Povećanje premije za mleko od tri dinara po litri koje je država odobrila je dobrodošlo, ali proizvođačima ne znači mnogo jer, kako kažu za Danas, nisu tražili tu vrstu pomoći, već mogućnost da mogu da žive od svoje zarade.
Stočarstvo je u Srbiji u konstantnom, ogromnom padu, a 20.000 porodičnih gazdinstava koja imaju krave muzare i redovno predaju mleko otkupljivačima sada su u nikad goroj situaciji – šest godina otkupna cena mleka nije se menjala, a kad god su pokušavali da u razgovoru sa mlekarama i trgovinskim lancima naprave dogovor to nije uspelo, piše Danas.
Pročitajte još:
Otkupna cena mleka trenutno je od 30 do 36 dinara po litru u zavisnosti od kvaliteta mleka, a proizvođači bez 55 do 60 dinara nemaju nikakvu računicu da ga proizvode.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavili su da će premija umesto dosadašnjih sedam, počevši od trećeg kvartala biti 10 dinara po litru.
To je na neki način odgovor države na nezadovoljstvo proizvođača koji su u junu tražili da se uvede i vanredno stanje u njihov sektor.
„Od države nismo očekivali ni tražili ovakvu pomoć. Tražili smo da nas zaštiti od monopolističkog položaja prerađivača koji verovatno 100 puta bolje znaju od nas koliko šta košta i vrlo dobro znaju da mi bez 56 dinara ne možemo da proizvedemo litar mleka. Država koja ne zarađuje na nama daje premiju za mleko, a onaj ko zarađuje na nama i uzima od nas proizvod neće da ga plati. Pa gde to ima“, kaže za Danas predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski.
Otkupna cena mleka, podseća ona, nije se povećavala šest godina, a sa 42 dinara je i pala na maksimalnu cenu od 36 dinara.
„I to je maksimalna cena, jer većina farmera dobija manju cenu od te. Ne postoji nijedan parametar koji se za sve ove godine nije promenio u našoj proizvodnji – cena hrane, cena lekova za životinje, semena za veštačko osemenjivanje, struja, voda. Da su samo inflaciju propratili, ali ni to nisu“, napominje Bugarski.
Ona ističe da prerađivači i trgovinski lanci zarađuju pare, a da jedini koji nemaju vajde su – farmeri.
„Tri meseca pokušavamo da bilo šta uradimo, niko od njih nije rekao dajte da vidimo vaše kalkulacije. Poslednji put kada je bio dogovor da se cena digne za dinar Imleku je izgorela mlekara u Padinskoj skeli i od toga nije bilo ništa“, ističe Sanja Bugarski.
Pregovore sa trgovinskim lancima i otkupljivačima, proizvođači imaju kvartalno, a Sanja Bugarski veruje da će do kraja ove nedelje dobiti termin za novi sastanak u Vladi.
Do pada cene mleka pre nekoliko godina došlo je zbog problema sa Rusijom i EU, koje su međusobno uvele embargo i zbog čega je ostalo dosta viškova u EU, što se prelilo na Srbiju. Bugarski kaže da je i jedan od problema i to što su naši prerađivači „očigledno nesposobni da izvezu iako ne postoji kontinent“ na koji ne mogu da izvoze svoju robu.
Ni Zoran Kotarac iz Slankamena koji među 150 grla ima i 50 krava muzara i poslednjih 25 godina predaje mleko ne želi da mu država da bilo šta – već da živi od svog rada. Sada je u minusu, jer mu da bi živeo od svog rada treba 60 dinara po litri mleka.
„Za mleko dobijam milion dinara mesečno, a koncentrat samo za krave muzare košta me 450.000 dinara, a gde je detelina, gde je gorivo, kukuruz, silaža, struja“, kaže Kotarac za Danas.
U Srbiji je sada 30 odsto manje mleka nego pre tri ili četiri godine, a on se plaši da i mlečno govedarstvo ne završi kao svinjarstvo, „koje je uništeno“.
Na TV kada se priča, kako kaže, sve je lepo, a u stvarnosti je daleko od toga.
„Čaša jogurta je 2011. bila 14 dinara, a sada je nabavna cena 20 dinara, dok je cena mleka ista ili čak i niža nego što je bila tada ili godinu dana kasnije. Cena nafte nek je bila 50 ili 70 dinara, sada je 160 dinara“, ističe naš sagovornik i napominje kako ne želi da država daje za njega, jer hoće svoj proizvod da plasira na tržište.
Uvoz raste, izvoz pada
Prema podacima Privredne komore Srbije godišnja proizvodnja mleka je nekih 1,7 milijardi litara, a uvoz mleka u prva četiri meseca 2021. bio je u vrednosti od oko 35,3 miliona evra, što je 18,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz je u isto vreme bio svega 24,8 miliona evra, za šest odsto manji nego u istom periodu 2020. godine.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare