Predsednik Islanda, nestranačka ličnost Gvidni Johaneson, reizabran je 27. juna sa 92 odsto glasova, a funkcioneri SNS, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, već nekoliko puta pominju ovaj primer kao dokaz da je i njihovih 60 odsto osvojenih glasova nedelju dana ranije normalna pojava u demokratskim zemljama.
Portal Evropski Zapadni Balkan (EWB) ukazuje, međutim, da javnosti nije objašnjeno da se na islandskim predsedničkim izborima, po tradiciji, niko ne kandiduje protiv predsednika koji se odluči za novi mandat.
U retkim slučajevima kada se to događalo, kao na ovogodišnjim izborima, izazivač je, po pravilu, dobijao manje od 10 odsto glasova.
Jedini takmičarski izbori za predsednika Islanda održavaju se kada prethodni nosilac ove funkcije odluči da je napusti.
Na Islandu su, od proglašenja nezavisnosti 1944. godine, presdnički izbori održani 21 put, ali je čak 12 bilo samo sa jednim kandidatom.
Predsednik koji se kandiduje za novi mandat imao je izazivača još samo 2012, 2004. i 1988. godine.
Objašnjenje za odluku građana Islanda da se ne kandidiju protiv novog predsednika može biti i to što je ova funkcija uglavnom ceremonijalna, kako je posle pobede Johanesena podsetila televizija France 24.
“Jasno je da Islanđani ne žele da se njihov predsednik meša u politiku“, prenosi Icelandmonitor, pozivajući se na izjavu Johanesena, inače profesora istorije.
Prema njegovom objašnjenju, „to ne bi bilo u skladu sa ustavnom praksom, niti sa percepcijom koju javnost ima o funkciji predsednika, koji treba da podstiče jedinstvo i solidarnost i u dobrim i u lošim vremenima”.
Kako Srbija, makar formalno, ima slično ustavno urađenje kao Island, pravi izbori za poređenje trebalo bi da budu parlamentarni, podseća EWB.
Na Islandu, državi koja ima približno stanovnika koliko Novi Sad, svi parlamentarni izbori u proteklih 20 godina bili su neizvesni i takmičarski, a nijedna partija nije uspevala da dosegne ni 30 odsto glasova.
U analizi EWB napominje da je SNS na izborima 21. juna osvojila veći procenat nego što su na prethodnim izborima imale Jedinstvena Rusija Vladimira Putina, Partija pravde i razvoja Redžepa Tajipa Erdogana i Fides Viktora Orbana.
U svim ovim državama, prema ocenama dugogodišnjih posmatrača, izbori nisu fer i pošteni, zaključuje EWB.
