Savić sumnja u navode o platama, Žarković smatra da podaci „ne govore dovoljno“

Biznis 27. maj. 202111:34
Podeli:

Predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Ranka Savić izrazila je sumnju u zvanični podatak da je prosečna plata u Srbiji u martu bila 555 evra, dok je profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković istakla da ovaj podatak "ne govori dovoljno", kao i da su direktne strane investicije jedan od glavnih faktora povećanja zarada u našoj zemlji. One su su složile da bi država trebala da više ulaže u kvalitetnije poslove, kao i da je do sada uglavnom ulagano u radna mesta koja su slabije plaćena.

Podsetimo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna martovska plata u Srbiji iznosila je 65.289 dinara, odnosno oko 555 evra. Za godinu dana porasla je 7,5 odsto.

Povezane vesti

„Svakako da je dobro čuti podatke da nije pad, nego rast plata, to i duže vreme slušamo od našeg predsednika koji nas uverava da živimo u zlatnom dobu. Ali, s obzirom da sam žena koja dolazi iz sindikata i koja je stalno na terenu, ja sa velikom skepsom slušam i doživljavam ove podatke. Po impresiji koju ja imam, većinska Srbija živi izuzetno teško. Prema podacima kojima mi raspolažemo, 400.000 ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu. To su porodice koje žive od 30 do 32 hiljade dinara. Još 400 do 450 hiljada zaposlenih u Srbiji prima neznatno više od minimalne zarade, dakle prima od 40 do 42 hiljade dinara. Uzmite i da 230 hiljada ljudi prima novčanu socijalnu pomoć, da milion penzionera ima primanja od 25 hiljada i manje. Na kraju, porazni su podaci da je negde oko pola miliona ljudi ispod granice siromaštva“, kaže Savić.

Procenjuje da četvrtina stanovništva živi u „relativnom siromaštvu“, pa sa skepsom posmatra na zvanične podatke o visini plata u našoj zemlji.

Žarković upozorava da podaci o zvaničnim zaradama, sami po sebi, ne govore dovoljno.

„Republički zavod za statistiku kada je objavio taj podatak, objavio je i medijalnu zaradu, ona je 50.000 dinara. Dakle, polovina zaposlenih ima manje od toga, a polovina ima više. Na rast plate je uticalo više faktora, ja mislim da je važnost da pričamo o njima, i tu je negde i odgovornost sindikata. S jedne strane mislim da je pomalo licimerno da ljudi koji su podržavali mere fiskalne konsolidacije danas govore: ‘Zašto nam je 555 evra plata? U tom periodu fiskalne konsolidacije, tri godine, imali ste smanjene zarade, celom javnom sektoru smanjene su zarade 10 odsto i to je veliki broj zaposlenih“, navodi Žarković.

Podseća da se od 2016. godine počelo sa „odmrzavanjem“ zarada u javnim sektoru i sa izlaskom iz mera štednje, kao i da je sve to „poguralo“ prosečnu zaradu.

„Političari vole da govore o prosečnoj zaradi, ja mislim da ona dosta zamagljuje situaciju“, naglasila je ona.

Kao glavne uzroke prosečne plate vidi strane inviesticije, kao i da je cilj tih investicija težnja da se smanje nejednakosti. Dodaje da je dosta investicija otišlo u nerazvijene krajeve, kako bi se radnicima u tim predelima obezbedila radna mesta.

„To je dobro za te ljude koji su dobili posao, jer su to nerazvijeni delovi Srbije. Kada dođe fabrika u malo mesto, to mesto će da živne. I dobro je da se smanjuju regionalne razlike. Ne mogu svi da idu u Beograd“, rekla je Žarković i dodala da bi trebalo više da ulažemo u kvalitetnije poslove.

Savić napominje da strani investitori traže nekvalifikovanu radnu snagu, kao i da je veliki broj neobrazovanih.

„850.000 ljudi u Srbiji je nepismeno. Svaki peti građanin Srbije nema stečenu diplomu srednje škole“, istakla je ona i podsetila da se redovno dešava da zemlja školuje kadrove, koji potom zbog stanja u njoj odlaze u inostranstvo.

Ona je istakla razliku u visini potrošačkih korpi u gradovima u unutrašnjosti i Beograda.

„Sigurno da postoje razlike i one su nesporne. Ja stalno za primer uzimam javna komunalna preduzeća. Plate zaposlenih u Beogradu ili Novom Sadu su neuporedivo bolje i veće od onih u unutrašnjosti, gde veliki broj zaposlenih prima minimalne zarade“, upozorila je Savić.