Petrović: Građanima treba da bude jasno – za nove mere nema sklonjenih para

Biznis 03. feb. 202110:59 > 11:5216 komentara
Podeli:

Svesno smo išli proaktivno i pravili analizu prema informacijama iz medija. Pomoć u krizi je potrebna, ali ne mora da košta miljardu evra, već može da bude 300 miliona evra. Pa, sada pogledajte i vidite da li u tome nalazite neku ideju koju biste primenili, poručio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, donosiocima odluka u Srbiji, predstavljajući analizu najavljenog trećeg paketa pomoći građanima i privredi u kovid krizi.

Petrović je, gostujući u Temi jutra na N1, podsetio da je budžet za ovu godinu donet u decembru 2020.

„Tada je već predviđen deficit od 1,5 milijardi evra, što je tri odsto BDP . Tada je već predviđeno dodatno zaduženje države od 1,5 milijardi evra u 2021“, navodi Petrović. 

Fiskalni savet je, ocenjujući taj budžet, naveo da je bolje da se ide oprezno.

„Da se ne povećavaju plate u javnom sektoru, zato što je velika neizvesnost u ovoj godini i lako može da se desi da deficit ne bude samo 1,5 milijardi evra i zaduživanje 1,5 milijardi evra, nego da ćemo morati  dodatno da se zadužujemo. Evo, ovo nam se davno nije desilo – da se posle mesec, mesec i po dana naše ocene – potvrde“, ističe Pavle Petrović.

Država već sada izlazi sa novim paketom mera.

„On još nije definisan, podatke uzimamo iz medija. Paket mera podrazumeva dodatnih milijardu evra zaduživanja. Što znači da država sada u 2021. godini treba da se zaduži za 2,5 milijarde evra“, ukazuje predsednik Fiskalnog saveta. 

Kako je skrojen budžet 

Petrović ističe da je očigledno da, ako se već posle mesec dana menja buudžet, a veličina promene je takva da će verovatno biti neophodan rebalans, on nije dobro napravljen. 

Sada imate strateški dve različite pozicije. Onaj budžet dat u decembru za koji je vlada tvrdila da će da se ostvari, podrazumevao je da će rast javnog duga da se zakoči na  na negde 59 odsto BDP, što je jako važno, jer je on skočio sa 50 i nešto na 59 odsto u 2020. Što je bilo opravdano. Ali je onda rečeno da ćemo to da presečemo, zaustavićemo rast javnog duga u odnosu na dohodak zemlje i time dati jasan signal investitorima da mi vodimo odgovornu politiku. Ono što se sada dešava,  ne znamo tačno šta će sada biti, ali ovaj paket podrazumeva ne da će se javni dug zaustaviti na 59 odsto, već da će on ići na 61 odsto BDP. A, ako se ne ostvari optimistička prognoza o visokom rastu privrede, taj dug može biti 62 odsto“, upozorio je Petrović. 

Tako da mi od decembra do danas, kako ističe, imamo potpuno  dve različite situacije: od jedne gde je vlada tvrdila zaustavljamo rast javnog duga i konsolidujemo finansije do druge gde vidite da javni dug počinje značajno da raste. 

Nemamo pare iz kojih trošimo

Na konstataciju da predsednik Srbije negira rast javnog duga i tvrdi da imamo manji javni dug od razvijenih zemalja, Petrović odgovara da su to dva pitanja. 

„Građanima treba da bude jasno za nove mere nema nekih sklonjenih para  – za dodatnu miljardu evra mi moramo da se zadužimo na finansijskom tržištu u Londonu. Pored te jedne milijarde, moramo da se zadužimo i za 1,5 milijardi evra što je predviđeno budžetom. Mi nemamo pare iz kojih možemo da trošimo. Mi ćemo ove godine da se zadužim ukupno dodatnih 2,5 milijardi evra“, istakao je predsednik Fiskalnog saveta. 

Kada je reč o drugom argumentu – da imamo manji dug od razvijenih zemalja, važne su, kaže – dve stvari.

„Jedna je tendencija kuda ide javni dug. Pa čak i kada vam je visok javni dug, kao nama kada je bio 72 odsto BDP, uvedena je fiskalna konsolidacija i dug je počeo na pada na 68 odsto BDP. Ta tendencija pada duga se percipira na finansijskim tržištima da se radi o ozbiljnoj fiskalnoj ppolitici. Ako vi sada imate rast duga na 61, 62 odsto BDP, to onda dovodi u pitanje odgovornost takve politike“, naveo je Petrović.

On ističe da je poređenje sa razvijenim zemljama potpuno ekonomski neprihvatljivo.

„Države Evrope i Engleska zadužuju se po upola manjim kamatnim stopama nego što se mi zadužujemo. Prema tome, kad mi servisiramo dug od 60 odsto BDP to nas košta relativno isto koliko i Englesku kada servisira dug od 120 odsto BDP“, objašnjava Petrović. 

Treba li pomoć svima

U najavljenom paketu mera nalaze se, navodi, dva velika bloka od po 450 miliona evra.

„Jedan je davanje građanima, drugi je davanje privredi. Ni jedno ni drugo nije selektivno“, ukazuje Petrović.

On dodaje da je Fiskalni savet već  pokazao da je podela sto evra građanima i penzionerima ekonomski neopravdana, da ne gađa one kojima je  najpotrebnije.

„To nije prava socijalna mera, i uz to je fiskalno neodgovorna, jer je sada reč o zaduživanju za dodatnih 450 miliona evra“, navodi on.

Od lanjskih sto evra, kako se pokazalo u preliminarnim analizama Saveta – nije bilo značajnog efekta.

„Ministar Mali je na odboru za finansije rekao da će ta mera da se isplati kroz rast potrošnje i skupljanje većeg PDV , čime će se isplati taj trošak za 100 evra od prošle godine. Mi smo sada pogledali – ispostavilo se da je stvarno skupljeni PDV ispod planiranog, a plan je pravljen u aprilu kada se znalo za krizu.To ukazuje da ta mera nije imala značajniji efekat na potrošnju, i na PDV, i na poreske prihode definitivno, a samim tim i na obim proizvodnje. I sada se to ponavlja što je – nerazumljivo“, navodi Petrović. 

U aprilu, kada je trebalo brzo da se reaguje, imalo je smisla dati istu pomoć svim privrednicima, i to je, kaže, Fiskalni savet i pozdravio.

Onda u junu, kada je trebalo novi paket da dođe, ministar Mali i predsednik PKS Marko Čadež su izašli sa predlogom da će tada mera biti selektivne. Govorimo o julu prošle godine. Za dva dana su se predomislili. Sada ponovo, treći put imamo neselektivne mere, kada već možemo da imamo podatke o finansijskom poslovanju pojedinih sektora, čak i preduzeća u 2020. godini. Moguće je dizajnirati te mere da pomoć dobiju uglavnom oni kojima je potrebno. Ali, to je sad  do PKS – da svi oni koji su imali pad prihoda u 2020. u odnosu na 2019. godinu za neki procenat, mogu da se kvalifikuju za neke mere. Mi ćemo te finansijske izveštaje uskoro dobijati u martu, tokom leta. Firme mogu da prijave pad prihoda, a da ih dokumentuju na leto, kada dodju ti izveštaji. Ako ne dokumentuju, neka vrate pare. Postoji način da se napravi paket mera da pare idu onima kojima je potrebno u ovoj krizi“, istakao je Petrović.

Fiskalni savet brine o tome jer, navodi – „ako neselektivno delite vi znatno više para dajete“. 

„Jedna ušteta bi bila selektivna pomoć privredi, druga selektivna pomoć građanima i treća bi bila da se odlože neki izdaci u budžetu koji su predviđeni, a nisu neophodni u 2021. godini. Mi smo pokazali da bi umesto  dodatnih 1,5 milijardi evra zaduživanja, država mogla da prođe sa 300 miliona evra, što bi zakočilo i rast javnog duga, deficit malo podiglo i pokazalo zdravu finansijsku situaciju koju bismo prikazali u inostranstu“, pojasnio je Pavle Petrović.

Socijalne karte nisu nuklearna fizika

Na opasku da premijerka Srbije ističe da je nemoguća selektivna pomoć građanima, jer nemamo socijalne karte, Petrović podseća da je tačno pre tri godine tadašnji ministar rada Đorđević na Kopaonik biznis forumu istakao da se upravo radi na socijalnim kartama za šta postoji donacija jedne skandinavske zemlje.

„Očekivalo se da to bude brzo gotovo. Evo, prošle su tri godine od tada. Znate, nije nuklearna fizika napraviti socijalne karte. Tri godine ništa nije urađeno, sada se opet najavljuje…  Drugi stav je – i kad nemate socijalne karte, nije rešenje sve ili ništa. Fiskalni savet je pokazao da bi mogli neki ad hok kriterijumi da se primene i to je razrađeno u našoj analizi. Tako bi pomoć dobijali samo penzioneri sa penzijama ispod proseka, oni iznad nešto malo manje, gde bi novac dobili nezaposleni i svi koji imaju prihode ispod minimuma i povremeno rade… Moglo bi nekim ad hok postupkom da se utvrdi kome su sada sredstva potrebna i tada bi uštedeli trećinu ovog što je predviđeno – umesto 450 miliona evra, to bi nas koštalo 300 miliona evra“, naveo je Petrović.

Hoće li rasti porezi 

Pavle Petrović navodi da nema najava da će porezi da se povećaju.

„Radi se o tome kako tu rupu u budžetu konsolidovati. Predviđeno je da će biti rupa u budžetu biti 1,5 milijardi evra. Sada će biti 2,5 milijardi evra i to u narednim godinama treba vraćati“, naveo je on. 

Strateški, kaže, zdravo je raditi na smanjenju rashoda, onih koji nisu neophodni.

„To znači sporiji rast plata pre svega u javnom sektoru i smanjenje niza drugih rashoda o čemu smo  govorili kada smo analizirali Fiskalnu strategiju. Povećanje poreza ne bi bilo dobro jer se time opterećuje privreda, a nama treba privredni rast odakle će posle dolaziti poreski prihodi, kako bi se ta rupa u budžetu smanjivala“, objašnjava on. 

Ono što treba na srednji rok raditi je, navodi, kočiti rast velikih rashodnih stavki u budžetu, pre svega plata u javnom sektoru koje bi morale od 2022. godine pa nadalje sporije da rastu od ukupnog rasta dohotka zemlje. 

Koliko je hitan aerodrom u Trebinju

Postoje neki rashodi koji mogu da se odlože.

„Jedan je 25 miliona evra za aerodrom Trebinje, subvencije za fiskalne kase u istom iznosu od 25 miliona evra. Ali, najveća ušteda je da se velike investicije za opremanje vojske i policije koje su predviđene i ove godine smanje na neki uobičejeni nivo, da se odlože za kasnije, da budu na nivou kao u  Centralno-istočnoj Evropi, a kod nas su negde skoro tri puta veće nego tamo. I  tu bi moglo da se uštedi nekih 250 miliona evra“, navodi Petrović.

Najgore rešenje je, smatra, da se vlada opredeli da kreše neki rashod i da počne da smanjuje rashode za kapitalna ulaganja – to su putevi, železnice.

„To bi bilo jako loše, jer takva ulaganja podstiču privredni rast kako neposredno u godini kada se gradi infrstruktura, tako i posle. Drugi blok je eklogija –  divlje deponije, neprečišćene kanalizacione vode koje se direktno izlivaju u Savu, Dunav i druge reke, što jedino Srbija radi u Evropi“, navodi Petrović dodajući da za te ekološke namene ni u ovom budžetu nisu predviđena sredstva.

Pare od poskupljena struje da ne odu u plate

Poskupljenje struje je Petrović prokomentarisao da je „u osnovi tužna vest, ali tačna“.

„Električna energija mora da poskupi u Srbiji. Mi veću cenu imamo samo u odnosu na Ukrajinu. U BiH, Bugarskoj je znatno veća cena. Ono što nam predstoji u narednih četiri, pet godina je rast cene struje, da bi se dostigli neki normalni nivoi kakvi su u nama uporedivim zemljama“, navodi on.

Druga strana je, kaže, što je EPS potpuno neefikasan.

„Kad smo prošli put imali poskupljenje struje – dobar deo tih prihoda se  utrošio na plate u EPS- u, tamo je najniža plata veća od plate profesora u srednjoj školi, a  prosečna plata je preko 100.000 dinara. Dakle, ono što je opasnost sa ovim porastom cene električne energije jeste da se spreči da se ponovo taj porast ne prelije u pokrivanje rupe bez dna u EPS koji se evo  već pet godina ne pomera s mesta što se tiče reformisanja. Doduše, moram i to da kažem, najave nove ministarke energetike daju neke nade da će to možda stvarno da krene i to bi bio jedan ogroman poduhvat za privredu Srbije da EPS koji tavori i pravi gubitke pređe u firmu koja vuče privredni rast Srbije“, zaključio je Pavle Petrović.

Komentari

Vaš komentar