Dreser zečeva

Ljubodrag Stojadinović 15. dec 202109:50 > 09:5274 komentara
Podeli:
Izvor: Ilustracija/Shutterstock

Dama bela poput snega, divno maskirana olujom koja je zaustavila Srbiju – govori jezikom estradne zvezde katastrofe. Sve je skupo na njoj u čast nepogode, uzbudljivo je gledati nestvarnu Snežanu među smetovima. Sad će, samo što nije, ekipe su na terenu, što ste nestrpljivi? Hoćete i struju i grejanje i vodu, sve odjednom! Polako, nije o glavu, kao da vas je prethodna vlast grejala! Nisu oni ni znali šta je pravi sneg! Biće rešeno, rekao predsednik.

Iza nje se ukazuje zamašni direktor EPS-a, spreman je da objasni sve tajne vatre: sada je ugalj mokar, nikada nije bio a sada jeste, uvek je padao suv sneg a sada veje bela voda odozgore. Evo doneo sam treset u kesi, ili lignit ni sam ne znam šta sam doneo.. Opipajte slobodno, vodene stvari ne gore. Ali upalićemo, znam ja kako se razgoreva ćumur ispod praseta na ražnju. Ista stvar je i u termocentrali, nema tu velikog znanja, da je potrebno znanje, gde bi meni bio kraj.

Sipaš lignit unutra, furuna je furuna, mala ili velika, njeno je da čuva oganj sa bilo čime što gori ili ne gori. Sitna drvca, suvarci, andrak, suva travuljina ispod snega, malo hepo kockica, u njima je uvek iskra, i eto plamena. Ako je ugalj sirov i mokar pa pretvoren u blato, ništa za to, nema veze. Blato ne gori, ali predsednik kaže ima da gori! Mazut odozgo, suva drva odozdo, ko pita blato hoće ili neće. Ima da hoće, kad vam ja kažem!

Ali ne gori, TENT je stao.

Stao? Nije valjda da je stao. Pa dobro ako je stao, šta mu ja mogu. Nisam znao ni da je išao. Ali krenuće, mora da krene. Samo da odnekud dovedemo struju da pokrene vatru. Valjaće nam i grejalice oko peći, smrznuće se ložači.

Zamenik gradonačelnika Beograda izašao je pred kamere, debeli obrazi prete da se rasprsnu pod navalom zdrave supstance koja ih čini oblim. Godi mu da bude tamo gde jeste, uživa u svemu, prija mu, sve što metne u usta hvata se za njega. Baš se popravio blago onome čiji je.

PROČITAJTE JOŠ:

No, da li je to On? Ma jeste, on je, takve dvojice nema, mali čarobnjak iz Vladareve bajke, nosilac glave iz koje izlaze ideje u nesaglasju sa bilo čime što ima smisla. On nas upućuje u okolnost da je pao sneg, a sa snegom nema šale, priroda je to, još neispitana. Sve je u redu kaže on, to da se ništa ne kreće, samo je privid. Padaju stabla, dabome da padaju kad nisam stigao sve da posečem. Zahvaljujući predsedniku, čistimo kad sneg stane, ako stane. Ako ne stane, pitajte Đilasa zašto ne staje.

Odeven u crnu uniformu, najnoviju i jedinu takvu koju je našao u fundusu, ministar policije prenosi svoje utiske iz Moskve. Policija ne podržava obojene revolucije, kaže on, a tako misli i drug Patrušev. Tamo sam naučio sve tehnike borbe protiv pobuna, jer je svaki bunt u kome učestvuje narod protivnarodni. Naša zemlja je slobodna, srpski svet pod jednom voljom a zna se čijom, ono čemu teži slobodna policijska država. Evo, pao je i sneg pa Srbija najzad liči na Sibir, ako još nije stvorićemo kod nas Lubjanku, Sibir i Kolimu, tako sam čuo od Patruševa, tako se radi. Sloboda se od građana i za njih čuva po svaku cenu, snegom i ledom, čizmom, Svetim Grgurom i Golim Otokom.

Premijerka prebira po svom razumu ne bi li našla prave reči. U samom grlu joj je zapela rečenica o šefovom bratu koji je naznačen kao pobratim kriminalaca, a oni su prijatelji bratovog brata. Ana ne ume da raspetlja ove čudovišne veze, mrsi nepoznate reči a sve su takve, ne razume koja je optužba teža. Boji se da joj ne utekne tek začeta misao i završi u smeću.

Strah je da ne promaši temu braneći jednog brata a optuži drugoga, a onda kaže kako nije dokazano da su Veselinović i Radojičić kriminalci. Evo, šef je držao Milana na poligrafu, nevin je do beskraja, a posle ga čuvao kao posvojče. Ljudi koji grade Beograd sa Vesićem za vas su kriminalci! Šta ste vi uradili u vašim životima?

Amerikanci govore gluposti, evo šef nije uzeo pare od Veselinovića, bar šef ne ume da laže, on čak ne poznaje Veselinovića i Radojičića. Amerikanci bi hteli da u borbi protiv kriminala udari brat na brata, i tako oslabe Srbiju.

Činovnica širokog srca i duše, ona koja ume da vidi mnogo dalje od Narodne banke, sedi u širokoj fotelji, jedinoj koja joj je taman. Više ne ume da izađe na kraj sa inflacijom. Cene su podivljale u Srbiji, lično ih je Vladar zauzdao na mesec ili dva. Poumiraće mu penzioneri pre vremena, otići će usred zime, kad niko od ispisnika ne može da im dođe. Dobili su po 20 evra, šta još hoće za običan, poslednji starački glas!

Iz nje je ponovo izbio nenadmašni udvorički klimaks: Aleksandre, često se pitam, da li je Srbija dostojna tebe?

Na zavejanom putu ministar gura auto, govoreći kako je sve oko njega čisto. Nepismeno momče zalutalo u bespuću traži najbolje reči za novu odu svom tvorcu, ali se glas gubi u vejavici.

Kum se još ne javlja da objasni zašto pada sneg. Uplašen je od samoće, satire ga nejasna slutnja. Ubija ga težak san u kome se ovce pretvaraju u vukove.

U napuštenom zamrznutom selu, starac tek nešto mlađi od nakrivljene kuće, greje se na sveći zapaljenoj ispod ikone sveca.

Komentari

Vaš komentar