Ova taksa, ona naknada – privreda plaća namete, iako im država obećava suprotno

Biznis 18. mar. 202119:5910 komentara
Podeli:

Privrednici u Srbiji su tokom 2019. izdvojili duplo više novca za parafiskalne namete nego 2016. godine. Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, otišao je u budžet. Sve moguće i nemoguće takse privatnici u Srbiji danas plaćaju, iako im iz države već deceniju i po obećavaju suprotno - da će takozvane neporeske namete znatno smanjiti.

Taksa za ovo, naknada za ono i tako 1.189 puta. Upravo toliko je NALED-ov i KPGM-ov Regulatorni indeks Srbije registrovao neporeskih nameta na republičkom nivou pretprošle godine.

„Kada tome dodamo još i raznorazne namete lokalnih samouprava, pokrajine, javnih preduzeća i drugih državnih agencija, može se zaključiti da je jako teško bilo građaninu, bilo pravnom licu da se snađe u tom moru nameta“, objasnio je Igor Lončarević iz KPMG-a.

Samo na osnovu naplate dvadeset najvećih, privreda je državi 2019. isplatila 148 milijardi dinara – duplo više nego tri godine ranije i od ovog iznosa preko 50 odsto otišlo je direktno u republički budžet.

Najviše novca naplaćeno je za posebnu naknadu za upotrebu državnog puta – 26,1 milijardu dinara. Slede naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa sa po 14,9 milijardi dinara.

Na četvrtom mestu su republičke administrativne takse – 9,2 milijarde, a na petom naknade za priređivanje igara na sreću – 8,4 milijarde.

Slično istraživanje sprovela je Unija poslodavaca Srbije 2015, kada je registrovala nešto manje od 500 neporeskih nameta. U Uniji konstatuju da se broj nameta znatno povećao, suprotno obećanjima da će mnogi biti ukinuti.

„Na kraju kad se sve sabere, na kraju godine, ne možemo uopšte da dođemo do toga da imamo neki profit i da imamo neki razlog zašto smo uopšte organizovali tu proizvodnju“, kaže Nebojša Atancković iz Unije poslodavaca Srbije.

Izvor : N1

Nije samo problem broj i visina naknada, napominje Atanacković, već je tu i nedoumica zašto se nešto plaća.

„Recimo, da plaćamo navodnjavanje, a nalazimo se negde u planinskom kraju ili negde na vrhu gde uopšte nema opasnosti od poplava“, kaže Atanacković.

Niti NALED-ov, niti Unijin spisak nameta nije konačan i mnogo je onih za koje se ne zna, dodaje Atanacković.

„Kad bi znali, bilo bi nam nelogično, kad bi znali mi bismo mogli da reagujemo i da kažemo da to nije u redu. Tako da je to zaista, otprilike, hajde imam žrtvu, hajde da pokušam da od nje uzmem što više. A ta žrtva često je na umiranju“, smatra on.

Kako bi se u „džunglu“ nameta uveo red i povećala predvidljivost i transparentnost, NALED i KPMG predlažu izradu javnog elektronskog registra neporeskih nameta, koji bi imao konstitutivno dejstvo.

„To znači da samo naknade koje su upisane u ovaj registar mogu da se naplaćuju“, navodi Lončarević.

Kakva je situacija sa naplatom obaveza bila u 2020. još nije poznato, ali u Uniji poslodavaca kažu da će krajem meseca na Socioekonomskom savetu predložiti da se one „stave na led“ i „razvuku“ tako da privreda, kada se vrati u stanje pre epidemije, ne doživi preopterećenje.

Komentari

Vaš komentar