Udruženje radnika na internetu: Šta sve ne valja u predlogu Vlade frilenserima

Biznis 05. apr. 202114:1371 komentara
Podeli:
Protest frilensera
Izvor: N1

Predlog zakona koji će regulisati plaćanje poreskih nameta radnika na internetu ugrožava život velikog broja frilensera, jer su njihova dugovanja do dvadeset puta veća od ostvarenih primanja, ukazalo je Udruženje radnika na internetu i dodalo da na tekuće poreske obaveze odlazi još pola prihoda svaki put kada se on ostvari. I tako još celu narednu deceniju.

„Ne pristajemo na dužničko ropstvo i nastavljamo sa borbom za svoju egzistenciju“, navodi se u saopštenju Udruženja radnika na internetu i ponavlja da frilenseri novom predlogu zakona koji je već u skupštinskoj proceduri i dalje kažu – ne.

Udruženje objašnjava šta sve ne valja u predlogu vlade i zašto je neprihvatljiv za njihove članove.

„Otpis kamata navodnog duga i priznavanje normiranih troškova u visini od 43 odsto, kao i uvođenje neoporezivog dela (dela koji je zaštićen od oporezivanja jer se smatra minimumom neophodnim za život), jesu zakonska obaveza Vlade, a ne ustupak. Predlog koji je Vlada usvojila 1. aprila još je nepovoljniji od onog koji je ponuđen u februaru, kada su članovi Udruženja radnika na internetu predlog odbili“, navodi udruženje.

Šta je najveći problem

Najveći problem za frilensere, smatra udruženje, a koji Vlada u svom javnom narativu uporno izostavlja kada govori o predlogu usvojenom 1. aprila jeste – tekuće poresko opterećenje.

„Ne pominje se da frilenser nikada neće plaćati samo navodni poreski dug“, ističe se u saopštenju

Svaki frileser će, navode, počev od 1. oktobra 2021. godine prvo morati da plaća obaveze na novac koji u tom mesecu zaradi.

„Po rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, lice koje u oktobru mesecu zaradi 1.000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra. Znači, ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca, nije samo rata, već i tekuća obaveza i dug zajedno, koji iznose oko 56 odsto primanja. Čak i za lice koje zaradi 500 evra poresko opterećenje iznosi 38 odsto primanja“, ističe udruženje.

Ono što bi ovaj predlog učinilo pravednijim, smatraju, jeste otpis i onako upitnih doprinosa za unazad jer bi se tako svima u jednakom procentu smanjio dug.

Udruženje radnika na internetu objavilo je kalkulator pomoću koga svaki frilenser može da izdračuna svoje poresko opterećenje.

Diskriminacija između platnih razreda

„Zabrinjavajuće je to da kako plata raste, poresko opterećenje progresivno skače, jer gotovo da nema nikakvih poreskih olakšica predviđenih za period od 1. oktobra. Ukinuti su normirani troškovi, koji iznose 35–50 odsto zarade, zavisno od vrste posla. Dakle, ako se ukinu normirani troškovi, moralo bi se dozvoliti da radnici prikažu svoje stvarne troškove rada, koji ne smeju biti oporezovani jer nisu zarada“, ukazuje udruženje.

Dalje, navode – neoporezivi iznos zarade nije zamena za normirane troškove.

„Neoporeziv deo uvećan na 32.000 dinara važi samo za dug, ne za obaveze od 1. oktobra 2021. godine. Potpuno je neprihvatljivo da se od ovog datuma taj neoporezivi deo vraća na minimum – 18.300 dinara, a da normirani troškovi potpuno izostaju iz obračuna“, ističe udruženje.

Neizvesnost reprograma

U saopštenju se ukazuje da će izvršenje i naplata poreskih dugova uskoro preći u ruke javnih izvršitelja, što će biti, ističu – regulisano zakonima u 2021. godini.

„To je problematično jer su već sada javnim izvršiteljima zakonom ostavljene velike slobode pri izvršenju. Ko bi želeo da dug otplati za tri ili pet godina i izađe iz dužničkog ropstva ranije, teško da će imati čime, zbog enormno visoke tekuće poreske obaveze, a tu je uvek i opasnost da se izgubi posao, zarađuje manje ili neredovno“, upozorava Udruženje radnika na internetu.

Sve ovo je, ističe se, u suprotnosti sa obećanjima Vlade da će doneti podzakonska akta kojima bi zaštitila ranjivi položaj frilensera pri realizaciji reprograma dugog jednu deceniju.

„Vlada produžavanjem reprograma na 10 godina prikriva činjenicu da prosečan frilenser ne može da otplaćuje svoj dug, plaća tekuću obavezu i obezbeđuje osnovnu egzistenciju zagarantovanu Ustavom. Ne postoji nikakva izvesnost da će frilenser uopšte imati redovan posao narednih deset godina, a kamoli istu platu. Frilensing odlikuje neizvesnost i nestabilnost, te je u vreme pandemije virusa korona izvesniji otkaz, nego fiksna plata“, navodi udruženje.

Da frilenseri ne postoje

Predlog Vlade za rešenje statusa frilensera ukazuje, smatra udruženje, na očiglednu nameru Vlade da frilenseri kao kategorija i nadalje ne postoje, što znači da ne postoji namera da se uredi njihov zakonski status.

„Cilj Vlade je da svi frilenseri postanu preduzetnici. Frilenseri su fizička lica čiji je odnos sa poslodavcem najsličniji onom koji je regulisan u domaćem zakonodavstvu ugovorom o radu. Preduzetništvo uopšte ne predviđa radni odnos radnika i poslodavca, a ako ste u takvom odnosu, on predstavlja zakonski prekršaj. Frilenseri nisu pravna lica iako je očigledna namera države da frilenseri postanu preduzetnici. Na ovaj način država bi lako punila kasu redovnim prihodima od paušala i ne bi se morala dalje baviti regulisanjem statusa frilensera i uvesti ih kao posebnu kategoriju u najavljeni Zakon o fleksibilnim oblicima rada koji će po najavama važiti od 1. januara 2022“, ističe se u saopštenju.

Vlada u svom predlogu rešenja, kako se navodi, potpuno zanemaruje činjenicu da frilenseri nemaju stabilnost posla, koja bi opravdala njihovu registraciju kao paušalaca. Tri meseca bez plate, projekta ili odlazak na tromesečno bolovanje i frilenser pada u egzistencijalni problem – gubi zdravstveno osiguranje.

„Čim ostvari prvi prihod posle pauze, frilenser mora dati mínimum 50 odsto svojih prihoda za tekuće namete i otplatiti zaostale rate duga“, ističe Udruženje radnika na internetu.

Može da se dogodi, ukazuje se, da se iznos uveća troškovima javnog izvršitelja zbog neplaćenih rata duga.

„Po ovakvom, a vrlo verovatnom scenariju po frilensere, mnogi od njih će u narednih deset godina biti na onom novou ekonomske ugroženosti koja je Ustavom zabranjena. Takozvani dug nerazumno je i nezakonito visok. Na 1.000 evra zarade, posle svih odbitaka, dug iznosi 11.500 evra, a kod zarade od 1.500 evra mesečno dug drastično raste i iznosi skoro duplo – oko 22.500 evra. Onome ko zaradi mesečno 2.000 evra dug skače trostruko – na 33.000 evra“, ističe udruženje.

Svaki prosečan frilenser koji zarađuje 500 do 1.500 evra mesečno u oktobru ove godine biće primoran da prestane da radi.

„Plata mu neće pokrivati nametnute poreze i doprinose za fizičko lice, a ne može ni da se registruje kao preduzetnik. Razlozi su brojni – promene poslodavca, neizvesnost posla i neredovnost primanja i cela lista nerešenih pitanja, kao što su rad za poslodavca u struci, test samostalnosti, prekidi zdravstvenog osiguranja i PIO zbog izvesnih kašnjenja u plaćanjima paušala“, objašnjava se u saopštenju.

Kako se ukazuje, oporezivanje fizičkih lica spada u kategoriju poreza na lična primanja koji se na engleskom naziva personal income tax, te nama nedostaje upravo takvo poresko rešenje.

„Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, kao i mnoge druge zemlje našle su rešenje za fizičko lice – frilensera. U svakoj od pomenutih zemalja porez ne prelazi 10 odsto – u Makedoniji nije obavezno plaćati doprinose, BiH dodaje 4 odsto za zdravstveno osiguranje, u Rumuniji se dodatno plaća fiksan iznos, a ne procenat za zdravstveno, navodi Udruženje radnika na internetu.

Komentari

Vaš komentar