Poverenica: Najviše pritužbi za diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja

Biznis 03. feb 202210:14 > 10:174 komentara
Podeli:
Izvor: N1/arhiva

Najviše pritužbi o diskriminaciji koje stižu kancelariji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti odnose se na rad i zapošljavanje, izjavila je poverenica Brankica Janković.

Na početku kovid krize bilo je mnogo pritužbi u vezi sa preraspodelom radnog vremena, određivanjem ili neodređivanjem rada od kuće i sličnih razloga, navela je poverenica Janković u intervjuu za portal Nezavisnost.org.

„U ovoj oblasti je naročito izražena diskriminacija žena i to kako po osnovu pola, tako i po osnovu bračnog i porodičnog statusa, a situacija je dodatno pogoršana tokom krize izazvane kovidom-19“, naglasila je.

Na osnovu pritužbi koje su podnete može da se zaključi i da prilikom traženja posla ranjive grupe postaju još ranjivije i podložnije diskriminaciji, kazala je ona.

Istakla je da je, iako značajno manje, i dalje prisutna praksa pojedinih poslodavaca da u prijavama, na konkursima i intervjuima za posao, neopravdano uključuju pitanja o porodičnom i bračnom statusu, automatski isključuju mlađe ili starije radnike zbog godina života ili žene samo zato što pretpostavljaju da neće moći da usklade privatne i poslovne obaveze.

„Diskriminacija je prisutna i u toku rada prilikom raspoređivanja na određena radna mesta, napredovanja, ostvarivanja pojedinih prava iz radnog odnosa“, navela je Janković.

Poverenica je upozorila da građani često mešaju mobing i diskriminaciju.

„Ove dve pojave mogu imati sličnosti, međutim one su najčešće motivisane različitim pobudama, imaju različite posledice, različite aktere, a sporovi se rešavaju u različitim postupcima i pred različitim organima. Za postajanje diskriminacije na radu neophodno je pravljenje razlike, isključivanje ili davanje prvenstva na osnovu nekog ličnog svojstva – pola, godina života, zdravstvenog stanja, vere, jezika, nacionalne pripadnosti, imovinskog statusa“, kazala je Janković.

Objasnila je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ako posao zahteva baš posebnost kao poslovi pilota, ronilaca, tenkista, glumaca…

Ona je ukazala da se rodna ravnopravnost u zaradama zaposlenih može postići „transparentnošću, sankcijama za kršenje propisa i pre svega – promenom vrednosnog sistema, tačnije kada kvalitet nečijeg rada bude glavni kriterijum za vrednovanje, napredovanje, visinu plate, izbor za neku funkciju i uopšte kada rad bude u najvećoj meri uticao na kvalitet života“.

Janković je podsetila da je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjena diskriminacija u oblasti rada, a propisano je i da svi imaju pravo na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti.

„Naravno da nije uvek tako, pa se dešava da za isti posao muškarci i žene primaju različite plate. Uvek postoji mogućnost da oni koji sumnjaju da su diskriminisani i da primaju nižu platu iako obavljaju isti posao, mogu podneti pritužbu nama. Postupak samog podnošenja pritužbe je jednostavan i potpuno besplatan za građanina“, rekla je ona.

Govoreći o podeli rada na muške i ženske poslove i dužnosti, poverenica je ocenila da se u mlađim generacijam taj jaz smanjuje, naročito kada je reč o većim sredinama, ali da je u ruralnim područjima vrlo evidentna neravnopravna raspodela tzv. kućnih poslova.

U okviru projekta WoBaCa, kancelarija Poverenika je sprovela istraživanje „Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života“, koje pokazuje koliko je postizanje ravnopravnosti za žene teže, ali i koliko se u tome napredovalo.

„Većina žena, čak 82 odsto ispitanih, kaže da su odsustvovale sa rada zbog nege deteta, dok je to pravo koristilo tek 14 odsto anketiranih muškaraca. Žene i dalje provode mnogo više vremena starajući se o deci nego muškarci – 33 odsto žena 10-30 sati na nedeljnom nivou, a 47 odsto muškaraca do deset sati posvećuje deci“, kazala je Janković.

Poverenica je navela i da „diskriminaciju ne možemo brzo da iskorenimo“ i zato što predrasude i stereotipi žilavo opstaju i prenose se kroz generacije.

Komentari

Vaš komentar