Agencija za selidbu vojvode Šešelja

Draža Petrović 12. feb 201609:00 > 09:04
Podeli:
Izvor: N1

Iz odokativnog proračuna kilaže srpskih radikala koje traži Hag, može se doći do zaključka da je Srbija u veoma teškoj situaciji. Situacija je teška skoro 500 kila.

– Evo, ja imam 130 kila, Petar Jojić 120, Jovo Ostojić isto toliko, a naša Vjerica tu do 100, pa vi stračunajte koliko je to – objasnio je pre neki dan vojvoda Šešelj novinarima da je nasilna isporuka četvoro radikala u Hag komplikovaniji proces od selidbe trokrilnog ormana iz prenatrpanog četvorosobnog stana.

Srpski radikali u trenutnoj fazi delovanja, prozreo je to i vojvoda Šešelj, nisu ništa druga do skupina različitih kilaža, u nedostatku jakih ličnosti. Tako da će verovatno na izbornoj listi Srpske radikalne stranke, pored imena kandidata za poslanike precizno pisati i koliko ko od njih ima kilograma žive vage.

– Braćo i sestre, naša izborna lista teži ukupno oko 25 tona, šta će vam bolji razlog da glasate za nas – kazaće nosilac izborne liste “Kad je teško – radikali”, dr Vojislav Šešelj.

Ako ga dotle zajedno sa ono troje stokilaša ne isporuče u Hag.

– Ali kako… – pita se ovih dana srpska vlast koja je u nerešivoj dilemi po tom pitanju: da li da prkose Hagu ko u stara dobra vremena ili da angažuju neku agenciju za selidbe?

– Možda bi bilo najbolje da pre isporuke u Hag angažujemo nekog nutricionistu za radikale – setio se ministar pravde Selaković, koji inače izgleda kao da u životu nije digao ništa teže od premijera Vučića.

Zamislite tu dirljivu scenu: Žandarmerija upada u radikalsko sedište u Zemunu i prvo dovate Vjericu Radetu, kao najlakši radikalski primerak po odokativnoj proceni doktora Šešelja.

– Burazeru, pa ova neće moći da prođe ni kroz ova vrata, a znaš koliko vrata ima do Haga … – zakuka komandir Žandarmerije, dok četvorica žandarma nose Radetu koja se pravi klinički mrtva. Što je njen uobičajen autfit.

– Moraćemo da je okrenemo “na kant” – seti se onda zamenik komandira Žanadarmerije stare srpske tehnike “na kant”, kakva se koristi kada iznosite kabasti nameštaj koji na prvi pogled ne može da prođe kroz izlazna vrata.

Ali za razliku od ostalih delova planete, u Srbiji sve može da se iznese “na kant”, pa i Vjerica Radeta.

– Daj sad Vojislava… – naredi onda komandir Žandarmerije, ali kad shvate da vojvoda Šešelj ne može da se iznese ni tehnikom “na kant”, odnosno sistemom kada se objekat nošenja malko iskosi tako da prođe kroz svaka vrata uprkos dosad definisanim zakonima fizike, žandarmi se nađu u bezizlanoj situaciji.

Rešenja naravno uvek ima. Recimo, postoji mogućnost angažovanja specijalizovane agencije za selidbu koncertnih klavira.

Selidba klavira zahteva posebnu stručnost i obazrivost, poželjno je da na raspolaganju imate i odgovarajuću mehanizaciju, a slično je i kod selidbe vojvode Šešelja. Kod selidbe klavira morate se truditi da ne dižete klavir više nego što je neophodno, jer ćete poremetiti klavirski štim pa će tonovi nakon selidbe falširati.

Vojvodu Šešelja su tokom raskošne političke karijere više puta iznosili, što iz skupštine, što sa raznih drugih destinacija, neki po svemu sudeći potpuno nestručni ljudi, pa on konstantno falšira.

Zato, ako već imate plan da osnujete malo ili srednje preduzeće, odličan biznis može biti osnivanje specijalizovane agencije za selidbu koncertnih klavira i vojvode Šešelja. U životu je sve relativno, samo je stalno isporučivanje lidera radikala po sistemu “daj ga vamo, daj ga tamo”, jedini siguran biznis.

“Vjericu Radetu selimo gratis” – može biti marketinški slogan tog malog i srednjeg preduzeća. Koje takođe možete krstiti simpatičnim nazivom, na primer: Agencija za selidbe koncertnih klavira i vojvode Šešelja “Na kant”.

– Zašto baš Kant, ja više volim Vebera – verovatno će na to ime primedbu imati jedino premijer Vučić, čija će se malo preduzeće zvati: Agencija za selidbe koncertnih klavira i vojvode Šešelja “Na Vebera”.

Međutim, postoji genetičarska teorija da su svi ljudi na svetu nekada davno živeli u Africi odakle su se raseljavali širom sveta, dok među pratiocima zbivanja na srpskoj političkoj sceni postoji teorija da su svi aktuelni učesnici vlasti u Srbiji nekada davno živeli u Srpskoj radikalnoj stranci. Odakle su se uglavnom raseljavali u Srpsku naprednu stranku, tačnije – širom Srpske napredne stranke, i to mahom onaj sloj radikala težine do 95 kila.

Bokserskim rečnikom rečeno, naprednjaci su zapravo poluteška kategorija radikala, dok je u SRS ostala uglavnom superteška kategorija. I teško je verovati da bi neki naprednjak ikada angažovao agenciju za selidbe koncertnih klavira i isporuku vojvode Šešelja, čije su sve knjige detaljno proučili. Što se vidi već na prvi pogled.

Za razliku od Šešelja koga su detaljno proučili, sa klavirima im je uvek išlo malo teže, pa su naprednjaci zato u svoje redove involvirali eminentnog pijanistu prezimena Tasovac. Koji, bokserski rečeno, spada u poluvelter kategoriju naprednjaka. Iako je po opredeljenju vanstrančka ličnost nastala vantelesnom oplodnjom između zarđale kašike i klavira koji falšira zbog nestručne selidbe.

I kao što automehaničar posle višesatnog akanja sa nekim pokvarenim “stojadinom” u jednom trenutku očajno vikne: “Je.. te onaj koji te napravio”, tako se i vlastima u Srbiji učinilo da je u Srbiju iz Haga pre godinu i po dana stigao upravo onaj koji ih je napravio. Što u smislu one automehaničarske kletve ume da bude jako nezgodno.

Izgleda da su za tu automehaničarsku kletvu čuli i oni tipovi iz Haga, pa bi baš ovih dana da vide kako kletva izleda uživo. Takoreći – lajv.