvari.
„Kreativne industrije su prioritet vlade jer donose neke profite, a muzeji su neprofitne institucije, po svim međunarodnim standardima, te dve stvari potpuno su suprotne i u koliziji su. Kakva je ta politika u kulturi i kako se ona primenjuje na institucije od nacionalnog značaja ako imamo tako polarizovane ideje o tome šta muzej treba da bude u u društvu“, kaže on.
Kako je objasnio, zato se Stručni tim MSU najviše i buni, jer se bavi zaštitom kulturnih dobara. „Dolazi do šuma i nerazumevanja o tome koja je funkcija i uloga muzeja u društvu, a postavljaju se ličnosti koje možda nisu ni vezane za to polje delatnosti muzeja“, dodao je Erić.
Knežević kaže da ovaj slučaj pokazuje samovolju Vlade Srbije na čelu sa premijerkom, dodavši da ako se detaljnije pogleda ko je u Savetu za kreativne industrije „videćemo da su to ljudi koji postaju upravnici svih ključnih institucija kulture u zemlji uglavnom u v.d. statusu“.
„Iza toga nekolicina je ljudi koji samo menjaju fukcije i sami sebi dodeljuju nove, umesto da ljudi koji se bave strukom i mnogo ih je više nego taj mali Savet, ovde su potpuno marginalizovani. Oduzeta im je reč, onemogućeno im je da ovde rade svoj posao“, zaključila je ona.
