U 2023. godinu ulazimo sa inflacijom nešto većom od 15 odsto, skupljim kreditima, najavljenim većim cenama struje i gasa koja će se, već je sigurno - dodatno povećati. Godinu iza nas obeležilo je i uvođenje onlajn fiskalizacije, elektronskih faktura, potom prodaja ruske Sberbanke domaćoj AIK banci, hakerski napadi na katastar čiji je rad preventivno bio "zaključan", slanje radnika Fijata na rad u inostranstvo, subvencije mladima za kupovinu seoskih kuća, subvencije (nekim) mamama za kupovinu prvog stana, poskupljenje nekretnina, rast kirija, protesti poštara, poljoprivrednika, rudara, prosvetara, tetkica...

Ovako, u brojkama, izgleda ekonomija Srbije u 2022. godini:

Inflacija

15,1% – iznosila je stopa međugodišnje inflacije u novembru. Toliko su, od novembra 2021. do kraja novembra 2022. godine, poskupeli proizvodi i usluge u Srbiji. Najveći skok cene beleži ogrev – 49,4 odsto, potom mleko, sir i jaja koji su poskupeli za čak 43,1 procenat, dok su kirije za najam stana uvećale cenu u proseku za čak 30,1 odsto.

Procenjena stopa inflacije za 2022. godinu, prema poslednjem saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, iznosi koliko i novembarska međugodišnja inflacija – 15,1 odsto.

Privredni rast – BDP

2,3 % – za toliko je, prema procenama RZS, ove godine veća ukupna ekonomska aktivnost u Srbiji nego 2021,  merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Zarade

75.353 dinara – iznosi prosečna zarada u oktobru 2022, poslednja koju je u ovoj godini objavila zvanična statistika.

Ipak, polovina zaposlenih ljudi u Srbiji primala je znatno manje…

57.810 dinara – iznosi statistička medijalna zarada, što znači da polovina zaposlenih u našoj zemlji nije mogla da premaši ovaj iznos.

Skuplja struja i gas

6,5 % – u proseku, poskupela je struja u septembru ove godine

8% – u proseku, poskupljuje struja za domaćinstva u januaru 2023.

8% – dodatnog poskupljenja struje od Srbije zahteva MMF u još tri navrata, svaki put po minimum 8 odsto: 1. maja, 1. novembra i 1. maja 2024. godine.

9 % – poskupeo gas u julu 2022.

11% – poskupljuje gas za domaćinstva od 1. januara.

10% – dodatnog poskupljenja gasa od Srbije zahteva MMF u još tri navrata, svaki put po minimum 10 odsto:  1. maja, 1. novembra i 1. maja 2024. godine.

12,4 dinara  – nova je cena kilovat-časa električne energije od 1. januara 2023.

4,5 dinara – nova je cena kilovat-časa gasa od 1. januara 2023.

Zamrznute cene namirnica

Uredba o ograničavanju visine cena osnovnih životnih namirnica primenjivala se tokom cele 2022. godine, a uvedena je još krajem 2021.

Nastavlja se i u 2023.

114,99 dinara – košta kilogram šećera,

219,99 dinara – cena je litra jestivog suncokretovog ulja,

84,7 dinara – cena kilograma brašna tip T-400,

78,65 dinara –  cena kilograma brašna tip T-500 glatko,

319 dinara – cena kilograma piletine (za celo pile),

750,20 dinara – cena kilograma svinjskog buta bez kostiju,

738,10 dinara – cena kilograma svinjske plećke bez kostiju,

689,70 dinara – cena kilograma svinjskog vrata sa kostima,

659,45 dinara – cena kilograma svinjske krmenadle sa kostima.

Skuplji krediti

5 % – iznosi referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, prema kojoj se određuju sve ostale dinarske kamatne stope u zemlji.

NBS je od aprila do decembra devet puta ukupno povećavala referentnu kamatnu stopu, koja joj služi kao osnovno oruđe za borbu protiv inflacije. Početkom aprila ova stopa je bila na nivou od jedan odsto, na koliko je spuštena još u decembru 2020. godine, u jeku pandemije. Prvo povećanje, na 1,5 odsto, usledilo je 7. aprila ove godine, da bi krajem godine došla do pet procenata.

Posledično, poskupeli su svi dinarski krediti u zemlji.

Poskupeli su i evro krediti, pošto je istovremeno i Evropska centralna banka podigla svoje kamatne stope.

Rat u Ukrajini, prodaja Sberbanke

Rat Rusije i Ukrajine počeo je 24. februara 2022. godine. To je, ekonomski gledano, svetsku ekonomiju koja je tek krenula da se oporavlja od pandemije koronavirusa – gurnulo naniže. Poskupeli su energenti, posledično se zavrtela inflaciona spirala, svet je uveo sankcije Rusiji, a Rusija svetu.

Iako je domaća AIK banka još u novembru 2021. potpisala kupoprodajni ugovor o preuzimanju Sberbanke Srbija, ali i svih banaka u vlasništvu ruske Sberbank grupacije u regionu – u Sloveniji, BiH, Hrvatskoj i Mađarskoj, rat u Ukrajini i posledično uvedene sankcije prema ruskim bankama ubrzale su prodaju banaka u vlasništvu Sberbank grupacije na evropskom tržištu, ali – različitim kupcima.

9,5 miliona € – platila je Hrvatska poštanska banka za kupovinu Sberbanke u toj zemlji. Koliko je AIK banka platila za Sberbanku u Srbiji nije obelodanjeno, a kako je portalu N1 rečeno u Narodnoj banci Srbije, taj podatak je – poslovna tajna.

Milion za Sokola

3.481 prijava – pristigla je na konkurs Srbija voza za novo ime brzog voza koji će saobraćati prugom Beograd – Novi Sad. Žiri je izabrao rešenje koje je osmislio dizajner Andrija Arsić i ime „soko“.

1 milion dinara – predviđena je nagrada za „kuma“ brzog voza.

A i čitaoci portala N1 su predlagali imena novog brzog voza. Neki od zanimljivih predloga bili su: Brzi voz Novi Broz, Stepska AVždaja, Shinoplohov, Brzak, Monareil, Mrzobrz, Munjeviti Mona, Metro Mona Transkontinental…

Tetkice bez toplog obroka

70.000- 90.000 dinara – iznose sudski i parnični troškovi koje tetkice i drugi zaposleni na minimalcu koji su tužbom zahtevali svoja prava moraju da plate, pod pretnjom izvršitelja.

Tetkice koje rade u školama za minimalac, bez toplog obroka i naknada za regres, potražile su svoja prava na sudu. Te tužbe su ih skupo koštale, pošto je Vrhovni kasacioni sud  promenio dotadašnji stav i doneo novi zaključak koji kaže da su ove naknade ipak sadržane u „golom“ minimalcu.

Muke po subvencijama za mame

20 % – iznosi subvencija države mamama koje su rodile bebu u 2022. i kupuju prvi stan. Ova dobra ideja u praksi se za neke majke pokazala – veoma loše.

Umesto da uživaju u majčinstvu, pojedine mame su ove 2022. godine jurile od banaka, preko katastra, notara, investitora, prodavaca, do opštinskih sekretarijata, u želji da dobiju subvenciju za kupovinu prvog stana koji im je država omogućila.  Mesecima su čekale na odgovor komisije, neke su odbijene jer su uz zahtev poslale ugovor, a ne predugovor, jednoj koja se takođe javila portalu N1 subvencija je odobrena, ali je na uplatu čekala dva meseca.

Nadležno ministarstvo ne menja uredbu iako je to obećano još u avgustu…

Hakerski napad na katastar

27 dana – Od 14. juna do 11. jula, katastar pri Republičkom geodetskom zavodu i ceo IT sistem je bio u svojevrsnoj dobrovoljnoj blokadi.

3.500 računara, 450 servera, 3 petabajta podataka – obuhvata IT sistem RGZ.

Naime, od 14. juna IT infrastruktura Republičkog geodetskog zavoda bila je na meti intenzivnog hakerskog napada, saopštio je tada RGZ, „zbog čega je zaključan celokupni informacioni sistem, koji do otklanjanja pretnji nije dostupan građanima i drugim spoljnim korisnicima„. Tog dana u Srbiji je potpuno stao promet nekretnina – nijedna promena nije mogla da se upiše u katastar. Potpuna blokada je trajala nekoliko dana, da bi usledilo postepeno uključivanje sistema.

eFiskalizacija i eFakture

100 € – po uređaju iznosila je subvencija koju je država davala firmama za prelazak na novi model fiskalizacije koji je zaživeo od 1. maja

100 € – po lokaciji iznosila je još jedna subvencija za ove obveznike.

130.966 – obveznika fiskalizacije dobilo je subvenciju za eFiskalizaciju, kaže Ministarstvo finansija.

5 milijardi dinara – isplaćeno je na ime te pomoći privrednicima.

Zaživeo je i sistem elektronskih faktura, koji bi od januara 2023. trebalo da se proširi na celu privredu uz određene izuzetke (poput firmi koje su van sistema PDV-a na primer i ne posluju sa javnim sektorom).

Upućeni, poput Udruženja proizvođača softvera već apeluju da se primena e-faktura odloži zbog brojnih problema „na terenu“.

Novi aranžman sa MMF

2,4 milijarde evra – vrednost je novog stend-baj aranžmana koji je Srbija sklopila sa MMF.

Aranžman je odobrio odbor izvršnih direktora MMF u decembru 2022.

Minimalna plata i plata za život 

35.000 dinara – iznosi minimalac u 2022. godini.

40.020 dinara – iznosi novi minimalac za 2023. godinu.

114.000 dinara – iznosi plata za život merena realnim troškovima života.

To je tri puta više od važeće minimalne zarade.

I 51 odsto više od trenutne prosečne plate u Srbiji.

I duplo više od medijalne zarade koju ne može da premaši polovina zaposlenih u našoj zemlji…