Tri lepe majke Srbije

Draža Petrović 01. okt. 202115:3349 komentara
Podeli:
Izvor: N1/Ilustracija/Lazar Lazić

Kad se ono Toma Nikolić, tadašnji predsednik Srpske napredne stranke, 2010. godine u Skupštini Srbije izjasnio o familiji Mlađana Dinkića rečima: „J..... ti majku na replici“, udareni su temelji poetike Srpske napredne stranke.

Naprednjačka poetika počela je, dakle, slanjem svog budućeg koalicionog partnera u takozvanu repličku materinu, kako se stručno zove ono što je izgovorio osnivač SNS.

Posle tog slanja u repličku materinu, došli su na vlast, pa je cela država postala prostor gde samo jedan čovek ima pravo na repliku, tako da je Srbija za devet godina završila u tri lepe repličke materine.

SNS je nastala iz Srpske radikalne stranke, čija poetika je bila takođe zasnovana na pomininjanju majke, ponekad uz mahanje pištoljem, najpre studentima pre skoro 30 godina, pa onda svima na ovom svetu, od svetskih državnika do Šešeljevog objašnjavanja kako se psuje majka na engleskom. Ako niste znali, Šešelj kaže da se kaže: Fak jor madr, bastard!

Kolumne Draže Petrovića:

Skoro pola literarnog opusa vojvode Šešelja ima neku psovku ili vulgarnost u naslovu, a recenzent tih naštancovanih skribomanskih spisa često je bio i današnji idol Ane Brnabić, takozvani Vučić Aleksandar, osoba svojevremeno počastvovana dražesnim međunožnim naslovom sa naslovnice Informera: „Ima muda!“

Psovanje u srpskom političkom prostoru dakle, nije izmislio Velja Ilić, dugogodšnji koalicioni partner SNS, a nije ga izmislio ni Marko Vidojković, dugogodišnji nekoalicioni partner SNS.

To je izmišljeno mnogo pre no što je Ana Brnabić, manekenka pojave kako tačno izgleda prase u Teheranu, napisala otvoreno pismo javnosti, pre neki dan, gde je objasnila: „Delovalo je da smo taman počeli da pravimo društveni konsenzus (koliko god tiho bilo) da psovanje majke ipak nije u redu, nije pristojno i da ne bi trebalo da bude deo javnog diskursa – jer kako bi izgledalo društvo u kome ne razgovarate argumentima, već psujete očeve, majke, braće, sestru i decu, kako hoćete, kad god stignete, s kim god da se ne slažete”.

I to bi bila sasvim okej rečenica da je nije napisala Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, zemlje koja odavno otišla u majčinu, predanim zalaganjem Srpske napredne stranke, čija je ona ponosna članica, iako je pre toga delovala relativno normalno za svoj uzrast.

Zna to i Vidojković.

Marko Vidojković je pisac koji u džepu već godinama svuda sa sobom nosi porodično pakovanje biber spreja, jer je postao nedosanjani san anonimnih radikalsko-naprednjačko-patriotskih Instagram & Fejsbuk koljača.

U junu, na primer, neko mu je sa anonimnog Instagram profila napisao, prepričano: znam gde stanuješ, zaklaću te i iseći na komade, usput ti psujem celu familiju, naročito majku i, još jednom, zaklaću te.

Svim potencijalnim koljačima Marka Vidojkovića država je zagarantovala anonimnost & diskreciju, tako da se čoveku sa biber sprejom u džepu kao jedinim ladnim oružjem koje ima na raspolaganju, može desiti da ponekad, makar, u svom podkastu, pukne. A Marko je lice odranije poznato organima koja prate ko gde psuje, te to i nije neko epohalno iznenađenje. On je, naime, već 20 godina “mladi urbani pisac”, a svi oni, verujte, znaju ponekad i da opsuju. I to bez unapred napisanog scenarija.

Onda je Marko pre neki dan u podkastu “Dobar, loš, zao” opsovao Vučića, a religijski običaji u našoj zemlji, pitajte svakog popa, Anu Brnabić ili neko drugo svešteno lice poput Dragana J. Vučićevića, nalažu da ne psuješ Boga. Naročito ne smeš da psuješ u podkastima, mada se u podkastima obično skuplja niža kasta, koja nikako ne može da se dočepa televizije. Podkast je, jelte, forma za one koji su ispod vladajuće kaste, pa vladajuća kasta nema nijedan podkast.

Zato što je televizija u savremenoj Srbiji rezervisana za one koji ne psuju Boga, več se psuju međusobno na pasja kola.

Predsednikovi intervjui se emituju u pauzama između “Zadruga” i “Parova”, pa sve i da nećeš da gledaš takve psovačko-mitrovićevsko-marićevske TV formate, moraš da gledaš, čekajući pojavu predsednika zemlje koja je odavno završila u repličkoj materini.

Tamo gde su Zadruga i Parovi predgrupa predsednikovim intervjuima, Ana Brnabić se prošle nedelje najviše bavila jednom malom psovkom u jednom malom podkastu.

Kad nekog oteraš u majčinu u zemlji koja je odavno otišla u majčinu, ti ga zapravo teraš u majku Srbiju, skoro u tri lepe majke Srbije.

Živela majka Srbija! Kojoj, naravno, nikada niko neće da se izvini kao što se Vidojković izvinio Vučićevoj majci. Koju, uzgred, nije ni pominjao, al’ je Vidojković lepo vaspitan, pa se izvinjava svemu i svakom. Lud tip.

Komentari

Vaš komentar