Položaj mladih na tržištu rada: Moja prva plata ili nadnica?

Biznis 25. avg. 202110:0920 komentara
Podeli:
Kancelarija, mladi it sektor, kompjuter, programer, posao, redakcija, posao na kompijuteru, firma,
Izvor: Shutterstock

Pod parolom osposobljavanja mladih za rad i pomoći privredi u rešavanju problema nedostajućih radnika država Srbija je upravo pokrenula drugi ciklus programa “Moja prva plata”, gde svršenim srednjoškolcima za rad kod prijavljenih poslodavaca tokom devet meseci plaća mesečno 22.000, a fakultetski obrazovanima 26.000 dinara. Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo smatra da se mladi i kroz sistem dualnog obrazovanja i kroz ovakve programe jednostavno navikavaju na radnu eksploataciju, a ne dobijaju ništa zauzvrat - ni radni staž, ni potrebne formalne kvalifikacije - “a, o uslovima rada nije vredno ni pričati jer su na nivou - 19. veka”.

Prosečan mlad čovek u Srbiji na prvi posao čeka dve godine, dok se njegov vršnjak u EU zapošljava u roku od 6,5 meseci od završetka obrazovanja. Kada napušta roditeljski dom, kako se ukazuje u Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, mlada osoba u našoj zemlji u proseku je šest godina starija od svojih vršnjaka u EU.

Pročitajte još:

Broj mladih – tačnije onih do 30 godina – koji su učestvovali u prvom ciklusu državnog programa “Moja prva plata” razlikuje se za 229 u zavisnosti toga ko je saopštio podatke – bilo ih je 8.224, kako kaže Ministarstvo finansija ili 8.453 kako kaže Ministarstvo za rad. Ono u čemu su saglasni je da bi više od 90 odsto mladih prema sprovedenoj anketi, kako kažu – preporučilo ovakav način radnog angažovanja svojim prijateljima, kao i da je više od 80 odsto mladih iskazalo interesovanje da ostane da radi kod istog poslodavca nakon isteka ovog programa.

Ovo „osposobljavanje za rad“ kako program „Moja prva plata“ nazivaju u samoj vladi, svojevrsno je spajanje poslodavaca sa nezaposlenim mladim ljudima do 30 godina starosti, uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje koja im isplaćuje novac. Poslodavac, doduše, može da doda ovom radniku još novca, ali, kako pravila propisuju – nikako preko iznosa koji daje država.

Koliko je bilo takvih koji “dodaju” – nepoznanica je.

“Smatram da je skandalozno na ovakav neustavan način ‘animirati’ poslodavce da koriste mlade kroz radnu eksploataciju. Mladi ljudi su u ovom programu za poslodavca besplatna radna snaga i prema njima nema nikakve obaveze nakon što se program završi, što se do sada nije nijednom desilo kada su osmišljavani programi podrške zapošljavanju mladima”, navodi Reljanović.

On program „Moja prva plata“ naziva programom „Moja prva nadnica“, naglašavajući da ovi radnici neće biti u radnom odnosu, što im uskraćuje prava koja bi im inače pripadala, poput plaćenog odmora, plaćenog prekovremenog rada, ograničenog radnog vremena, dnevni i nedeljni odmor…

Alternativa je, kaže, sasvim jednostavna.

“Neki prethodni programi su imali daleko bolju perspektivu i održivost i omogućavali su mladima da, ako ništa drugo, u radnom odnosu odrade pripravnički staž koji bi im bio potreban za neko dalje napredovanje. Na primer, program ‘Prva šansa’ je najduže opstao i – iako je i on imao ozbiljnih nedostataka – bio je daleko povoljniji po mlade od sadašnjeg”, navodi sagovornik N1.

Što se tiče problema tranzicije od škole do posla, u pitanju je, kaže Reljanović – problem dugoročne, sistemske nezaposlenosti koji je karakterističan za sve starosne grupe nezaposlenih ali posebno dolazi do izražaja kod mlađe populacije jer je ona najmanje privlačna za poslodavca zbog nedostatka radnog iskustva.

„Trka do dna“

“U tom smislu bi trebalo organizovati programe koji podstiču zapošljavanje mladih – to nikada nije bilo sporno – ali oni moraju izgledati drastično drugačije nego što je ‘Moja prva plata’. Naravno poseban problem je i u neplanskom školovanju profesija za tržište rada na kojem one nisu potrebne, ili koje je već prezasićeno određenim obrazovnim profilima”, ističe sagovornik N1.

Izvor : N1

Prema navodima iz Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine u izdanju vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjivanje siromaštva u pogledu kvaliteta zaposlenosti u najlošijem položaju su neformalno zaposleni mladi koji čine 24,3 odsto od ukupno zaposlenih mladih (uzrasta od 15-24) u 2019. godini.

“Kod mladih (15-24 godina) zastupljenost ugovora na određeno vreme je 48,4 odsto, ugovora na neodređeno vreme je 45,3 odsto, dok je 6,4 odsto mladih bilo angažovano na sezonskim i povremenim poslovima u 2018. godini”, ističe se u Strategiji.

Mario Reljanović navodi da je najveći broj poslova koji se stvaraju i nude mladima kroz realizaciju politike „trke do dna“ manuelnog tipa – oni nisu specijalizovani i nije potrebno posebno znanje, veštine ili dugoročna obuka da bi se obavljali.

“Istovremeno su jako slabo plaćeni, pa nije čudno što nisu privlačni za mlade koji su ‘preobrazovani’ za njihovo obavljanje a istovremeno ih odbijaju i loši uslovi rada. Ogromna fluktuacija radnika karakteristična je za većinu ovakvih poslodavaca, što znači da mladi žele da rade ali da ne uspevaju dugo da izdrže u nepovoljnim uslovima rada ili jednostavno nalaze alternativu u odlasku u inostranstvo, eventualno na drugim poslovima koji su bolje plaćeni ali se nalaze u crnoj zoni”, objašjava Reljanović.

Skoro 75 odsto mladih želi da se iseli

Jedan od najvećih izazova za mlade u Srbiji koji žele da se osamostale je, prema Strategiji – kako pronaći i zadržati stabilan posao.

„Stopa nezaposlenosti mladih značajno se smanjila, sa 34,5 odsto koliko je iznosila u 2015. godini, na 21,5 odsto u 2019. godini. Ovo smanjenje od čak 13 procentnih poena znatno je više od smanjenja za celokupno radno sposobno stanovništvo (7,3 procentnih poena)“, ističe se.

Međutim, kako se ukazuje u dokumentu – pad stope nezaposlenosti mladih nije samo posledica povećanja broja zaposlenih, već i stalne emigracije ove kategorije stanovništva.

“Među mladima u Srbiji rasprostranjena je želja da odu iz zemlje, u čemu prednjače u odnosu na mlade iz susednih zemalja, kako je pokazalo nedavno regionalno istraživanje o mladima u Jugoistočnoj Evropi. Podaci za Srbiju pokazuju da skoro 75 odsto mladih (15-29 godina) želi ili namerava da se iseli. Za oko 20 odsto njih najpoželjnija opcija je kratkoročna migracija (na godinu ili dve), dok isto toliko mladih razmišlja o trajnom iseljenju iz zemlje”, navodi se u Strategiji.

Kao razloge za emigraciju mladi navode želju za boljim životnim standardom, kao i veće mogućnosti za obrazovanje.

Ko su mladi u Srbiji

Prema Strategiji zapošljavanja učešće mladih u radnoj snazi u Srbiji veoma je nisko po evropskim standardima.

„Stopa NEET (mladi koji nisu zaposleni, nisu u procesu obrazovanja niti su na obuci) iznosila je 18,9 odsto u 2019. godini i smanjila se za 5,6 procentnih poena u odnosu na 2015. godinu. Ovo smanjenje ukazuje da su mladi u Srbiji ili lakše pronašli posao ili duže ostali u obrazovanju tokom posmatranog perioda”, navodi se u Strategiji.

Kako se ističe, tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla u Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine – 23,4 meseca, što je mnogo duže od pomenutih 6,5 meseci koliko je prosek u EU.

“Za prvo traženje posla mladima u ruralnim sredinama potrebno je više vremena. Posedovanje fakultetske diplome će prepoloviti vreme traženja posla na 11,7 meseci, dok je mladima sa najnižim nivoom obrazovanja potreban 41 mesec da pronađu prvi posao”, ističe se u Strategiji uz napomenu da je ovo važno sagledati s obzirom na to da se neki programi za mlade fokusiraju na osobe sa visokim obrazovanjem za koje je stopa nezaposlenosti najviša, ali je po prirodi samo privremena.

Komentari

Vaš komentar