Šoškić: I da krave ne daju mleko, šteta ne bi bila 190 miliona evra dnevno

Biznis 25. mar. 202113:10 > 15:4043 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ocenio je da čak i "kada bi krave prestale da daju mleko" šteta od zatvaranja privrede ne bi mogla da iznosi 190 miliona evra dnevno, kako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U intervjuu za novi broj Novog magazina Šoškić je ocenio da je reč ili o grešci ili o svesnom iznošenju neistina i manipulaciji.

„Nažalost, mi već godinama slušamo izjave naših zvaničnika koje su faktički netačne. Samo ako pogledamo koliki je BDP Srbije, a on je prema zvaničnim podacima NBS 2020. iznosio 46,9 milijardi evra, i ako to podelimo sa 365 dana, vidimo da je dnevni BDP oko 129 miliona evra. Dakle, i ako bi sve stalo, tj. kada bi elektrane prestale da prave struju, kada bi krave prestale da daju mleko, dnevni gubitak bi bio maksimalno 129 miliona. Kada se uvode mere ograničavanja kretanja, posledice postoje u domenu trgovine (mada raste onlajn trgovina), ugostiteljstvu, organizaciji javnih događaja i još ponegde, ali to ni izbliza ne znači da je ukupna privreda stala, daleko od toga. Naravno, pitanje ostaje kako tu izjavu razumeti? Moguće je, naravno, da je u pitanju prosto greška. Ako, međutim, nije greška, onda je reč ili o nenamernom iznošenje neistina, tj. neznanju, ili o svesnom iznošenje neistina, tj. manipulaciji“, rekao je Šoškić. 

Na pitanje da li je Srbija zaista imala najmanji pad BDP u celoj Evropi, Šoškić je ocenio da je cela priča sa najmanjim padom BDP „faktički netačna“ i „suštinski pogrešna“.

„U Evropi ima zemalja koje ne samo da su imale manji pad od Srbije, poput Belorusije, nego su, kao Irska i Turska, u 2020. ostvarile rast“, rekao je on.

Komentarišući stanje srpske privrede, Šoškić je rekao da ona spada u jednu od najsporije rastućih privreda u poslednjih 10 godina u Evropi.

On navodi da značajnije ekonomsko poboljšanje može uslediti samo ako društvo zajedno sa političarima razume važnost institucija, vladavine prava i slobodne konkurencije.

„Tek tada, uz mnogo veće ulaganje i mnogo veće rezultate u oblasti obrazovanja, nauke i zdravstvene zaštite, uključujući i ekologiju, tj. uz mnogo veće ulaganje u ljude, moguće je kreirati privredni sistem koji se ubrzano razvija“, ocenio Šoškić.

Prema njegovim rečima, u društvu se izgubila slobodna diskusija o društvenim pitanjima, pa i o ekonomskim temama.

„Takvo društvo mora da se menja ako želi da zadrži istorijsku šansu opstanka i razvoja“, dodao je on.

Komentari

Vaš komentar