Radosavljević: Novac se pere kroz gradnju kvadrata, posledice će snositi građani

Biznis 27. jan. 202220:5954 komentara
Podeli:

Veliki deo novca stečenog iz nelegalnih aktivnosti "pere" se kroz gradnju nekretnina. Posledice su, kako za Infobiz objašnjava Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta - višestruke i kad-tad će se prevaliti na građane Srbije.

Izbegavanje plaćanja poreza, pranje nezakonito stečenog novca najčešće se sreću na tržištu nekretnina. To je pokazao izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog kriminala i Opservatorije za ilegalne ekonomije u Jugoistočnoj Evropi.

U Srbiji Republički geodetski zavod beleži rekordan broj ugovora o kupoprodaji nekretnina, od čak 33,8 odsto. Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra.

Ipak, najveći deo novca, kako ukazuje Radosavljević – pere se kroz samu gradnju.

Pročitajte još:

"To objašnjava ogroman rast građevinskog sektora koji nije posustao uprkos krizi i kovidu - stope rasta su dvocifrene. I to objašnjava činjenicu da se godišnje oko četiri miliona evra slije, tj. prođe kroz građevinski sektor", navodi Radosavljević.

On ukazuje i na podatak da se od prometa u sektoru nepokretnosti od preko četiri milijarde evra gotovo 80 odsto obavlja iz - gotovog novca, a ne iz kredita.

"Suštinski, nelegalni novac stečen iz raznih nelegalnih aktivnosti se kroz građevinski sektor obrne i tako se legalizuje - pre svega kroz gradnju. U izveštaju je to dobro primećeno, iznos na koji se ukazuje dobrim delom korespondira prometu nepokretnosti u gotovini", objašnjava sagovornik Infobiza.

Taj novac prođe kroz građevinski sektor i tako se "opere", uđe u legalne tokove. 

Plata 500, a kvadrat 10.000 evra

"I sada imate situaciju da u zemlji gde su prosečne plate od 500 do 550 evra, a najčešća isplaćena zarada 350 evra, kvadrat košta i 10.000 evra, a prosek u Beogradu se kreće od dve do tri hiljade evra. Posledice velikog obima nelegalnih aktivnosti, čiji se udeo u BDP Srbije procenjuje na 30 odsto, a slično je i u regionu, su višestruke", upozorava Radosavljević.

On ističe da, prvo, imamo veliki upliv nelegalnih aktivnosti u legalne tokove.

"A onda oni utiču i kreiraju legalne tokove. S druge strane, imamo drastičan rast cena nekretnina, pa se dešava da oni koji žele da kupe stan iz legalnih tokova, iz kredita na primer, to ne uspevaju - često su nekretnine unapred prodate, a zgrada je tek počela da se gradi", ukazuje sagovornik Infobiza.

Treće, dodaje, šalje se loša poruka legalnim investitorima koje takva situacija odbija.

"Posledice će biti najveće kada prestane ovakva situacija i kada tog novca preko noći nestane. Doći ćemo do toga da će građani uvideti da, zapravo, žive mnogo lošije. Taj novac koji se uliva ima multiplikativne efekte - imamo podsticanje tražnje, a tri milijarde evra je šest, sedam odsto godišnjeg BDP Srbije. Posledice su višestruke i siguran sam da će one kad-tad prevaliti na građane Srbije", zaključuje Goran Radosavljević.

Komentari

Vaš komentar