Šoškić: Preterana pomoć države za one kojima ne treba, pitanje – šta su motivi

Biznis 19. jun. 202111:48 > 11:5439 komentara
Podeli:

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže za N1 da od državnih zvaničnika već duže vreme slušamo netačne podatke, izvučene iz konteskta, poput onog da će Srbija 2021. godinu završiti sa najbojim ekonomskim rezultatima u Evropi i da će ekonomski rast biti oko sedam odsto. "Mi smo jedna od najstagnantnijih ekonomija od 2012-2016. godine, potom smo nastavili da zaostajemo. Ako se ostvari stopa rasta od 4-5 ili 6-7 odsto, kad se stavi u kontekst, to je ispod tri odsto na godišnjem nivou i to je daleko od onoga što je imala SFRJ", kaže Šoškić.

„Mi smo daleko od onoga što nam treba, to se ne može ni postići bez domaće industrije. Imamo dobre rezultate po privlačenju stranih investicija, ali nijedna zemlja se ne bazira na stranim, već na domaćim investicijama. U vreme globalizma, mi smo u utakmici sa svetom“, kazao je bivši guverner.

Povezane vesti:

Šoškić kaže da se efekti paketa državne pomoći vide odmah, jer kada neko primi pomoć od države, on to odmah vidi.

„Srbija je izdašna u merama pomoći, preterano je kada se daje nekom kome ne treba, sva ta linearna davanja, čim se daje svima pitanje je šta su motivi, politički ili predizborni. Neke mere prošle godine su dale rezultate, prvi paket pomoći građanima je bio dobro zamišljen, ali najavljena putanja razvoja se neće desiti, jer sledi usporavanje sledeće godine“, smatra on.

Najavu predsednika Srbije o značajnim poreskim olakšicama za mlađe od 40 godina, Šoškić ne vidi kao stimulans mladih.

„Vidim da se govori o merama koje bi trebalo da budu deo poreske reforme, a ne ovako. Ja sam za poresku reformu, svako menjanje treba da bude posledica analiza. Ovde imamo promenu koja u budžetu ne donosi neka sredstva. Trebalo bi urediti sistem, da se smanji socijalno raslojavanje. Srbija je u poslednjih deset godina došla do najvećih socijalnih razlika, porasle su, jednom delu stanovništva nisu dostupne neke ustanove koje bi trebalo da budu dostupne“, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta.

Dodaje da je obrazovanje najvažnije.

„Ključno je da promenimo odnos prema učiteljima i nastavnicima, da nam ne niču univerziteti, da se uhvatimo u koštac sa tim kao društvo. Zemlje koje su napravila proboj po tom pitanju su zemlje Skandinavije, Južna Koreja, obrazovanje je najznačajnija tema. Recimo, finski amasador je rekao da je pokušao da bude nastavnik, ali nije prošao testove pa je postao diplomata. Ja se susrećem sa studentima, kvalitet znanja naše dece opada, čak i oni koji završe fakultet, to je fundamentalni problem i važno je da se to postavi kao društveno pitanje – gde mi želimo da budemo i kakva će da bude podela rada. U budžetu se vidi koliko se izdvaja za to, ali i obezbediti kvalitet obrazovanja“, rekao je Dejan Šoškić.

Komentari

Vaš komentar