Za 100 godina, otprilike 2120. godine, na sednici Skupštine grada pokojnog Beograda odbornici će doneti odluku da jedna ulica ponese ime Gorana Vesića, u našoj istoriji potpuno zapostavljenog atentatora.
Vesić je – pisaće u obrazloženju odluke – izvršio nekoliko uspešnih atentata na Beograd u periodu „zlatnog doba“, čime ga je totalno dotukao. Naravno, nije dotukao „zlatno doba“, nego Beograd.
Ideološki je bio četničke provenijencije, pošto je Beograd za njegovog atentatorskog vakta bio varijanta Ravne gore, takozvani Ravni Goran. Gde god je mogao on je zaravnjivao njivu, što je bila varijanta „zaravnjivanja krive“, termina poznatog iz epidemiologije.
Kad Goran Vesić odluču da zaravni njivu, to je podrazumevalo da poseče drveće na prostoru buduće njive, što se najpre desilo na Kalemegdanu, potom i na Ušću. Ili da na prostoru buduće njive poruši sve kuće, što se desilo u Hercegovačkoj. Od Hercegovačke je uspeo da napravi originalni hercegovački krš. A naročito hercegovački krš i lom.
KOLUMNE DRAŽE PETROVIĆA:
Najpoznatije Vesićevo zaravnjivanje njive dogodilo se na Trgu republike, gde je tako dobro zaravnio njivu da je zaravnjivanje trajalo duže od izgradnje piramida u Gizi, ali je trg sada potpuno ravan ko Ravni Goran.
U vreme Gorana Vesića, tog neustrašivog četničkog atentatora, građani više nisu pevali tradicionalne četničke pesme poput one „Od Topole pa do Ravne gore“, nego su osmišljavali nove četničke hitove njemu u čast.
Najveći hit bila je pesma „Od gondole pa do Ravne gore“, u kojoj je opisan ceo njegov atentatorski opus na Beograd.
„Goran Vesić je bio prvi serijski ubica Beograda, takozvani serijski atentator, i zaslužio je da blaženopočivši Beograd dobije jednu ulicu nazvanu po njemu, u kojoj će građani moći da se sećaju tog neustrašivog borca za zaravnjivanje njive“ – pisaće u obrazloženju odluke Skupštine grada pokojnog Beograda kojom se Goranu Vesiću dodeljuje ulica.
Table sa natpisom „Ulica Gorana Vesića“ biće postavljane na visinu od minimum pet metara, jerbo na toj visini ne mogu da se skinu bez vatrogasnih merdevina, ali i zbog običaja lokalnog življa da sočno pljune na sve što ima veze sa tim časnim urbanističkim pregaocem, najpoznatijim atentatorom na Beograd. Jer je on i u svoje vreme bio neshvaćen, a biće neshvaćen i za 100 godina, pošto je njega jako teško shvatiti
Goran Vesić je karijeru počeo u Demokratskoj stranci odakle je prešao u Srpsku naprednu stranku, da bi 2020. postao četnik, dakle, imao je karijeru potpuno suprotnu od predsednika Vučića, svog idola iz emisije „Ja nemam talenat“.
Predsednik Vučić je, naime, prvo bio četnik, tačnije – zamenik pomoćnika četničkog vojvode – pa onda prešao u Srpsku naprednu stranku, da bi od nje napravio kinesku kopiju Demokratske stranke, a Vesić je išao totalno suprotnim putem kojim se ređe ide.
I kada je 2020. počeo da stiče simpatije za četnike, rešio je da ukine sve ulice koje asociraju na pokojnu SFRJ, jedino ga je predsednik Vučić zamolio da ne dira Sarajevsku, valjda zato što je njegov Tvorac, vojvoda dr Šešelj, rođen u Sarajevu.
-Vučić me je samo zamolio da ne menjamo ime Sarajevske ulice – sama ta rečenica Gorana Vesića govori o samostalnom odlučivanju u Srpskoj naprednoj stranci, gde predsednik moli, a ostali prihvataju molbe.
S tim što niko ne zna zašto uopšte predsednik neke zemlje mora da se pita čak i o promeni naziva ulica, za šta se u „pozlaćenom“ dobu ne pitaju ni građani.
-I ne dirajte Karlovačku u Zemunu, mnogo volim Karlovac, nedosanjani san mi je da stignem do Karlovca – mora da je još rekao predsednik Vučić.
Onda je predsednik čuo da u Subotici ima Ogulinska ulica.
-I ne dirajte mi Ogulinsku ulicu u Subotici, nedosanjani san mi je da stignem do Ogulina – dodao je predsednik.
Potom je čuo da u Subotici ima i Virovitička ulica.
-I ne dirajte mi Virovitičku ulicu, nedosanjani san mi je da stignem do Virovitice – rekao je predsednik.
Jedino nigde na mapi ulica Srbije predsednik nije mogao da nađe Karlobašku ulicu, pošto mu je nedosanjani san da stigne do Karlobaga, te je Goran Vesić obećao da će prvom prilikom Beograd dobiti i Karlobašku.
-Najbolje bi bilo da napravimo splet ulica sa toponimima iz SFRJ koje voli predsednik. Da se iz Karlobaške ulice skreće u Ogulinsku, da se iz Ogulinske skreće u Karlovačku, te da se iz Karlovačke skreće u Virovitičku! – setio se Goran Vesić kako da i predsednik Vučić bude sit, i ovce na broju. Te da Beograd konačno dobije uličnu liniji Karlobaška – Ogulinska – Karlovačka – Virovitička.
A napraviće se negde i Bulevar Zlatnog doba. On će, u skladu sa imenom, počinjati od Nigde i vodiće Nikuda. Kada vas neko pita: „Kako da odavde najbrže stignem do Bulevara Zlatnog doba?“, jednostavno ćete mu objasniti: „Idete pravo, pa desno, pa levo, pa polukružno, onda na semaforu skrenete Nigde. I kad idite pravo od Nigde, stižete tamo gde ste se namerili, u Nikuda!“
