Relić: Poruka ugostitelja – otpištite nam sve dugove koje nismo napravili

Biznis 06. mar. 202112:0046 komentara
Podeli:

Miša Relić iz Udruženja noćnih klubova i barova kaže da je poruka svih ugostitelja da im se otpišu dugovi koje nisu napravili. "Naša poruka je otpišite nam sve što nismo potrošili, dajte nam šansu da se podignemo kad se ovo završi", poručuje Relić.

Relić smatra da su odluke Kriznog štaba smešne.

„Priča da može da se radi do 12 je besmislena na toliko nivoa… Zašto su konstantno krivi restorani, kafići i barovi to je fascinantno. Noćni klubovi ne rade 12 meseci, restorani rade do osam i sad govorite da su glavni izvori zaraze, što je neverovatno“, kaže Relić.

Povezane vesti:

Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković dodaje su mere zakasnele i da je ovo pokušaj vađenja i spašavanja situacije. Smatra da je Krizni štab mnogo ranije trebalo da preduzme ozbiljnije mere, koje bi napravile da sada imamo jednocifren broj zaraženih.

„Ako su privreda kafići i restorani, onda ne želim da živim u takvoj zemlji. Pričamo o raznim pokušajima razvoja privrede, ako se svede na to da ćemo da propadnemo ako ne rade mesec dana kafići i restorani onda je to apsurdno. Trebalo je primeniti ozbiljnije mere, mi se navodono približavamo EU, a jedino kada se radi o potrebi da se primene mere, kod nas se radi na drugi način. Iz kog rzaloga privredu ne čuvaju u Nemačkoj, Austriji, zašto se samo kod nas čuva tako što se ograničava dužina vremena rada kafića i restorana“, pita se Atanacković.

Relić je naglasio da je Kopaonik jedino skijalište koje je radilo u Evropi, dok Austrija, kojoj 30 odsto BDP-a zavisi od skijanja, nije radila.

„U većem delu Evrope nisu radili ni hoteli na skijalištima. Mi smo zatvoreni pre 11 meseci, nismo dobili dinar pomoći. Barata se milionima za minimalce, ne radimo 12 meseci a dobili smo za pet, odakle da platimo sedam mininalaca, doprinose, takse, rente, troškovi kojima smo izloženi su nemogući. Najsmešnije mi je da plaćamo doprinose kad ne radimo. Dobijali smo račune za rente, a zabranjen je rad. Sedamnaest taksi redovno stiže, kao da možemo da radimo u potpunosti. Sve stiže, pomoć ne stiže. Hoteli su dobili, prevoznici, sve to podržavam, a ugostitelji ni dinara“, rekao je Relić.

On smatra da je problem u sprovođenju mera, a ne u poštovanju.

„U mom restoranu su stolovi kako kaže Krizni štab, da su svi tako radili i da su policija i inspekcija na pravi način kontrolisali, mi smo mogli da funkcionišemo i opstanemo. Ovo sad, do 8 sati, potpuna katastrofa u ugostiteljstvu, 30 odsto je zatvoreno“, kaže on.

Relić je rekao da ni minimalci, a kamoli pola minimalne zarade, ne znače ništa onima koji ne mogu da posluju.

„Znače restoranima i kafićima jer nekako rade pa mogu da prežive. Priča se stalno kako naša industrija super stoji, ja razumem prvu pomoć prošle godine gde smo svi dobili jednako. Ono što mi nije jasno je 100 evra, onda mi nije jasno zašto su svi dobili pomoć, kad su tri-četiri grane u stvarnom problemu..Da se fokusiramo na grane koje neće opstati – ugostiteljstvo, prevoznici, vlada mora da pomogne“, poručuje Relić.

Anatacković smatra da neko ko je stvarao firmu godinama i investirao neće da odustane od rada, bez obzira da li je dobio pomoć ili ne.

„Minimalne zarade prima ograničen broj ljudi, postoje firme gde je nezamislivo da bilo ko ima minimalac. Svaki privrednik ima računicu zašto radi, da ima nešto veće prihode nego rashode, ukoliko sad bude obrnuto, ovakav vid pomoći je dobrodošao. Daleko od toga da će veliki broj firmi biti u situaciji kad pandemija prođe da nastavi tamo gde je bio kada je pandemija počela. Smanjivanje broja zaposlenih je logična mera kad nema posla, ako posla uopšte nema apsurdno je da ostanu zaposleni. Država je mudro smislila način kako da se u velikoj meri ne smanji borj zaposlenih“, doda je Atanacković.

Smatra da se, uz preraspodelu, pomoć mogla usredserditi na one kojima je neophodna ili na one kojima ne daju da rade.

„Ne može onaj ko ne radi da ima rashode kao da je sve normalno. Trebalo je rigoroznije ići na zatvaranje mesta gde postoji mogućnost zaraze, ali to je trebalo platiti. Zatvori se restoran i sve troškove koji izađu iz toga treba država da nadoknadi, da privredni subjekat može da nastavi sa punom energijoim da radi“, smatra počasni predrsednik Unije poslodavaca.

Komentari

Vaš komentar