Pavle Petrović: Ako se ostvari plan Vlade, javni dug prelazi 60 odsto BDP

Biznis 04. maj. 202111:29 > 15:5947 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Glavni razlog zbog koga Srbija zaostaje u privrednom rastu za zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) Rumunijom, Mađarskom, Poljskom i Slovačkom je loš kvalitet institucija koji se pre svega ogleda u prevelikoj korupciji i nedovoljnom nivou vladavine prava, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Na pitanje hoće li Srbija smanjiti zaostatak za uporedivim zemljama ako ove godine dostigne privredni rast od šest odsto, Petrović je rekao da visok privredni rast u jednoj godini ne znači mnogo, naročito u sadašnjim veoma turbulentnim vremenima.

„Privredni rast bi trebalo posmatrati u nešto dužem vremenskom horizontu, a kad se gleda nešto duži horizont vidi se da Srbija ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 do četiri odsto godišnje, a trebalo bi da bude oko pet odsto da bi pristizali razvijenije zemlje CIE“, rekao je Petrović.

Povezane vesti:

Dodao je da Srbija u nekim godinama ima bolje, a u nekim nešto lošije rezultate, ali ukupno gledano privredni rast je nezadovoljavajući.

Fiskalni savet je, kako je rekao, sugerisao Vladi Srbije da prilikom izrade budžeta za 2021. godinu „ne ide na tako visoku stopu privrednog rasta od šest odsto jer je u vreme neizvesnosti mnogo bolje oprezno planirati privredni rast i poreske prihode, pa se ‘iznenaditi’ boljim rezultatima nego obratno“.

Prvi dostupni ekonomski pokazatelji iz januara i februara 2021. godine, prema njegovim rečima, nagoveštavaju da je Fiskalni savet bio u pravu, odnosno da bi rast BDP-a u 2021. mogao biti oko četiri, umesto planiranih šest odsto, ali je u međuvremenu usvojen rebalans budžeta koji, izmedju ostalog, predviđa snažno i ekonomski poželjno povećanje investicija u infrastrukturu.

„Mi smo procenili da bi to veliko povećanje javnih investicija moglo dodati još oko 1,5 odsto na sadašnji tempo privrednog rasta od četiri odsto, pa bi rast BDP-a Srbije u 2021. na kraju ipak mogao da bude preko pet odsto i blizak prvobitnim prognozama Vlade Srbije“, rekao je Petrović.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se javni dug zadrži ispod 60 odsto BDP-a, kako obećava Vlada Srbije, Petrović je rekao da će, ako se ostvare trenutni planovi Vlade, odnosno deficit budžeta u 2021. zaista bude oko 3,5 milijardi evra kako je planirano usvojenim rebalansom, javni dug premašiti 60 odsto BDP-a.

Fiskalni savet je, prema njegovim rečima, preporučio da se tokom godine naprave uštede i deficit smanji na ispod tri milijarde evra, a sa osetno manjim deficitom smanjila bi se i potreba za zaduživanjem zemlje, pa bi javni dug mogao da ostane ispod 60 odsto BDP-a.

Planirani treći antikrizni paket pomoći neće se, kako je rekao, potrošiti u potpunosti, a ušteda će tu biti najmanje 200 miliona evra.

Uz to se neke javne nabavke sprovode sporije od plana, pa je moguće da se ambiciozni plan povećanja javnih investicija neće ostvariti u potpunosti, a ne bi bilo iznenađenje i da naplata doprinosa bude nešto bolja od očekivanja.

„Međutim, kada su u prethodnim godinama ostvarene slične uštede Vlada je to obično koristila za finansiranje nekih novih rashoda koji nisu bili planirani budžetom, pa su tako vanredna sredstva davana lokalnoj samoupravi, crkvi, sportskim klubovima, javnim i državnim preduzećima koja imaju probleme u poslovanju ili bi se u decembru jednostavno potrošila na vanredne isplate penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru“, rekao je Petrović.

Dodao je da je Fiskalni savet sada preporučio Vladi da ove godine bude naročito odgovorna i da sve moguće uštede koje se već naziru iskoristi isključivo na smanjenje deficita kako bi se usporio rast prevelikog javnog duga.

Petrović je rekao da je Fiskalni savet sredinom prošle godine upozoravao Vladu da bude oprezna i prilikom planiranja rasta plata u javnom sektoru budući da je već tada bilo jasno da razvoj epidemiološke situacije može zahtevati pakete pomoći privredi, odnosno dodatno zaduživanje zemlje.

„Naš predlog bio je da se plate u javnom sektoru u 2021. zamrznu ili da se eventualno dozvoli njihova minimalna indeksacija kao što je bio slučaj u većini drugih zemalja CIE“, rekao je Petrović.

To je u jednom momentu, prema rečima Petrovića, prihvatilo Ministarstva finansija koje je početkom oktobra 2020. izašlo s najavom da će zarade u 2021. rasti u skladu s inflacijom.

„Međutim, Vlada je na kraju ipak odlučila da i u 2021. relativno snažno poveća plate u javnom sektoru, što ekonomski nije opravdano“, rekao je Petrović.

Mali: Dug neće premašiti 60 odsto BDP-a, poređenja sa zemljama CIE neumesna

Izvor : Tanjug/Tanja Valič

Ministar finansija Siniša Mali danas je reagujući na ocenu predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da Srbija zaostaje u privrednom rastu poručio da ta ocena nema realno utemeljenje.

Mali je u saopštenju kazao da je „opšta karakteristika fiskalnih saveta kao nezavisnih tela širom Evrope prisustvo opreznosti i određene doze konzervativizma u javnim nastupima i analizama, ali da Fiskalni savet Srbije na čelu sa gospodinom Petrovićem već duže vreme u svojim analizama prevazilazi uobičajne okvire konzervativizma, te stavovima, više političkog nego ekonomskog karaktera, pokušava da umanji dostignuća koja Srbija postiže poslednjih godina“.

„Gotovo po pravilu Fiskalni savet je taj koji redovno potcenjuje stope privrednog rasta Srbije. Podsetimo se samo da je za 2020. godinu Fiskalni savet procenjivao da će pad BDP-a iznositi tri odsto, dok je Srbija sa padom BDP-a od svega jedan odsto zabeležila jedan od najboljih rezultata u Evropi“, naveo je ministar finansija.

Takođe, kako je dodao, „i za 2021. godinu prvobitna procena rasta Fiskalnog saveta iznosila je četiri odsto, a čak i MMF ima veći projektovani rast od pet procenata. Pri tome, rezultati iz prvog tromesečja 2021. godine su ohrabrujući, s obzirom da će rast BDP-a biti veći od jedan odsto, iako smo u prvom kvartalu projektovali negativnu stopu rasta, minus 1,3 odsto, a koji je podrazumevao godišnju putanju BDP-a od šest procenata“, rekao je Mali.

Po njegovim rečima, netačne su tvrdnje Fiskalnog saveta da podaci s početka 2021. godine idu u prilog projekciji godišnjeg rasta BDP od četiri odsto, „već naprotiv, tekući trendovi u svim privrednim sektorima pokazuju da postoji više razloga za optimizam u pogledu revidiranja Vladine projektovane stope rasta BDP-a naviše“.

Ministar je istakao da se ovakvi rezultati postižu u doba najveće ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona, „kada su mnogo jače i razvijenije zemlje imale ogroman pad svojih privrednih aktivnosti“.

On je naveo da „za razliku od pojedinaca iz Srbije, velike međunarodne institucije prepoznaju rezultate odgovorne ekonomske politike koja se vodi“.

„Prognoze Svetske banke i MMF-a za ovu godinu su da će privredni rast naše zemlje biti 4,5 odnosno pet odsto. Naša Vlada je optimističnija, jer verujemo u preduzete mere, pa je stoga projektovan rast od šest procenata. Naime, u drugom kvartalu planiran je rast od 10 odsto, ali smo uvereni da možemo da rastemo 11,5 procenata. Ukoliko to uspemo, a nema razloga da gubimo optimizam, Srbija će se vratiti na stare staze ekonomskog uspeha i imaćemo rast od šest procenata na kraju godine. To znači da ćemo biti na vrhu Evrope po pitanju uspešnosti naše ekonomije“, procenio je Mali.

On je rekao da su poslednjih par godina stvorene osnove za dalje ubrzanje privrednog rasta, a da udeo investicija u BDP-u konstantno raste.

„Nizak nivo javnih investicija je upravo bila jedna od glavnih zamerki Fiskalnog saveta koji je tvrdio da taj nivo treba da iznosi pet odsto. Taj nivo je dostignut još 2019, a za 2021. godinu udeo javnih investicija bi trebalo da bude rekordnih 7,2 odsto BDP-a. Srednjoročna poređenja sa zemljama CIE su neumesna, budući da su one znatno ranije završile proces tranzicije, a Srbija je dodatno zbog neodgovorne politike prethodne vlasti morala da sprovodi fiskalnu konsolidaciju koja se dodatno odrazila na rast“, naveo je Mali.

Kako je dodao, Srbija je zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji uspela da četiri godine ima suficit u budžetu, zahvaljujući brojnim uštedama i domaćinskom upravljanju.

„Upravo zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koja je počela na predlog Aleksandra Vučića, Srbija je uspela da se otrgne iz zagrljaja ekonomske propasti i da se čvrsto pozicionira kao zemlja koja ispred sebe vidi samo put uspeha. Ne nižemo samo sportske uspehe, jer ovo što Srbija danas može nije samo zabava za mase, već je plod ozbiljnog promišljanja i vraćanja na pravi kolosek, odnosno temelje realne ekonomske politike“, naveo je ministar finansija.

On je istakao da je „zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji ekonomija zemlje počela da raste, da je postignuta makroekonomska stabilnost, kao i da je i građanima i privredi država pomogla onda kada je to bilo neophodno, sa čak tri paketa pomoći“.

„Bez obzira na to što Srbija ide strahovitom brzinom napred, što je u mogućnosti da pomogne i građanima i privredi, to pojedincima smeta. Ali, mi ne odustajemo od naših građana i izgradnje zemlje zarad boljeg sutra. Zato je samo treći paket pomoći građanima i privredi vredan 257 milijardi dinara, što je 4,3 odsto BDP-a. Uključujući prethodna dva paketa pomoći, u vrednosti od 704 milijarde dinara, država je uspela da izdvoji ukupno 17,2 odsto BDP-a“, naveo je Mali u saopštenju.

On je uveren da javni dug, bez obzira na planirana davanja, kako za pomoć građanima i privredi i za kapitalne investicije, neće premašiti 60 odsto BDP-a.

„Uz vakcinaciju, a podsetiću i da smo među najboljima u svetu po tom pitanju, vrlo brzo ćemo se otrgnuti iz nemilosti u koju nas je pandemija virusa korona uvukla i otvorićemo našu ekonomiju“, naveo je Mali i dodao da Srbija nije usamljeno ostrvo, te da u velikoj meri ekonomija zavisi i od otvaranja drugih država, ali da ni po tom pitanju ne treba gubiti optimizam.

Komentari

Vaš komentar