Otkad je predsednik 6. marta izjavio da 25 puta više ljudi u svetu umre od ujeda komaraca, nego od koronavirusa, građanstvo se smireno razmilelo po apotekama da pokupuje sav „autan“ sprej koji su farmaceuti imali na zalihama.

Kolektivno svesni da se naš nevidljivi neprijatelj zove Komarac, a ne Korona. S tim što naš nevidljivi neprijatelj ponekad zuji, pa lakše možeš da ga otkriješ od korone, koja prema dosadašnjim iskustvima uopšte ne zuji.

Naručeni su novi avioni za zaprašivanje komaraca, na prozore ukucani komarnici, a plastični reketi za ubijanje komaraca stavljeni su na gotovs.

Uvedeni su onlajn skraćeni kursevi za rukovanje reketom za kokanje komaraca i još jedanput se pokazalo da mi kao teniska nacija ne treba da brinemo za svoju budućnost, jer je čak 99,8 odsto građana Srbije, polaznika specijalizovanog kursa za kokanje komaraca reketom, uspešno položilo i dobilo diplomu za ovaj izuzetno krvav posao.

Pokazalo se da najviše građana Srbije komarce ubija iz forhenda, osobito u taj-brejku petog seta. To je ona situacija iz originalnog tenisa kada se igra za pobedu pri rezultatu 6:6, dok se kod kokanja komaraca plastičnim reketom tako zove sitaucija kada ukupno šest puta pokušate da koknete komarca, a on vas šest puta zzzezzzne i pobegne na plafon.

Kao i u tenisu, rečeno je na onlajn kursevima za kokanje komaraca, najvažnije je da na početku jurnjave za komarcem neko od ukućana kaže: „Quiet, please!“ iliti „Tišina, molim“, kako bi osoba sa plastičnim reketom za komarce mogla da locira nevidljivog neprijatelja po zvučnoj nuspojavi zvanoj zujanje.

Kada ga locira, glava kuće se penje na trosed i obično forhendom zamahuje u pravcu poluvidljivog Nevidljivog Neprijatelja zvanog N.N. lice. Potom pokušava bekhendom, ali se ipak u sledećem pokušaju vraća na stari dobri forhend. To tako traje sve dok mu ukućani ne objasne da komarac koristi specijalnu taktiku, takozvani drop-šot, nežan udarac u tenisu koji ide preko mreže tako da protivnik ne može da stigne lopticu, što u ovom slučaju znači da glava kuće sa plastičnim reketom ne može da stigne komarca. Koji mu priđe na dohvat reketa, ali onda sistemom drop-šot odleti na sasvim suprotan kraj sobe, taman kad ovaj zamahne reketom.

Na onlajn kusevima je takođe objašnjeno građanstvu da će komarca teško koknuti iz prve, takozvanim riternom posle njegovog servisa, tačnije nakon komarčeve pojave na plafonu, već je to posao koji zahteva budističko strpljenje, ali oštar refleks.

Idealan borac protiv nevidljivog poluvidljivog neprijatelja zvanog komarac, utvrđeno je tih dana, mora imati Novakov ritern, Rafin forhend i Federerovu inteligenciju za dobro pozicioniranje.

Sedam, osam dana kasnije, pak, kada je cela Srbija u rekordnom roku savladala sve raspoložive načine borbe protiv komaraca, najavljeno je da će se predsednik vanredno obratiti građanima.

-Sigurno će da nas pohvali! – pomislili su građani Srbije, vazda naviknuti da ih predsednik kritikuje zbog toga što im ništa ne valja, u svemu traže dlaku u jajetu, cepidlače i gunđaju do besvesti.

Predsednik se te večeri pojavio na televizoru, gde se već osam godina nalazi u samoizolaciji, i prvih deset minuta pričao o Kinezima, Italijanima, nemačkoj crnoj berzi za ilegalnu trgovinu respiratorima… Onda je pričao o sebi, zatim još malo o sebi, a potom je napravio dramskupauzu.

-Tišina, molim, u sobi! Quiet, please! Sad će da priča o komarcima! – svih sedam miliona građana Srbije to je unisono uzviknulo čekajući kraj dramske pauze.

Međutim, onda je predsednik pričao o nekom svom burazeru iz Kine koji će da nam pošalje pakete. Verovatno, mislili su građani, da će nam predsednikov buraz poslati pakete sa reketima za kokanje komaraca. Ali jok! Predsednik ni u segmentu o burazeru iz Kine nije pomenuo komarce.

Onda se neko setio da komaraca najviše ima oko 20 sati, tad im je što se kaže – glavni udar, pa je uvedeno ubijanje komaraca golim rukama. Svake večeri u to vreme građani izlaze na svoje terase i udarcima dlanom o dlan kokaju komarce. Pokazalo se da je taj način borbe protiv nevidljivog neprijatelja bolji od onog načina sa reketom.

Predsednik se, inače, pre te akcije ubijanja komaraca dlanom o dlan, svakodnevno obraća građanima, obično oko 18 sati, ali do zaključenja ovog izdanja ove kolumne, i dalje ne pominje komarce.

Sto odsto hoće da im zavara trag, da se opuste, pa da ih onda koknemo kolektivno kad se najmanje nadaju. Dobra taktika je osnov svakog uspeha.

Živela Srbija, živeo predsednik, uaaa komarci!