Špijun protiv davitelja

Ljubodrag Stojadinović 06. jan. 202109:42 > 09:4768 komentara
Podeli:
N1

Plačevnim glasom punim žaljenja nad sobom, predsednik SNS-a je objavio da ga neko prisluškuje. To znači samo jedno: da mu nepoznate sile žele zlo, to je smisao tajnog uvida u nečiji čudovišni život.

Zašto taj čovek traži saosećanje za svoju raskošnu paranoju, sačinjenu od iluzije o sopstvenim dimenzijama? A one nekako postaju ništavne pred osećajem da ti je neko svojom voljom ušao u veliki život i posmatra šta je sve nepodnošljivo u njemu. Čemu tajna praćenja Vučićevih verbalnih eksplikacija, kad su njegovi javni govori, sami po sebi skener patološkog samoljublja, neuporedivog u dostupnim socijalnim iskustvima!

Još kolumni

Legenda o prisluškivanju jedna je vrsta kukavne samilosti prema sebi razgranatom u najmanje dva sukobljena fenomena. Svoj rascep žrtva tajnog uhođenja realizuje kao fanatičnu očaranost svojim važnim postojanjem i prezir prema svakoj drugosti, dakle prema svemu što nije on lično. Javno izraženi strah od fantoma koji mu je zabasao u lični prostor, jeste neukusno tetošenje svog kolosalnog ega sačinjenog od crvotočne građe. Prvog građanina palanke uhvatio je strah od sebe samog, svog šizofrenog dvojstva, užas od bezizlaza i strahovitog letenja u ponor. To je pritiskanje tastera za paniku, poziv u pomoć koji upućuje bilo kome najusamljeniji čovek u državi.

Kako je uopšte moguće prisluškivati onoga koji može da prisluškuje sve druge, a pod njegovom su kontrolom svi koji se time bave? Osim ako se ne događa ovo: želja da sazna o sebi ono što govori kad nije pri sebi. Traži dokaze koje već ima, ali ih ne da nikome, jer ih nema. Tako se stvaraju nove utvarne zabune, pretvaranjem vrha države u zmijsko leglo zavera, mržnji i maloumnih dvorskih spletki, pri čemu je kralj sam svoja omiljena budala. Vučić je priznao da ima protivnika koji mu sedi uz klecavo koleno, laska mu, i divi se nekome koga mrzi iz dna duše. Nema ljubavi među članovima nove kaste, banda ne ljubi nikoga. Zver na vrhu postaje zec koji drhti na svaki šušanj, i više nema gde da utekne od sebe i svojih podanika.

Ako je prisluškivanje izmišljeno, strah sigurno nije. Vladalac može da presvisne od užasa koji izazivaju oni koje je uzdigao. Mnoge je od njih javno ponizio, pokazivao nadmenu silu nad njima, ili im omogućio da ga vide slabašnog, mlohavog, pihtijastog, plačevnog, nesposobnog i nedostojnog. To je najveća tajna koju niko ne sme da zna niti može da je zataška, bajka o ludom kralju nije tajna, on je sve što ima u sebi već otkrio podanicima, ulizicama i podlacima. A svi ostali naslućuju ono što ne mogu da vide, mada su već videli ono što naslućuju.
Kolonija parazita koji jedu sve, već je urasla u njega kao mahovina, taj šljam on je sam sadio i zalivao i od njega stvorio krem dostojan sebe. A takvi trpe ali ne beskonačno, dobro pamte ćuške i česta šutiranja u pasju zadnjicu. Sve su već doživeli, ništa im više ne treba kad ga vide lomnog i smlaćenog od brige za budućnost koju je već odavno proćerdao. Drugog prisluškivanja osim uvida u strašno stanje gazde izgleda nije bilo.

Na tom nivou izmišljena afera dobija značaj nepostojećih atentata. Strah za sebe od sebi bližnjih, izmestila je težište opasnosti od rušenja trošne države u sam njen razoreni centar. Vlast preti vladaru, duboka država stala je na među plitkoj kliki i možda u tom okršaju na divljem istoku neće biti milosti. Događa se nešto mnogo gore od vapaja koji je diktator odigrao u amaterskoj monodrami. Ako ga već niko ne prisluškuje, jer je to besmisleno, moguće je i verovatno puzeće nagrizanje njegove nepristojne moći iznutra, iz samog srca surove mafijaške bitke za prostor.

Oni koji su videli kralja bez haljina, pred dokazom da taj nema čime da ih plaši, ohrabrili su se i počeli da prepadaju njega. Negodovanjem, nepoštovanjem, ogovaranjima, podsmevanjem, dvorskim spletkama koje imaju smisla tek kad postanu javne. Ko je on da takav kakav jeste, bude to što jeste? Odavno ne vlada sobom! Logična pitanja slugu i seiza koji naslućuju kraj.

On sumnja da Nebojša Stefanović zna mnogo više nego što pokazuje, a najgore scene čuva za crne dane kad sukob među hijenama postane poslednja odbrana zalogaja. Ko zna u čije ime iz sive zone govori Nebojša iz Beograda! Režim je rasklaćen ako je već sve napravljeno samo na jednoj krivoj gredi. Ako padne taj balvan padaju svi, bez dovoljno loše zamene za polumrtvog kralja sve odlazi u ponor.

To je logična računica, dostupna čak i najglupljem pripadniku sekte. Zato je izmišljen špijun, kao spas od svilenog gajtana koji možda donosi Neša, a možda, gle čuda čak i Vulin. I verovatno je to parče kanapa pantokrator već naslutio i počeo da zapomaže, bojeći se da se davitelj primakao suviše blizu.

Komentari

Vaš komentar