Detelina sa četiri telohranitelja

Draža Petrović 12. avg. 201608:58 > 10:20
Podeli:
Izvor: N1

Fizički sam dobro spreman pa mi ne smeta da šetam sa jednog stadiona na drugi – izjavio je za Blic Tomislav Nikolić, naš takmičar u disciplinama brzo hodanje od stadiona do stadiona sa preponama i trčanje od stadiona do stadiona sa Dragicom.

On je u Riju nastupao pod olimpijskim geslom: “Nije važno učestvovati, važno je šetati”, a posebno dobre rezultate je postigao u atletskoj disciplini trčanje od stadiona do stadiona sa Dragicom kroz favele, jer su ga jedanput primetili kako istovremeno na tri različite lokacije bodri naše vaterpoliste (koji su igrali nerešeno), košarkaše (koji su izgubili) i veslače (kojima se prevrnuo čamac).

Da je fizička sprema najvažnija za Olimpijadu, pokazao je i kada je paralelno prisustvovao takmičenjima našeg bicikliste (koji je odustao na pola staze), našeg maratonca (koga još traže po brazilskim prašumama) i našeg plivača na 200 metara leđno (koji se udavio).

Jedanput je čak istovremeno pratio takmičenja u ritmičkoj gimnastici, skvošu i sinhronom plivanju, ali je kasno saznao da nemamo predstavnike u tim disciplinama, uz tradicionalni srpski uzdah: “E, j.. ga”.

Bio je spreman i da lično otkloni taj nedostatak našeg olimpijskog tima, ali su ga organizatori jedva ubedili da on ne može da se takmiči u ritmičkoj gimnastici, iako je inisistirao (“fizički sam dobro spreman, a imam i triko”).

Novak Đoković je tri sata plakao kada ga je krajičkom oka primetio na tribinama, Karakašević se kleo da će zauvek ostaviti ping-pong ako nastavi da ga proganja, a veslači su do njegove pojave na tribinama kraj jezera bili ubeđeni da je žena na brodu jedina stvar koja može da ih omete.

Sve dok im on nije uskočio u čamac uoči starta i pitao ih: “Kol’ko mož’ da razvije?”

-Šta kol’ko mož’ da razvije? – pitali su veslači.

-Pa čamac. Kol’ko mož’ da razvije?

Tako da je Olimpijski komitet Srbije anketirao sportiste da bi razrešio misteriju loših rezultata, a na anketnim listićima zatekli su sledeće odgovore:

-Nesreća nikada ne dolazi sama. Uvek je tu i neka plava žena koja ga drži pod ruku i maše zastavicom – napisao je Karakašević.

-Sreću obično donosi detelina sa četiri lista, a nama nesreću donosi detelina sa četiri telohranitelja – napisali su vaterpolisti.

-Dekoncentriše nas neki tip iz publike koji kad god repetiramo pušku počne da viče: “Upomoć, atentat!”, i to na tečnom srpskom – stajalo je zabeleženo na anketnim listićima naših strelaca u disciplini malokalibarska puška iz trostava.

Olimpijski komitet Srbije dobio je i dojavu da je ista osoba tokom posete Olimpijskom selu uporno tražila da mu pokažu krave, ovce, koze i piliće, da se kod direktora Olimpijskog sela raspitivao za život olimpijskih seljaka, za setvu, žetvu i cenu pšenice, te da je na kraju posete napisao u knjigu utisaka: “Ovo je najlepše selo posle Bajčetine. Ima dušu!”

Čak je tvrdio da se u njegovom selu krajem septemba održava slična manifestacija, Volimpijada, koja je, kako je objasnio, karakteristična po tome što se tokom kvalifikacija peče, a onda od četvrtfinala do finala sledi Pijada.

-Najčešće discipline na bajčetinskoj Volimpijadi su 1.500 metara hodanja cik-cak i 400 metara četvoronoške sa preponama – objasnio je pravila ove tradicionalne manifestacije.

U nekoliko intervjua koje je dao za brazilske medije, naš takmičar u disciplini trčanje od stadiona do stadiona sa Dragicom kroz favele, objasnio je da za srpski sport nije toliko bitan olimpijski ciklus, koliko su bitni kosovski ciklus i pretkosovski ciklus.

Taj stav podržala je i Vlada Srbije pa je izdato sledeće uputstvo:

-Ako vam sportista Kosova priđe na ulici i traži cigaru, gledajte ga bledo i kažite: “My English is terrible. I don’t understand”.

-Ako ste primorani da se u istoj disciplini takmičite sa sportistom Kosova, sve vreme ga ometajte tako što ćete recitovati “Ženidbu Milića Barjaktara”.

-Ako na kraju utakmice menjate dresove sa reprezentativcima Kosova, dajte im da obuku naš dres, ali nikako ne oblačite njihov.

-Ako ste primorani da na pobedničkom postolju stojite sa sportistom Kosova, onog tipa koji kači medalje oko vrata pitajte “Where is the toilet?” ili na portugalskom “Com licença, onde fica o banheiro?“, te napustite pobedničko postolje trčeći. Važno je da ostavite utisak spontanosti i neodložnog posla!

Četvrta stavka specijalnog uputstva za komunikaciju sa sportistima Kosova tokom Olimpijade, dopisana je naknadno i lično je osmislio naš takmičar Nikolić na licu mesta. Ta stavka glasi: “Izbegavajte rvanje sa ženama u kategoriji do 52 kilograma. Ako do takve situacije dođe, kažite da ste istegnuli primicač tokom zagrevanja”.

Osim što je lično osmislio ove preporuke, naš takmičar u trčanju od stadiona do stadiona imao je još nekoliko specifičnih situacija. Kada su naše odbojkašice gubile sa tri prema jedan, on se radovao tvrdeći da vodimo sa pet prema nula.

-Jedva sam ga ubedio da su to olimpijski krugovi, a ne pet nula – izjavio je trener naših odbojkašica, rezignirano.

Tako da je Olimpijski komitet Srbije odlučio da se opisano lice udalji sa tribina i vrati prvim avionom u otadžbinu.

Gde je stigao taman na zakletvu nove Vlade i seo u prvi red.

-Otkud ovaj baš u ovom istorijskom trenutku? – upitao se vazda sujeverni mandatar kad ga je video: “Udovičiću, jesam ja rekao da ga držite u Riju dok ne prođe formiranje Vlade?!”