Tabaković: U mnogim oblastima ekonomije dostignut pretkrizni nivo

Biznis 12. apr. 202114:48 > 15:096 komentara
Podeli:
Izvor: N1

U mnogim oblastima ekonomije Srbija je već dostigla ili prešla pretkrizni nivo – u industriji, izvozu robe, trgovini na malo, kao i po broju zaposlenih, izjavila je za portal Biznis.rs Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

„Ukupna formalna zaposlenost je u februaru ove godine veća za 59.000 ljudi u odnosu na februar prošle godine, pri čemu je rast vođen rastom zaposlenosti u privatnom sektoru za 58.000 ljudi“, istakla je Tabaković.

Ona je, u intervjuu za portal Biznis.rs, navela šta je Srbiju svrstalo među zemlje s najboljim rezultatima u projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda

„Šta je to što je Srbiju izdvojilo – pitanje je koje dobijamo mi, ali i tim Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju. Ima dosta razloga za to. Pre svega, pre krize smo uradili odličan posao. Tokom osam godina sproveli smo kompletnu ekonomsku transformaciju zemlje, što se vidi po niskoj i stabilnoj inflaciji – u proseku oko dva odsto, relativno stabilnom kursu dinara, koji je alfa i omega ukupne makroekonomske stabilnosti, uspešnoj fiskalnoj konsolidaciji, otvaranju fabrika, snažnom rastu zaposlenosti, snažnom rastu izvoza, stopama rasta od preko četiri odsto“, navela je Tabaković.

Ona ukazuje i na značaj jakog finansijskog sektora.

„Njega smo ojačali tako da može da bude prava i puna podrška realnom sektoru, jer samo zajedno mogu da traju. Jedan bez drugog ne mogu. Radeći tako, Srbiju smo pripremili da sa znatno jačim osnovama može da beleži dinamičan i održiv rast, kao i da se suočava s različitim vrstama potresa, a pandemija jeste potres bez presedana“, ukazala je guverner NBS.

Podjednako važan razlog jeste obiman i pravovremen paket mera, po čemu se, navodi, Srbija takođe izdvaja u međunarodnom kontekstu.

„Zbog svega što smo uradili na planu jačanja naše ekonomije, mogli smo da donesmo obiman i sveobuhvatan paket ekonomskih mera, vredan blizu 13 dosto bruto domaćeg proizvoda, i doneli smo ga u najkraćem roku. Obimnost i pravovremenost mera bile su ključne da se spreči pad poslovnog i potrošačkog poverenja, čime je sprečeno prelivanje negativnih efekata pandemije na tržište rada i proizvodne kapacitete. Narodna banka Srbije je tokom krize bila i ‘prvo utočište’ – brojnim merama koje smo donosili gotovo svakog meseca podržavali smo građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu u trenucima kada im je to bilo najpotrebnije. Time smo očuvali potrebnu likvidnost svih sektora, dobar pristup finansijskim izvorima sredstava, ali i stvorili još povoljnije finansijske uslove“, istakla je Jorgovanka Tabaković.

Treći razlog jeste i strateška diversifikacija investitora i tržišta.

„Ova kriza pogodila je sve ekonomije bez izuzetka i time smanjila i tražnju za proizvodima iz drugih zemalja. Mi smo sistemski radili da povećamo diversifikaciju naše industrijske proizvodnje, time i izvoza, i u pogledu proizvodnje i u pogledu tržišta na koja izvozimo. Upravo to nam je pomoglo da tokom pandemije manji deo naše industrije bude pogođen i da ostanemo na stranim tržištima. I tokom pandemijske godine rastao je naš izvoz u zemlje van Evropske zajednice, poput zemalja srednje Evrope, Kine, SAD… „, ukazala je Tabaković.

Strateška diversifikacija je, ističe, važna i sa aspekta investicija.

„Najveći deo stranih direktnih investicija u Srbiju odlazi u industriju, ostale izvozno orijentisane sektore i izgradnju infrastrukture, što podstiče neophodnu diversifikaciju investicija po granama, ali i po grupama proizvoda. Najbolji primer jeste auto-industrija, gde Srbija ima najrazličitiju paletu proizvoda koji se u ovoj oblasti proizvode – od guma, akumulatora, provodnika, pa do najsofisticiranijih proizvoda poput mikročipova i elektromotora. Po tom osnovu izvoz auto-komponenata od 2012. godine povećali smo četiri puta – sa oko 500 miliona evra na dve milijarde evra. Podižemo i najsavremenije naučno-tehnološke parkove za sada u četiri grada, u kojima će naši mladi ostajati“, rekla je Jorgovanka Tabaković za Biznis.rs.

Komentari

Vaš komentar