Savić o zamrzavanju cena: Prvo poluvreme prolazimo, u drugom su moguće nestašice

Biznis 03. dec. 202119:38 > 19:4513 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Cene su već pet, šest godina bile vrlo stabilne. Za većinu građana je ovaj rast cena kao grom iz vedra neba. Bojim se da je zamrzavanje cena pet grupa namirnica iznuđen potez. Ne treba izgubiti iz vida da je ovo predizborna, odnosno izborna godina i da nijedna vlast ne želi da šalje lošu poruku, kaže za N1 profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. Dobro je što je trajanje mere oročeno na 60 dana pa prvo poluvreme, prema mišljenju profesora Savića - "prolazimo". Nije dobro ako se produži, jer nas u drugom poluvremenu mogu dočekati - nestašice.

Pročitajte još:

Za ovo prvo vreme zamrzavanje cena pet grupa namirnica, kaže, može da se prihvati.

„Ako mera traje 60 dana i potom se suspenduje – neće biti mnogo štete od toga, niti će napraviti tržišni haos. Ali, ako se to produži, prvo što može da se desi je da ne bude dovoljno namirnica“, ukazuje profesor Savić.

Iako u uredbi piše da proizvođači moraju da isporuče onoliko koliko su isporučivali, Savić ističe da niko ne može nekoga naterati na nešto što je tržišno neisplativo.

„U našem društvu ima ne tako mali broj siromašnih – ja kao ekonomista ipak šire posmatram stvari imajući u vidu da nikada zamrzavanje cena nije dalo dobar rezultat. Nešto sam čitao, a nešto i pamtim još iz doba SFRJ – kad ne znate kako da kontrolištete cene – vi ih zamrznete“, navodi Savić.

Šta posle 60 dana

Pitanje je, kaže, koliko je uvozna inflacija pogodila ove prozvode.

„Reč je uglavnom o našim domaćim proizvodima. Nama se zadesilo da su podbacile mnoge poljoprivredne kulture – kukuruza na primer. Za mene je misteriozna stvar kolike su, zapravo, naše robne rezerve. One ne funkcionišu onako kako su nekad funkicionisale. Ako napravite veće robne rezerve – imaćete gubitak, ali ako su nedovoljne onda – imate problem“, objašnjava Ljubodrag Savić, dodajući da se nada da će Vlada nešto naučiti iz ovoga i da će se ozbiljnije posvetiti robnim rezervama. 

Robne rezerve, objašnjava, funkcionišu po sledećem principu: vi kupujete šećer, meso po cenama koje su niže pre skoka, to negde čuvate i kad dođe do skoka to puštate na tržište da stabilizujete cene.

Može se intrvenisati kada nema dovoljno robe, a može i kada postoji tendencija izuzetnog rasta cena, kao što je urađeno sa hlebom.

„Pitanje je šta Srbija radila sa robnim rezervama. Mi ćemo kroz ovo proći, nezavisno od zamrzavanja cena. Ali, čeka nas 2022. godina koja će biti prilično teška“, upozorava Savić.

Koje se poruke šalju

Prva poruka odluke o zamrzavanju cena je da će se one stabilizovati.

„Ali, postoji i drugo poluvreme. Istovremeno se psihološki šalje loša poruka da ovde ipak nešto nije u redu, posledica zaista mogu biti nestašice, jer ljudi neće prodavati, pogotovo ako im cena imputa raste – neće niko raditi u korist svoje štete“, ističe Savić.

Nije, kaže optimista.

„Inflacija ima svoju logiku – globalni lanci snabdevanja dovode do pomeranja cena. Nečiji autput je nečiji input – ono što  neko prozvede drugome je ulazna komponenta za proizvod. Ne zaboravite psihološki efekat i očekivanja i proizvođača, i trgovaca, i građana. To smo dobro zapamtili iz devedesetih godina“, ukazuje Savić.

On ističe da smo još u debeloj ekonomskoj krizi i trpimo posledice pandemije za koju ne znamo kako će se završiti.

„Teško je proceniti u ovom trenutku, čini mi se da će sledeća godina biti prilično teška. Srbija je veliki novac potrošila na pomoć i privrednicima i građanima, pitanje do kad možete to da izdržite. Takođe, tu je i pritisak na cenu električne energije koja se na svetskim berzama kreće od 190 do 350 evra za 1 MWh. U Srbiji je cena od 50 do 55 evra po MWh, nekim privrednicima je otišlo do 110 i s pravom kukaju, ali to je jeftinije nego u svetu“, ukazuje profesor Savić.

Najskuplja je struja koje nema

Mi smo mala, otvorena ekonomija, zavisimo od stranih investitora, nemamo dovoljno domaće nafte, gasa gasa nemamo uopšte, a struje imamo.

„Mnogi ljudi su govorili da je trebalo pre zatvarati termoelektrane, ali najskuplja je ona struja koje nema – kad treba da biramo da li ćemo se smrzavati ili pomalo gušiti, na žalost, moramo da biramo između dve loše stvari. Vidim da se razmišlja i o Đerdapu 3, što podržavam“, naveo je Savić. 

Poslodavci stalno kukaju

Cena električne energije za privredu je zamrznuta tokom decembra, a gost N1 ukazuje da je neminovno da ona poraste i da će onima koji je relativno više troše porasti proizvodne cene. To je, kaže, razlog da država vodi računa o povećanju cena za privredu.

„S druge strane slušam udruženje poslodavaca – pa oni stalno kukaju, a njihovo objašnjenje ne pije vodu – ‘nemojte povećati cenu električne energije, jer ćemo mi biti prinuđeni da povećamo cene, a to će biti mnogo za građane i mi ćemo otpuštati ljude’. Ali, zar oni ne povećavaju cene kad god im se pruži prilika“, upitao je Savić.

Dodao je da razume njihov rad – oni snose rizik na tržištu.

„Kad zarade novac, to je rezultat rada, kad počnu da gube – hajde državo pomozi. Pa gde ste bili kad je ovim ljudima trebala pomoć – a neki rade za minimalac, nekima ne plaćate poreze i doprinose, neke otpustite“, navodi Savić ograđujući se da ima i dobrih poslodavaca.

Na opasku da privrednici traže predvidivost, Savić odgovara pitanjem:

„A, šta je kod nas predvidivo? Je l se zapitaju kad prodaju koliko ljudi može da kupi taj njihov porizvod? U tržišnoj privredi je sve legitimno – da povećaš cenu do maksimuma jer si ti taj koji investira, ne odričem to pravo poslodavcima – koliko god postoji tražnja i mogućnost za prodaju vi dižite cene, ali nemojte kad vam krene loše, a imate unutrašnje rezerve, da ucenjujete građane i državu“, poručio je Savić.

Komentari

Vaš komentar