Svetska banka: Privredni rast Srbije ove godine 3,2 odsto, sledeće 2,7 odsto

Biznis 04. okt 202215:521 komentar
Izvor: Shutterstock

Svetska banka predviđa da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. godini, odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom u Ukrajini. Rast će se, navodi se u izveštaju, jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto. "Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvesnošću izazvanom ratom", ukazuje Svetska banka. Kada je reč o Srbiji, očekivani privredni rast u ovoj godini biće 3,2 odsto, a sledeće 2,7 odsto.

Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najveću krizu raseljavanja ljudi u svetu od Drugog svetskog rata — dodatno povećavajući ionako istorijski globalno veliki broj izbeglica. Invazija je takođe naglo ubrzala usporavanje globalne ekonomske aktivnosti, sa rizikom da globalna ekonomija sklizne u recesiju 2023. godine, jer velike ekonomije nastavljaju naglo usporavanje, ocenjuje Svetska banka.

Pročitajte još:

Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini – što je najsporiji tempo među podregionima Evrope i Centralne Azije van Istočne Evrope i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu.

„U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini od 2 odsto, Kosovu od 3,1 odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto, Severnoj Makedoniji od 2,1 odsto i Srbiji od 3,2 odsto“, navela je Svetska banka.

Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone.

Prekid dotoka prirodnog gasa u region, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je, ističe se, cene energenata i pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Severna Makedonija i Kosovo).

„Prognoze za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Albaniji 2,3 odsto, Bosni i Hercegovini 2,8 odsto, Kosovu 3,7 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto i Srbiji 2,7 odsto. Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu. Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata (Bosna i Hercegovina i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se ističe da je prognoza zasnovana na umerenijim cenama roba (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje „uskih grla“ u lancu snabdevanja.

„Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija. Dugotrajni rat će verovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinsku i investicionu integraciju regiona“, ocenjuje Svetska banka.

Komentari

Vaš komentar