“Možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali mislim da se dobro zna ko će biti premijer“, poručio je nakon izbora 6. maja 2012. godine lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, koji je krajem jula iste godine postao predsednik Vlade u kojoj je prvi put učestvovala Srpska napredna stranka.
Deset godina kasnije Dačić se našao u sličnoj poziciji, jer stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića po prvi put od dolaska na vlast nije osvojila apsolutnu većinu na izborima, pa je prinuđena da traži partnere za formiranje nove izvršne vlasti.
Povezane vesti:
Iako je izbornu kampanju gradio na sloganu „Ivica Dačić – premijer Srbije“, šef socijalista je ovog puta bio znatno odmereniji nakon objavljivanja preliminarnih rezultata izbora, možda upravo zbog toga što je svestan da SPS nije jedina opcija za SNS.
„Čestitam Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci pobedu na izborima, sa željom da uspešno vode Srbiju putem mira, stabilnosti, ekonomskog razvoja i zaštite nacionalnih i državnih interesa, a mi smo spremni da tome damo svoj doprinos“, napisao je Dačić na svom Instagram nalogu.
Za razliku od njega, članica Predsedništva Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović bila je više nego direktna: „Ivica Dačić neće biti premijer“.
„Ne znam da li ću ja biti u Vladi, ali mi se čini da sa sigurnošću mogu reći ko neće biti premijer. Ivica Dačić neće biti premijer. Ja sam generalno protiv koalicije sa SPS, mislim da se mnogi kače na leđa SNS i predsednika Vučića i došlo je vreme da vidimo ko je za i ko hoće da zajedno radi u interesu zemlje, a ko samo govori da je za to, a radi drugačije“, poručila je Mihajlović.
SNS sa strankama manjina ima većinu za novu vladu
Može li SNS do nove vlade bez socijalista? Sudeći po rezultatima parlamentarnih izbora i projektovanoj raspodeli poslaničkih mandata – može. Računica je prosta: sa osvojenih 120 mesta u Skupštini Srbije, naprednjacima je dovoljna podrška dve manjinske stranke za izglasavanje nove izvršne vlasti.
Predsedničku kandidaturu Aleksandra Vućića podržao je Savez vojvođanskih Mađara, koji će u novom sazivu parlamenta, prema još preliminarnim rezultatima, imati šest mandata. Vučića je podržala i Stranka pravde i pomirenja koju vodi Usame Zukorlić, a na čijem izbornom saldu će biti tri mandata. Sa tih devet mandata naprednjaci mogu da imaju većinu za formiranje vlade, a nije isključeno da im se u tome pridruže i poslanici neke od partija koje trenutno imaju opozicioni status.
I dok je put do većine u republičkom parlamentu za SNS relativno lako izvodljiv, to se nipošto ne može reći za Skupštinu grada Beograda. Rezultati beogradskih izbora, doduše još preliminarni, Vučićevoj partiji ne ostavljaju mnogo prostora za kalkulacije. U najboljem slučaju po njih, imaće 48 od ukupno 110 odborničkih mandata, a razliku do neophodnih 56 najlakše mogu da nadomeste postizbornom koalicijom sa – socijalistima.
Lista SPS-JS trenutno može da računa na osam mandata, mada ni taj broj nije zagarantovan s obzirom na to da još nisu obrađeni podaci sa oko 11 odsto biračkih mesta u prestonici. Čini se da je upravo podrška socijalista u formiranju lokalne vlasti u Beogradu Dačićeva „ulaznica“ i za novu republičku vladu, koja bi u tom slučaju imala komotnu većinu od 160 poslanika.
Dačić potreban Vučiću i zbog lokalnih izbora 2024.
Potpuni raskid desetogodišnje saradnje između SNS i SPS malo je verovatan jer bi sa sobom povukao i komplikovane rezove „po dubini“, pre svega u brojnim javnim preduzećima, agencijama i organima lokalne samouprave. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da će za dve godine biti održani redovni lokalni izbori, nakon kojih bi naprednjaci, bez podrške socijalista, mogli da ostanu bez vlasti u desetinama gradova i opština.
Najrealniji scenario zato je o(p)stanak SPS u izvršnoj vlasti, a od Dačićevog pregovaračkog potencijala i možda još više od stava takozvanih spoljnih veto igrača, pre svega SAD i EU, zavisi da li će se lider socijalista naći i na njenom čelu.
Da bi postavljanje Ivice Dačića, koga svi smatraju proruskim političarem, na čelo vlade poremetilo odnose u Srbiji i vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, smatra i dugogodišnji dopisnik agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević.
On zaključuje da bi to bi bila „loša poruka ljudima u EU“, koji su saopštili da Srbiju „ostavljaju na miru“ da se postepeno usalgasi sa spoljnom politikom Unije.
Sve najvažnije informacije pratite u našem BLOGU UŽIVO i na stranici IZBORI 2022.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare