Tabaković: Rast BDP u ovoj godini u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto

Biznis 18. maj. 202213:475 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je zbog negativnih efekata konflikta u Ukrajini smanjila projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini na 3,5 do 4,5 odsto.

„Prema našoj novoj projekciji rast BDP-a u ovoj godini kretaće se u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 procentnih poena niže od naših očekivanja u februaru“, rekla je Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za maj.

Pročitajte još:

Dodala je da su to učinile i druge relevantne međunarodne institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnove i razvoj (EBRD) i Consensus Forecasts-a.

„Važno je naglasiti da je korekcija privrednog rasta najniže za Srbiju gotovo najmanja među zemljama regiona“, rekla je Tabaković.

Dodala je da su ključni faktori revizije naniže projekcije realnog rasta BDP-a, međunarodna kretanja, negativni efekti konflikta u Ukrajini i procena nižeg privrednog rasta u zoni evra i zemljama regiona. Pod pretpostavkom da neće doći do dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija i prekida u snabdevanju gasom na globalnom nivou, u srednjem roku projekcija rasta BDP-a Srbije zadržana je, kako je rekla, u rasponu od četiri do pet odsto godišnje, uz dalji rast zaposlenosti.

Povoljnim srednjoročnim izgledima privrednog rasta, pored očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti i investicionog i potrošačkog poverenja, doprinose i, kako je rekla, povećani proizvodni kapaciteti pre svega u sektoru razmenljivih dobara, kao i očekivana realizacija planiranih strateških infrastrukturnih projekata.

To bi, prema njenim rečima, trebalo da rezultira i time da investicije u osnovna sredstva naredne godine prestignu poželjan nivo od 25 odsto BDP-a i nastave da rastu.

Pritisci ka slabljenju dinara

„Povećan uvoz energenata, u najvećoj meri kao posledica rasta uvoznih cena, odrazio se i na povećanje deficita tekućeg računa i pojačane deprecijacijske pritiske na domaćem deviznom tržištu od početka godine. Po tom osnovu korigovali smo i našu projekciju deficita tekućeg računa za ovu godinu sa ispod pet odsto, koliko smo očekivali u februaru, na 6,5 odsto BDP-a“, rekla je Tabaković.

Dodala je da je važno naglasiti da je i prema procenama NBS i MMF-a, to i dalje nivo koji obezbeđuje eksternu održivost.

U narednim godinama očekuje se, kako je rekla, smanjenje učešća deficita tekućeg računa u BDP-u ka nivou od pet odsto, uz pretpostavljenu normalizaciju cena energenata i značajnu pokrivenost deficita neto prilivima stranih direktnih investicija.

Na deprecijacijske pritiske uticali su, prema njenim rečima i povećana averzija prema riziku u uslovima neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, kao i rast tražnje građana za efektivnim stranim novcem u prvim nedeljama od izbijanja konflikta.

U suprotnom smeru delovao je, kako je rekla, priliv stranih direktnih investicija, koji je u četiri meseca iznosio 745 miliona evra i koji je ostao projektno i geografski rasprostranjen.

Deprecijacijske pritiske NBS ublažavala je intervencijama na deviznom tržištu kojima je bankama obezbeđena dodatna devizna likvidnost, a u aprilu i povećanjem referentne kamatne stope, tako da je dinar prema evru ostao gotovo nepromenjen.

„Čuvanjem stabilnosti kursa dinara prema evru uspeli smo da sprečimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojača efektima deprecijacije dinara, kao što je to bio slučaj u prethodnim epizodama visokog rasta tih cena, kao i da sprečimo pad potrošačkog i investicionog poverenja“, rekla je Tabaković.

Dodala je da je NBS „zahvaljujući odgovornom vo]enju ekonomske politike i proaktivnom delovanju prethodnih godina uvećala devizne rezerve da bi se koristile za odgovor na krize poput ovih s kojima se suočavamo u poslednje dve godine“.

I pored značajnih intervencija u martu, kako je rekla, devizne rezerve zemlje ostale su na adekvatnom nivou od 14,1 milijarde evra, koliko iznose na kraju aprila, obezbeđujući pokrivenost pet meseci uvoza robe i usluga, što je gotovo dvostruko više od kriterijuma kojim se utvrđuje njihova adekvatnost.

Prioritet monetarne politike i dalje će, kako je ocenila, biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Tabaković je rekla da će, prema novoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju, premda s višeg nivoa nego što se očekivalo u februaru.

Kako je dodala, u granice cilja inflacija će se, najverovatnije, vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava.

Ona je podsetila da je u aprilu prvi put u poslednjih devet godina, povećana referentna kamatna stopa za 50 baznih poena, a u maju isto toliko i da sada iznosi dva odsto.

Prilikom donošenja ovih odluka vodilo se, prema njenim rečima, računa o tome da monetarna politika bude konzistentna sa ostvarivanjem cenovne stabilnosti u srednjem roku, ali i da uslovi finansiranja i dalje ostanu relativno povoljni sa stanovišta obezbeđenja nastavka stabilnog rasta kreditne i ukupne ekonomske aktivnosti.

Ubrzana kreditna aktivnost

Kreditna aktivnost je, kako je rekla, ubrzana u odnosu na kraj 2021. i u martu je bila za 12,1 odsto viša nego godinu dana ranije, a njena sektorska i namenska struktura potvrđuju da je ostala važan faktor obezbeđenja sredstava za proizvodnju i finansiranje investicija i potrošnje.

Tabaković je rekla da rastu kreditne aktivnosti doprinose i očuvano finansijsko zdravlje banaka, kao i kvalitet njihove aktive, o čemu svedoči dodatno smanjeno učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na 3,4 odsto u martu, što je gotovo najniži nivo do sada, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala od oko 20 odsto, koji je znatno iznad regulatornog minimuma.

„I u narednom periodu nastavićemo da pratimo i ocenjujemo faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja, koji će opredeljivati i naše buduće odluke i korake. U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja, NBS će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije“, rekla je Tabaković.

Komentari

Vaš komentar