Otvorena izložba Damijena Hersta u Novom Sadu uz incident

Kultura 02. sep. 201618:38 > 22:25
Podeli:
Izvor: N1

Izložba "Nova religija" jednog od najpoznatijih umetnika današnjice, Damijena Hersta, otvorena je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Otvaranje izložbe nije proteklo bez incidenata.

Umetnik Živko Grozdanić potvrdio je za N1 da je deo posetilaca izložbe izbačen sa otvaranja i legitimisan.

„Publika koja je čekala pola sata da bi ušla u muzej je bila razdvajana. Jedna je išla sa leve, a druga sa desne strane. Nama je u jednom trenutku postalo jasno da je počelo otvaranje izložbe. Počeli smo da protestujemo i digli smo parole koji smo pripremili. Utrčalo je obezbeđenje i nas desetak ljudi je na naugodan način izbačeno, ispred policije koja je izvršila legitimisanje“, rekao je Grozdanić za N1.

Umetnici koji su protestovali su saopštili na „održanom protestu protiv podrške države, pokrajine i grada krupnom kapitalu na izložbi Demijena Hersta u MSUV doslo do brutalnog izbacivanja umetnika i aktivista od strane privatnog obezbeđenja iz ove javne institucije“.

Kako se navode u saopštenju oni su prilikom otvaranja izložbe odlučili da održe protest, uz parole i transparente, ali su bili udaljeni.

„Iako umetnici i aktivisti nisu ničim kršili javni red, ispred muzeja su predati policiji koja ih je legitimisala i sprečila da se vrate u muzej“, navodi se u saopštenju.

„Za jednu izložbu izdvojeno 1,1 milion dinara“

Herstov rad, gde god se pojavi, prate kontroverze, što zbog samog sadržaja njegovih dela, što zbog toga što autora deo umetničke javnosti smatra za simbol komercijalizacije umetnosti, što nije izostalo ni ovaj put.

Za jednu od najvećih izložbi ikad održanih u Novom Sadu, ministarstvo kulture i pokrajina izdvojili su ukupno 1,1 milion dinara, što je oko trećine iznosa koji se godišnje izdvaja za sve programske aktivnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Finansiranje takve izložbe u trenutku kada su odvajanja države za kulturnu produkciju nikad manja, izazvalo je revolt dela umetničke javnosti.

„Radovi Dejmijana Hersta deluju kao onaj monolit u Kjubrikovom filmu, kada se on spustio među majmune. Mi nismo majmuni, niti je Herst nekakav veliki monolit, ali to je takva nekakva nadrealna situacija koja mene jako zabrinjava“, kaže umetnik Živko Grozdanić.

Izvor : N1

Direktorka muzeja odgovara – tačno je da su ulaganja države mala, ali da bi kultura uopšte postojala, potrebna joj je publika, koju umetnik poput Hersta svakako donosi.

„Postoje neke paralelne priče, i mislim da su sve one bitne za razvoj jedne institucije, pa tako i da prezentujemo radove nekog umetnika koji može da privuče veliku medijsku pažnju, kao i pažnju publike, koja nam je jako bitna kako bismo mogli dalje da se razvijamo“, kaže Sanja Kojić Mladenov, direktorka Muzeja savremene umetnosti: 

Samog Hersta, inače, uvek prate ove kontroverze, budući da je sa bogatstvom koje se procenjuje na oko 300 miliona dolara jedan od najplaćenijih umetnika sveta, zbog čega ga pojedini kritičari smatraju simbolom komercijalizacije umetnosti. Cena koju su ljudi širom planete spremni da plate za kupovinu i prikazivanje njegovih dela, za vlasnika izložbe, nije lako objašnjiva.

„Morate da pitate njih. Ja nisam taj koji daje novac. Ali, moderna umetnost jeste vrlo popularna i ljudi su spremni da daju užasno veliki novac za ta dela. Kvalitet nije nešto što možete proceniti, već je to samo unutrašnji osećaj nekog ko želi to delo i ko želi da ga plati na slobodnom tržištu“, kaže kustos Pol Stolper, kustos: 

A slobodne su i interpretacije na temu Herstovog rada. I zagovornici i protivnici održavanja izložbe slažu se u jednom – umetnosti u Srbiji potrebno je osveženje, samo se razlikuje metod kojim se ono postiže.