Žurić: Dok ima izdavača koji ne rade zbog novca, naša kultura ne mora da brine

Kultura 26. okt 201911:31 > 11:32
Podeli:
Izvor: N1

Pisac i predstavnik za medije Sajma knjiga Vule Žurić ocenio je u Novom danu da kao pisac vidi mnoge stvari koje bi "mogle i morale da budu bolje". "S obzirom da je kultura prepuštena na čudan način tržištu koje to nije, nego je to jedna prilično sumnjiva rabota gde ne znam kakve zakonitosti postoje, najlepše je kad imamo privatnog izdavača koji radi nešto za šta zna da neće da zaradi novac, nego radi nešto što će ostati, što je vredno za kulturu. Sve dok budu postojali takvi ljudi, naša kultura ne mora da brine za svoj nestanak", smatra on.

Počasni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu bio je Egipat.

Žurić kaže da svako gostovanje neke zemlje donosi mogućnost izdavačima, a da smo, zahvaljujući Sajmu, dobili i prevode nekih dela od ranije.

POVEZANE VESTI

„Hrvatska je ove godine bila zastupljenija nego inače. Očito da Sajam više nije, kao ni naša zemlja, mesto koje privlači mogućnošću da se ostvare neki kontakti“, kaže on.

Pretpostavlja da će broj posetilaca ove godine da se kreće između 150 i 200 hiljada što je, kako kaže, za našu zemlju veliki broj i time treba da se ponosimo.

„Ne bih izdvajao ništa, ima za svakoga ponešto, svako će pronaći svoju knjigu ili će kao predsednik SANU Vladimir Kostić i dalje tragati za tom svojom knjigom“, kaže on.

Ističe da je „svaka knjiga koju čovek čita ‘ta'“.

„Postoje neke knjige koje nam se više sviđaju, radujem se svakoj knjizi“, kaže on.

Kako kaže, kao pisac vidi mnoge stvari koje bi „mogle i morale da budu bolje“.

„S obzirom da je kultura prepuštena na čudan način tržištu koje to nije, nego je to jedna prilično sumnjiva rabota gde ne znam kakve zakonitosti postoje, najlepše je kad imamo privatnog izdavača koji radi nešto za šta zna da neće da zaradi novac, nego radi nešto što će ostati, što je vredno za kulturu. Sve dok budu postojali takvi ljudi, naša kultura ne mora da brine za svoj nestanak. Moralo bi malo da se pokaže ljudima da postojanje tržišta ne znači gubitak za kulturu, jer ne bi postojala nijedna od zapadnih kultura, jer su sve nastale na tržištu. Ova sloboda koju imamo, ne bi trebalo da je gledamo u broju prodatih primeraka, nego u slobodi da izaberete da stvarate nešto što je važno ne samo za vas, za vaš račun, nego za duhovni račun celog naroda“, kaže on.