Praznik rada u pandemiji, drugi put: Nevidljivi radnici prvi na udaru

Biznis 01. maj. 202108:567 komentara
Podeli:
Izvor: Tanjug / Tanja Valič

Radnici "na crno", "na lizing", oni angažovani po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima, preko omladinskih zadruga, pa i zaposleni "na određeno", prvi su bili na udaru pandemije koronavirusa - njih je bilo najlakše otpustiti. I nijedna državna mera o pomoći u doba korone, kojom se izričito zahtevala zabrana otpuštanja radnika, nije u obzir uzimala i ove ljude. Sagovornici N1 ukazuju da je pandemija kovida 19 na položaj radnika na tržištu rada u Srbiji uticala značajno, naročito u prvom periodu. Ono što nas očekuje u narednom periodu su, na žalost - još nesigurniji oblici zapošljavanja i to kroz nove zakone.

Tačan broj radnika koji je tokom 2020. godine ostao bez posla, što uključuje i pomenute kategorije „nevidljivih“ – nije poznat.

„Pandemija je na tržište rada značajno uticala u periodu od marta do maja 2020. Veliki broj radnika, naročito onih koji su bili u raznim fleksibilnim formama angažovanja – van radnog odnosa, kao i radnika „na crno“ ostao je bez posla. Kasnije se tržište rada donekle stabilizovalo usled paketa državne pomoći poslodavcima“, navodi za portal N1 Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo.

Ipak, kako kaže, i pored toga smo imali značajna otpuštanja, pre svega zbog činjenice da proizvodnja u Srbiji uglavnom zavisi od trendova na svetskom tržištu, pošto su većina proizvođača kooperanti velikih kompanija.

„Tokom 2021. godine je usledio novi talas koji je pre svega zasnovan na činjenici da je prestao sa radom veći broj malih preduzeća, kao i preduzetnika, koji nisu mogli da se vrate na obim posla pre korone, ili kojima je delimično ili u celini bio onemogućen rad zbog najnovijih epidemioloških mera“, ukazuje Reljanović.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata navodi za N1 da ASNS podržava prvu tranšu pomoći koja je preduzećima isplaćena prošle godine.

„Odgovorno tvrdim da je to sprečilo masovna otpuštanja. Sve dalje vrste pomoći nisu najsrećnije odrađene – trebalo je sektorski da se isplaćuju, a ne svima isto, linijski. Ne možete da izjednačite ugostiteljstvo, turizam i industriju zabave sa farmaceutskom industrijom ili EPS-om“, navela je Savić. 

Ona je istakla da ne postoje precizni podaci koliko je ljudi ostalo bez posla tokom 2020.

„U ovoj našoj zemlji nemate nijedan podatak koji možete da uzmete zdravo za gotovo – imamo mnogo bolje podatke koliko je ljudi ostalo bez posla u Nemačkoj ili u SAD nego ovde. Po onome što mi imamo i što su naše prognoze, negde oko milion ljudi je posredno ili neposredno ugroženo korona krizom. Mislim i na one u sivoj zoni, radnike koji rade na određeno ili na privremeno-povremenim poslovima, preko omladinskih zadruga, na one sezonske radnike koji su pre pandemije masovno išli iz Srbije u zemlje EU, tamo radili, pa zimu ovde ‘izgurali’ sa tim parama“, navodi Savić.

Zvanični podaci i stvarnost

Prema zvaničnim podacima, zaposlenost je tokom 2020. – porasla.

U prvom kvartalu ove godine, kako je objavio Republički zavod za statistiku, bilo je 61.366 više zaposlenih nego u istom periodu s početka prošle godine.

„U prvom kvartalu 2021. godine ukupan broj zaposlenih je bio 2.248.200. Od ukupnog broja, 1.797.372 je zaposleno u pravnim licima, 387.836 su preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost. Reigstrovanih individualnih poljoprivrednika ima 62.992“, objavio je RZS.

Kada se, međutim prvi kvartal ove godine, poredi sa poslednjim lanjskim kvartalom, broj zaposlenih je ipak manji – za 4.959 ljudi i to prvenstveno zbog smanjenja broja preduzetnika i radnika zaposlenih kod njih, kao i registrovanih poljoprivrednika.

„Podaci o porastu broja zaposlenih moraju se – najblaže rečeno – primiti sa velikom dozom rezerve. Najpre zbog toga što je veliki broj radnika koji su izgubili posao radio na crno ili u drugim oblicima neregistrovane zaposlenosti, koja je drastično opala. Istovremeno je porastao broj ljudi koji se angažuju na određeno vreme ili po privremenim i povremenim poslovima, uključujući i lekare tokom prvog talasa epidemije ali i minorne ali na tržištu prepoznatljive efekte regulisanja sezonskih poslova u poljoprivredi“, objašnjava Mario Reljanović.

Potom, dodaje, pad zaposlenosti ne beleži pad radnih sati onih koji su ostali na radu, ali su sa punog prešli na nepuno radno vreme, kao ni onih koji su iz radnog odnosa na neodređeno vreme prešli u neki prekarni (nesigurni) oblik rada.

Koliko ima nevidljivih

Radnike koji rade u neformalnoj ekonomiji, kako ih prepoznaje Anketa o radnoj snazi Zavoda za statistiku, krajem 2020. bilo je, ne računajući poljoprivrednike, 191.600.

Ovaj podatak za kraj 2019. godine iznosi 197.300.

„Neformalna zaposlenost“ mogla bi da se definiše kao rad „na crno“ – statistika tu ubraja rad u neregistrovanim preduzećima, zatim rad u registrovanim preduzećima ali bez ugovora o radu, kao i rad pomažućih članova domaćinstva.

S druge strane, zvanična statistika kod nas ne prepoznaje radnike na privremenim poslovima i ugovorima na određeno vreme.

Ovi podaci mogu se pronaći u bazi Eurostata – zvanične evropske statistike.

Tako je Srbija na kraju 2020. godine, prema podacima Eurostata, imala ukupno 426.000 „privremeno zaposlenih“ („temporary employees“).

Godinu dana pre, na kraju 2019, ovaj broj iznosio je 458.000.

Tako je u Srbiji u pandemiju „ušlo“ 655.300 „nevidljivih“ radnika.

RZS, Anketa o radnoj snazi

Kada je reč o nezaposlenima, zvanična statistika kaže da je na kraju 2020. u Srbiji nezaposleno bilo 321.000 ljudi.

Nacionalna služba za zapošljavanje, pak, u to vreme registruje 491.347 nezaposlenih. Taj broj je sada oko 600.000 – toliko ljudi po evidenciji NSZ ima pravo na isplatu pomoći za nezaposlene u poslednjem paketu državnih mera.

Razlikom između ova dva broja nezaposlenih u zvaničnim institucijama Srbije N1 se već bavio. 

Šta nas čeka

„Tendencije koje se mogu predvideti idu u korist daljoj fleksibilizaciji modaliteta rada, kao što je proširenje važenja zakona o sezonskim radnicima“, navodi Mario Reljanović.

Kako ističe, donošenje novog Zakona o radu se odlaže, jer bi se njime moralo da usaglasi radno pravo u Srbiji sa pravnim tekovinama Evropske unije, što bi uticalo na značajno smanjenje broja ugovora kojima se omogućava radna eksploatacija.

Najava donošenja zakona o fleksibilnim oblicima rada, koji se u javnosti najčešće pominje u vezi sa rešavanjem statusa frilensera – radnika na internetu, prema Reljanovićevom mišljenju predstavlja ozakonjenje eksploatacije radnika.

„Pod izgovorom neregulisanosti najavljuje se donošenje zakona koji bi se bavio isključivo fleksibilnim radnicima – što pretpostavljam znači da će se ozakoniti eksploatacija radnika angažovanih putem digitalnih platformi, kojima će potencijalno biti priključeni i neki drugi oblici radnog angažovanja . Za sada nema najava kako bi ovaj zakon mogao da izgleda, odnosno šta će normirati“, zaključuje Mario Reljanović.

Komentari

Vaš komentar