Prijava za pauziranje kredita moguća do kraja aprila, građani dobre platiše

Biznis 28. jan. 202115:02 > 15:1619 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Koliko građana je od svojih banaka zatražilo i treći moratorijum - pauzu u otplati kredita, još je nepoznanica, pošto je ova mogućnost otvorena do 30. aprila. Prve informacije kazuju da je interesovanje znatno manje u odnosu na prošla dva. Kada je reč o dužnicima koji su tokom 2020. godine dva puta pauzirali otplatu svojih zajmova, kako za portal N1 ističu u Narodnoj banci Srbije , oni svoje obaveze namiruju uredno i značajnijeg kašnjenja u otplati rata - nema.

Podaci Kreditnog biroa pokazuju da su građani Srbije u 2021. godinu ušli sa dugom od 1.200 milijardi dinara, što je oko 10,2 milijarde evra. Upravo toliko dugujemo bankama na ime raznih kredita.

Ovaj dug je, u martu 2020. kada je Narodna banka prvi put omogućila pauzu u otplati kredita, iznosio 1.074 milijarde dinara.

Tada je udeo docnje u otplati rata u ukupnom iznosu kredita iznosio tri odsto – kasnilo se sa namirivanjem 32 milijarde dinara duga.

Sada je udeo docnje 2,4 odsto, tj. građani kasne sa otplatom ukupno 29 milijardi dinara kredita.

„Činjenica da je veliki broj dužnika (kako građana, tako i dužnika iz domena privrede) prihvatio oba propisana moratorijuma, govori u prilog tome da je u dva navrata omogućeni zastoj bio adekvatna podrška prevenciji potencijalnih poteškoća u izmirivanju obaveza prema bankama kao i ublažavanju posledica pandemije“, kažu za portal N1 u NBS.

Kako ističu, konkretne mere, uključujući i njihovo trajanje, pažljivo su odmerene sa aspekta potencijalnih poteškoća sa kojima se građani i privreda mogu suočiti u izmirivanju svojih obaveza, kao i sa aspekta potrebe očuvanja finansijske stabilnosti.

„Opravdano se očekuje da će sinergijski efekat niza preduzetih mera sprečiti povećanje kašnjenja u otplati kredita. To potvrđuje i pokazatelj problematičnih kredita, čiji je trend smanjenja nastavljen i u 2020. godini, što posledično govori da nema pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolija, odnosno da nema značajnijeg kašnjenja u izmirivanju obaveza dužnika. Narodna banka Srbije i ubuduće ostaje posvećena rešavanju pitanja problematičnih kredita i sprečavanju nastanka novih“, navode u centralnoj banci.

Inače, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima krajem novembra bilo je 3,48 odsto.

Prvi, drugi, treći

U okviru državnih mera namenjenih ublažavanju posledica pandemije koronavirusa su i tri moratorijuma na otplatu kredita.

Prvi je stupio na snagu poslednjeg dana marta 2020. kada je pauza u otplati trajala tri meseca.

Sledeći je bio dvomesečni moratorijum koji je stopirao otplatu rata tokom avgusta i septembra 2020.

Treći, za koji dužnici mogu da se prijave sve do kraja aprila, krenuo je u decembru i podrazumeva reprogram kredita – refinansiranje, produžetak roka otplate i grejs period do najviše šest meseci tokom kojeg se ne plaćaju rate.

Princip sva tri moratorijuma je isti – rate se tokom njega ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.

Ali, za razliku od prva dva moratorijuma, za treći se dužnici sami javljaju.

Naime, i prolećni i letnji moratorijum primenjivao se automatski na sve dužnike – građane, firme, preduzetnike. Svima su rate istovremeno stopirane. Oni koji nisu želeli moratorijum, morali su da se jave svojim bankama i obaveste ih da ne žele pauzu u otplati.

Ovaj, treći put je obrnuto – dužnici koji žele moratorijum, moraju da se jave svojoj banci, ali i da ispune određene uslove kako bi im moratorijum bio odobren (nezaposleni, oni sa platama ispod proseka, dužnici sa padom plate većim od 10 odsto… ali i svi oni koji zatraže, a banka oceni da će biti u problemu sa otplatom).

Pad interesovanja

Ako sudimo prema interesovanju za prva dva moratorijuma, kao i prvim informacijama o tek procentu prijavljenih dužnika za treći, možemo da očekujemo da će na kraju aprila ukupna zainteresovanost za poslednji moratorijum biti još niža.

Naime, prema podacima Udruženja banaka Srbije, za prvi moratorijum se odlučilo 94 odsto građana i 92,9 odsto firmi.

„Firme koje su odlučile da nepromenjeno plaćaju obaveze ka bankama su veće kompanije, tako da one čine oko 30 odsto ukupne kreditne zaduženosti privrede“, izjavio je u aprilu prošle godine Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.

Ukupna suma na koju se odnosio prvi moratorijum bila je oko dve milijarde evra.

Drugi moratorijum, u avgustu mesecu prihvatilo je, tačnije – nije odbilo – 82 odsto građana i  69 odsto preduzeća.

Ukupna vrednost drugog zastoja u otplati obaveza, opet prema podacima Udruženja banaka, iznosio je skoro milijardu evra.

Komentari

Vaš komentar