Gosti N1 o utvrđivanju porekla imovine: Kriterijumi da budu jasni

Biznis 16. mar. 202111:25 > 11:39
Podeli:

U fokusu kontrole Poreske uprave Srbije, kada je reč o Zakonu o utvrđivanu porekla imovine, trebalo bi da bude javni novac, a kriterijumi za odabrih onih koji će biti kontrolisani moraju da budu jasni, saglasili su se gosti Novog dana Zlatko Minić iz Transparetnosti Srbija i Đerđ Pap, poreski savetnik. Oni su, za N1 komentarisali koliko je ovaj zakon, čija je primena počela 12. marta, zaista antikorupcijski, a koliko će moći da se koristi za obracun sa političkim protivnicima i onima koji nisu na strani vlasti.

„Ovde je suština da Poreska uprava mora da ima jasne kriterijume na osnovu kojih će utvrditi koje su im ciljne grupe, kategorije, za ispitivanje porekla imovine.  Cilj je da u fokusu bude javni novac, a ne da se uteruje ko nije prijavio porez, a zaradio je pevajući na svadbi“, istakao je Minić.

Na pitanje kako sprečiti nelegalno sticanje imovine, Zlatko Minić odgovara da ima mnogo hipokrizije i na zapadu , gde je mehanizam mnogo bolji i mnogo je manje gotovog novca u opticaju, a i dalje se toleriše postojanje raznih poreskih utočišta.

„A, ovde imamo imamo situaciju da nam na čelu ministarstva, u čijem sastavu je Poreska uprava, sedi čovek koji je sam sebi prodavao firmu, što je osnov sumnje za neke od uprava u sastavu ministarstva finansija“, ukazao je Minić.

Poreski savetnik Đerđ Pap naveo je da će odgovor na pitanje u kojoj će meri ovaj zakon biti antikorupcijski dati upravo izbor onih koji će biti kontrolisani.

„Kroz odabir onih koji će biti kontrolisani moći će se reći u kolikoj meri je ovaj zakon antikorupcijski ili ne. Ako predmet posmatranja budu pre svega bivši i današnji funkcioneri i državni službenici koji su u prilici da budu izloženi korupciji, onda ćemo moći da kažemo da ovaj zakon ima neki rezultat“, pojasnio je Pap.

Oba sagovornika podsećaju da je provera porekla imovine mogla da se radi i do sada.

Mogli smo u korak sa svetom

“Dobili smo zakon koji treba da radi ono što je mogao da radi i Zakon o preskom postupku iz 2003. godine, koji ima taj institut unakrsne procene imovine. Pomoću tog instituta uz odovarajuće podzakonske akte koji nisu nikad doneti, ovaj posao mogao je da se radi na drugi, savremeniji način i u skladu sa propisima koji postoje u celom svetu gde je to već uobičajena pojava – da se, kad kupite imovinu veće vrednosti poput automobila odmah iskontroliše da li ste tu imovinu mogli da kupite”, naveo je Đerđ Pap.

Zlatko Minić je podsetio da je Transparentnost Srbija već godinama predlagala da sankcionisanje bude u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije, odnosno, da se u krivično zakonodavstvo uvede krivčno delo nezakonito bogaćenje.

„To je ušlo u Strategiju za borbu protiv korupcije 2013. godine, ali je onda iz nje izbačeno i od toga se odustalo bez neke veće debate, reč je bilo o krivičnom delu koje bi se odnosilo samo na funkcionere, odnosno na javni sektor“, ukazao je Minić.

Umesto toga, ističe, dobili smo poreski zakon koji je ministarstvo pravde iz marketinških razloga predstavilo kao – antikorupcijski.

Zakon gađa na široko

„Smatram da je prevashodni cilj ovog zakona se napuni budžet i naplate neki prihodi, kao što je bio cilj i iz zakona iz 2003. ali se to nije dešavalo jer je stalno nešto nedostajalo. Sada valjda ništa ne nedostaje, ali ovaj zakon nije fokusiran samo na ljude koji barataju državnim novcem – našim novcem, na one koji bi se moglo posumnjati da su umešani u korupciju. On gađa na široko, na njegovoj meti mogu da budu i ljudi sa estrade, koji su pre pandemije možda ostvarivali velike prihode koje nisu prijavljivali, a s druge strane mogu biti i politički protivnici, a to je ono što je i zaparalo uši prilikom najavljivanja zakona. I po tabloidima i od zvaničnika, i poslanika, i visokih funkcionera mogli smo da čujemo pretnje da će razni opozicionari kao i bivša vlast biti na meti ovog zakona, a istovremeneo će kao biti i državni funckioneri“, naveo je Minić.

Đerđ Pap je ukazao na problem koji može da se javi u praksi prilikom ovih kontrola.

„Razlika između zapada koji i nas biće u tome što naše vlasti raspolažu sa mnogo manje podataka koji se mogu jednostavno upotrebiti u tom postupku. Kod nas će  ispektori morati da ulože ‘krvav’ rad da dođu do podataka kojih na zapadu ima po automatizmu i mogu se prikupiti iz raznih evidencija koje se vode“, naveo je Pap.

Minić je ukazao i na problem dokazivanja korupcije. Jer, kako objašnjava – u situaciji kada zaista utvrdite da neko ne može da objasti odakle mu npr. milion evra, možete da sumnajte da je to stekao korupcijom, da prijavite to istražnim organima , ali to se posle teško utvrđuje. Korupcija, dodaje, nastaje sporazumom dve strane i ako nijedna neće da prizna, a vi to niste snimili to, teško se dokazuje.

„Znate da je neko učestvovao na tenderu, utvrdili ste da je dobio milion evra, sumnjate na korupciju, naplatićete mu 750.000 evra poreza i on ostane srećan i zadovoljan sa svojih 250.000 evra. Vi ste otkrili sumnju na korupciju, ali niste uspeli ništa da uradite. A, onim drugim putem, putem kriminalizacije i nezakonitog uvećanja imovine – to bi bio pravi antikorupcijski put, to bi bila prava pretnja onima koji pomišljaju da se upuste u korupciju“, naveo je Minić.

Đerđ Pap je uporedio postupak koji donosi novi zakon, sa druga dva postupka, za koja kaže da su bila – veoma komplikovana.

„Jedan je postupak iz sedamdesetih godina koji sam imao sreću-nesreću da primenjujem, a drugi iz 2000. godine po Zakonu o ekstra profitu. To su jedini postupci koji su slični ovom postuku koji bili su više nego komplikovani i trajali jako dugo“, naveo je Pap.

Tetka iz Kanade

„Kad dođete u situaciju da dokazujete da imate višak imovine od 150.000 evra iz zakona – morate da dokazujete odakle vam novac stečen tim prihodom. Vi možete da ga dobijete od roditelja, rođaka, tetke iz Kanade, ali možete dokazati da ste ga dobili legalno – pozajmicom…“, rekao je Pap.

Komentari

Vaš komentar