Uveden stečaj u Fabriku reznog alata u Čačku, radnici protestovali ispred suda

Biznis 12. jan 202216:536 komentara
Podeli:
Izvor: Pixabay/Ilustracija

Privredni sud u Čačku uveo je danas stečaj u Fabriku reznog alata (FRA), a pre početka suđenja oko sto bivših radnika je protestovalo pred sudom. Stečaj je uveden u čačansku fabriku, koja je prekinula rad 18. avgusta prošle godine na predlog Ministarstva privrede zbog velikih dugovanja prema bankama i drugim poveriocima i zbog dugogodišnje blokade računa.

Radnici su protestovali ispred Privrednog suda, kao i ispred Tužilaštva, zahtevajući odgovornost rukovodećeg kadra što je fabrika otišla u stečaj i nezadovoljni što Tužilaštivo ne postupa po njihovim prijavama.

Pročitajte još:

Oni traže da se utvrdi odgovornost rukovodećeg kadra fabrike zbog uvođenja stečaja, ističući da je država, kao većinski vlasnik fabrike, u poslednjih deset godina uložila više od 400 miliona dinara u fabriku, a da rukovodeći kadar nije uspeo da održi njenu likvidnost.

Predsednik bivšeg Industrijskog sindikata FRA Dušan Đelić rekao je da je od zužilštva dobio informaciju da se većina njihovih prijava i dalje razmatraju, a da je jedna odbačena.

„U tužilaštvu nam je rečeno da je odbačena prijava radnika protiv generalnog direktora FRA Milana Vidakovića, koga su radnici tužili zato što im nisu redovno uplaćivani doprinosi, iako je na računima fabrike, prema saznanjima radnika, bilo novca“, rekao je Đelić.

Stečajni upravnik FRA biće postavljen za nekoliko dana, a Đelić isitiče da bivši radnici od stečajnog upravnika očekuju da će ponovo pokrenuti proizvodnju alata za namensku industriju i pozvati deo radnika da se vrate u fabriku.

„Očekujemo i da će Ministarstvo odbrane izraziti potrebu da FRA ponovo proizvodi specijalne alate za namensku industriju Srbije, kao što je to radila i prethodnih godina“, rekao je Đelić.

On je podsetio da je FRA uredbom Vlade Srbije 2015. godine bila proglašena za fabriku od posebnog značaja za namensku industriju.

FRA je osnovana 1953. godine od kada je proizvodila alate koje je prodavala na domaćem i svetskom tržištu, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.

Posle obustavljanja proizvodnje svih 452 radnika dobilo je otpremnine od države.

Komentari

Vaš komentar