Voćari: Izvoznici nam često duguju novac i diktiraju cenu

Biznis 04. avg 202222:26 > 05. avg 2022 10:514 komentara
Podeli:

Precizan plan šta ćemo i koliko proizvoditi, uz veliku podršku države, jedino mogu da pomognu da poljoprivreda opstane i razvija se, poručuju poljoprivrednici. U iščekivanju dugoročnog plana, srpski voćari biju bitku da naplate svoj rad i brinu da li će imati gde da izvezu proizvode.

Oko 90 odsto srpskih jabuka za izvoz odlazilo je na rusko tržište.

Rusi su bili dobri kupci, jer su plaćali visoku cenu, kažu voćari. Ukrajinska kriza prekinula je blagostanje.

„Iako izvoz u Rusiju nije prekinut, neizvesno je da li će ga biti u budućnosti“, kaže Nikola Kotarac iz zadruge Voćar u Novom Slankamenu, koja je oduvek važila za primer dobrog povezivanja proizvodjača

„Ali, evo nova tržišta se otvaraju – Egipat, Indija. Treba da se oforme firme koje će dobiiti subvenciju za svaki kilogram koji otkupe, pa ne mora država da zaradi i na tom seljaku. Kako smo pomogli Fijatu, ne zna se koliko smo im dali, pa Linglongu , PKB-u, može valjda nešto i običnim, malima. Država mora da ima interes – ako je uložila u ovu jabuku 60 odsto, mora da ima interes da se proda po najpovoljnijim cenama“, navodi Nikola Kotarac.

Otvaranje novih izvoznih tržišta glavni je adut u naporima da se zadrži isti obim izvoza jabuke. U prvih pet meseci ove godine je izvezeno 83 hiljade tona, što je 15 hiljada tona manje nego prošle.

„Izvoznici su uspeli da otvore i neka nova tržišta kada je reč o jabuci, nama je i dalje rusko tržište na prvom mestu, ali su sada tu i Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Engleska, počeo je izvoz i u Indiju. To otvaranje novih tržišta ide polako – radimo na otvaranju egipatskog tržišta, a oni su jedno od najvećih tržišta kada je reč o uvozu jabuke“, kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Čije će jabuke stići na nova tržišta, zavisi od izvoznika. Oni često duguju novac voćarima i diktiraju cenu. Broj izvoznika smanjen je na svega nekoliko, posle usvajanja uredbe 2019. godine, koja je pooštrila uslove koje firma mora da ispuni da bi se bavila izvozom.

„Tržištem hara pet, šest grupa koje ne plaćaju robu, uzimaju od seljaka, varaju. Država treba i mora da napravi jednu firmu koja će da se bavi izvozom i da je  subvencioniše. Seljak ne sme da bude prevaren – ne treba da se bavi lažnim menicama. On treba da proizvodi, da mi ovde skladištimo, da platimo državi doprinose i PDV“, navodi Nikola Kotarac.

Rat u Ukrajini a prethodno pandemija, otežali su uslove u kojima se odvijaju transport i plasman robe.

„To su veliki troškovi kada imate drastičan poremećaj na tržištu. Onda imate situaciju da kupci nisu više spremni da plate novu cenu koja uključuje skuplji transport, a manje firme nisu spremne da ulaze u taj rizik, s obzirom na to da je, za razliku od zamrznutog voća gde je plaćanje avansno – kod jabuke je plaćanje nakon realizacije posla“, pojašnjava Bogunović.

Problemi sa izvoznicima nisu jedini sa kojima se suočava srpski seljak.

Da bi proizvodio i plaćao porez, a Srbija ostvarila maksimalnu dobit od poljoprivrede, potrebna je dugoročna strategija.

„Moramo da imamo plan – šta ko radi u narednih 20 godina. Da mladi ljudi uđu u priču, da formiraju zadruge, da bi dobili zemlju na 30 godina, da bi tu opstali, zamislite sad da mi imamo ovde na stotine farmi, da imamo navodnjavanje, da imamo dve žetve… A kriza hrane u svetu – pa gde bi nam bio kraj…“, zaključuje Nikola Kotarac.

Komentari

Vaš komentar