Na Beldoksu 13 dokumentarnih filmova iz Srbije

Kultura 06. maj 201713:28 > 13:39
Podeli:
Izvor: Promo

Na jubilarnom 10. beogradskom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, od 8. do 15. maja, u takmičarskom programu biće prikazano osam dugometražnih dokumentarnih filmova iz Srbije i još pet filmova u revijalnom delu.

U takmičarskom programu dokumentarac Arona Sekelja „Pejzaži rata, pejzaži mira“ nastoji da istraži pitanja individualne i kolektivne memorije i suočavanja sa prošlošću.

Film „Između granica“ Jelene Gavrilović i Mirka Rudića prati priču o izbegličkoj krizi 2015. i 2016. iz ugla mlade Libanke Bušre Žaber koja se 2015. zatekla u Srbiji, zbog doktorskih studija. Zbog želje da pomogne, počela je da radi kao prevodilac arapskog u izbegličkom kampu u Preševu i tokom tri meseca, svakodnevni rad na terenu suočava Bušru sa ličnim i profesionalnim iskušenjima, stavljajući njena uverenja na test

Film „Sto godina isčekivanja“ Ivane Pavlović je dokumentarac o istoriji srpskog naroda kao gubitnika.

U selima Gore, na visoravnima okrutne Šar planine, žive Goranci, muslimani koji govore slovenskim jezikom. Film „Gora“ prati svakodnevne rituale muškaraca (pošto je žene zabranjeno snimati).

 Kroz sela, ulice, stada ovaca i krava, džamije i kafane film, prikazuje jednostavan život i prirodno i kulturno bogatstvo. U ovom filmu oni rade, pevaju, pričaju, sviraju, mole se, šetaju i piju dok ih planina iznad i oko njih konstantno podseća na efemernost ljudskog postojanja.

Film „Zašto je Dragan odlučio da napravi orkestar“ Nikole Spasića govori o samoukom romskom muzičaru iz malog sela Beška u Sremu, Draganu Petroviću, koji je sa svoja tri maloletna sina napravio orkestar da bi porodicu držao na okupu.

Neobični orkestar moraće da savlada mnoge prepreke koje im je život namenio, a najstariji sin, Radovan, pred sobom ima najteži zadatak: da napusti selo, upiše muzičku školu u velikom gradu i svoje znanje prenese mlađoj braći kako bi sva trojica izrasla u profesionalne muzičare.

„Radnička klasa odlazi u raj „Marka Cvejića dokumentuje priče nekadašnje radničke klase, koja se u današnjoj Srbiji suočava sa realnošću društva u tranziciji.

Film prikazuje svakodnevni život petorice radnika u propalim industrijskim gigantima, u Zrenjaninu, gradu koji je bio jedan od najvažnijih jugoslovenskih privrednih centara.

Ova intimna drama, koja je izgrađena na filmskoj estetici vojvođanskog ležernog ritma, predstavlja novi pogled na zaboravljene junake radničke klase.

„Daljine“ Nemanja Vojinovića dokumentarac je o Indiri, mladoj kubanskoj glumici, koja uspeva da emigrira u Ameriku, ali ta odluka ima posledice po njenu porodicu.

U Santa Klari, na Kubi, Indira je ostavila 11-ogodišnjeg sina i majku, mnogobrojne članove porodice, kako bi pokušala da pronađe bolju budućnost u Americi. U Nju Džersiju, Indira pokušava da se navikne na novi društveno-politički sistem, drugačiji mentalitet ljudi i hladno vreme. Njen „američki san“ postaje „američka noćna mora“.

Dokumentarni film „Priča o grupi Eva Braun“ prati razvoj bečejske pop-rok grupe od nastanka do današnjih dana.

Usponi, padovi, sazrevanje, propuštene prilike izazvane društvenim ili personalnim promenama i lične priče samih članova benda u ovom filmu, predstavljaju valjan doprinos beleženju priče o ljudima koji su deo istorije pop i rock muzike u Vojvodini, a samim tim i kulturne istorije Srbije.

Pet srpskih filmova u revijalnom delu

Ništa manje interesantni nisu ni filmovi koji se neće takmičiti u programu, već su se našli u revijalnom delu Beldocs-a a takođe su proizvedeni u Srbiji. To su filmovi:

„Dos Patrias“ Kosta Ristića film o dve otadžbine, „Gospođe u najboljim godinama“ – filmska priča o osam dama u zrelim godinama koje su svojom energijom, vitalnošću i šarmom pokazale da život uvek ima novi početak.

„Grapavines“ Luke Papića je dokumentarac o 12-godišnjaku koji leto provodi sa ujakom, učiteljem karatea i lovcem, a „Ljubav“ Dušana Zorića dokumentarac je o tinejdž porno glumcu, u večitoj potrazi za prihvatanjem, uspehom i ljubavlju.

„Hronike rata“ Nikole Kneževića su svedočanstava učesnika rata i zatočenika logora „Aerodromsko naselje“ u Sarajevu, ali i logora o kojima je do sada bilo veoma malo reči.