Živo meso

Podeli:
Izvor: N1

Ministar odbrane se u vrhu vlasti kreće sa licem bez mimike. Teško je pročitati šta mu je na umu i kako da se reši svilenog gajtana koji je specijalno za njega ispleo Vrhovni. Taj bi kanap mogao da pridavi obojicu, jer su u razmeni nemuštih pretnji do kraja vezani istim strašnim tajnama.

Misterije rađaju veliki nespokoj, jedino ćutanje i pristajanje na sve čuva jeftini život. Vrhovni ne može da zna šta sve Neša zna. Čitava agonija ove države nastaje zbog jezivih nedoumica i zakona omerte među vladajućim banditima, koji grčevito jedni druge drže za jaja. Najveća su svakako u Nešinim rukama, i ta pogodnost ga ostavlja na granici propasti i opstanka.

Afera sa jagodinskim pastuvom je pokrila sve druge. One su izbledele, neke i zataškane, ili ostavljene da tinjaju pod pepelom. Ali, nesklad u vladajućoj sekti može da ih razgori. Ili da sve ponovo bude u senci novog grandioznog skandala u vrhu vlasti koji svakako nadolazi i neizbežan je. Sledi surovi obračun koji će se odvijati u haosu raspada. Stanovnici životinjske farme će kako znaju morati da spasavaju svoju ofucanu kožu. U takvom rasulu nema odanosti, pa i Vrhovnom preti usud žrtvenog ovna u surovom ratu velikih i malih lupeža. Ima tamo mnogo kandidata za Sina Bruta, nije ministar sile Neša jedini.

Od kasapina koji provlače ljude kroz veliku mašinu za meso, njihovi učitelji postaju mnogo suroviji. Ovo vreme smrti je već gore od devedesetih. Nestaje se bez traga na sve načine koji vode u konačno brisanje ljudi.

Pročitajte još kolumni:

Eno ga Oliver Ivanović, još optužuje svoje posmrtne prijatelje, pravi im noćne košmare i hvata ih za gušu, budi ih preplašene i oznojene. Njegov mrzilac i tvorac spota koji najavljuje ubistvo je ekselencija u Vašingtonu, i otud se javlja sa nesuvislim opštim mestima o amaterskoj diplomatiji. Sinekura za životno delo.

Iz Dunava je svojevremeno izvučeno telo Vladimira Cvijana, čoveka koji je umirao pune tri godine. Ako je to i bilo samoubistvo, neko je to uradio u njegovo ime.

Postoji jasna veza između te dve tragedije i ona je skoro nesumnjiva. Ivanović i Cvijan su bili glasni protivnici Vučićevog koncepta pretvaranja zločinačkog udruženja u noseći stub države. Posle njih, taj se puzajući proces ostvaruje kao haotični lom, socijalna smrt i feudalni kadiluk u vlasništvu bezobzirne kriminalne kaste.

Vrhovni i njegov ministar vojne sile su onomad na Pasuljanskim livadama razmenili izvesne nežnosti. Bilo je šaputanja, disanja u lice, osmeha, čak i pokušaja da se razume ono što se događalo na poligonu.

Naravno da je to bio samo privid i nekakav ezopovski signal. Niko ovde neće pasti zbog skandala, ma koliki bio, nego zbog zverskog obračuna oko plena.

Neša je ponovo počeo da pokazuje znake spasonosne odanosti. Ništa u tom teatarskom licemerju nije iskreno, osim razmene iskrene podlosti. Tako se čuvaju karijere onih koji više nikome nisu potrebni.

Stefanović zna i ono što mu je Igor Jurić rekao: imena pedofila među političkom elitom. Ima ih najmanje dvojica. Na tom nivou učenik Stefanović pokazuje osobinu stečenu u školi vrhunskog eksperta za neistine: bezočnu lažljivost. Rekao je da nema pojma o čemu Jurić govori, da ne zna ugledna imena ljubitelja naše dece. I čak da sa Jurićem možda nikada nije razgovarao.

Taj je obrt tragičan, ali očekivan. Negacijom svega što nas čini skoro mrtvim društvom, pa i svog istinskog postojanja, brutalnim laganjem iz epicentra brloga i raspada – Stefanović sudnjom mukom overava svoju lažljivu odanost kralju svih lažova.

Odjednom imena nema, nekadašnji ministar policije više ne zna šta je znao a šta zaboravio, šta ga odvodi na simboličko gubilište a šta čuva uz vladara. I kako da ga povuče u ponor, ako već mora da padne, sve držeći ga za istu stvar.

Sve to čini na najtragičniji mogući način: naivno, glupo i opasno. Ali na farmi se tako radi, dok sve oko njih smrdi do neba.

Ponovo je došao u neku interesnu ravan sa Vrhovnim: čuvamo nasilnike, jer su naši, a žrtve ko zna čije su. Bar smo tu saglasni, očnjake i štrange držimo u gotovosti, dolazi sudnje vreme za pobesneli čopor.

Do tog časa, sve što misle da su stekli, pokušaće da odbrane svim rezervama okrutnosti.

Strepnja od velikih voda i mašina koje melju ljudsko meso, neskrivena je među ljudima koji o državnom razvratu i bludničenju, mafijaškoj surovosti, nastranom opštenju sa svakom slobodom i razmetljivom gaženju istine govore javno.

Ako nas neko nađe u Dunavu, znajte da to nismo učinili sami.

Komentari

Vaš komentar