Od uglja do čiste energije: Srbija ima ulicu u kojoj ljudi umiru od raka pluća

Biznis 09. sep. 202120:33 > 20:5235 komentara
Podeli:

U jednom selu u Srbiji, kraj jedne termoelektrane postoji ulica, kažu meštani, u kojoj ljudi gotovo isključivo umiru od raka pluća. U tom selu deca imaju problema sa respiratornim oboljenjima i sneg nikada nije bele boje. Malo dalje, kraj druge termoelektrane, nalazi se drugo selo koje celo “pluta”, sleže se i “teče” na zapad. Njegove kuće prekrivene su prašinom, a njegovi meštani žive u buci tri puta većoj od maksimalno zakonom dozvoljene. I dok se u Evropi uveliko radi na tome da stvaranje energije iz “prljavih izvora” postane prošlost, da se na termoelektrane stavi katanac - u Srbiji se razmatra otvaranje nove termoelektrane na ugalj. Stručnjaci upozoravaju da bi se tako energetski sektor u Srbiji vezao za fosilna goriva u narednih 40 godina. Može li Srbija, koja 70 odsto struje dobija iz termoelektrana, da prati tempo energetske tranzicije koja se već odvija u ostatku sveta? Hoće li postati crna mrlja na ekološkoj karti Evrope ili ćemo uspeti da povećamo procenat energije iz “čistih izvora” i promenama stvorimo zelenu budućnost?

Energetska tranzicija podrazumeva ulaganje i investiranje u nove energetske kapacitete koji će stvarati dovoljno energije u čistijem obliku. To nije proces koji se dešava “preko noći”, saglasni su sagovornici N1, ali jeste šansa za Srbiju da dugročno ima zdraviju životnu sredinu i da stane u red onih zemalja koje ne prave kompromise između zdravlja, ekonomije, politike, interesa države – investitora ili građana.

U specijalnoj emsiji o energetskoj tranziciji Srbije – “Vetrovi promena” za N1 govore stručnjaci iz oblasti energetike, analitičari, ekološki aktivisti i građani čiji se život odvija u neposrednoj blizini termoelektrana i kopova.

Život pored termoelektrane

Veliki Crljeni su gradsko naselje u opštini Lazarevac, u gradu Beogradu. Ibarska magistrala razdvaja meštane Velikih Crljena od napuštenog ugljenokopa Kolubara.

Pročitajte još:

Termoelektrana Kolubara “A” njihova je prva komšinica. Sagrađena je u neposrednoj blizini površinskih kopova odakle se i snabdeva ugljem. Najstarija je aktivna termoelektrana u sistemu Elektroprivrede Srbije. Sa svojih pet blokova ukupne instalisane snage 270 MW, svojevremeno je bila najveći energetski objekat u zemlji.

Život u ovakvom okruženju nije lak za meštane, koji nisu raseljeni i koji su ovde ostali da žive…

“Građani velikih Crljena u najvećoj meri imaju problema sa respiratornim oboljenjima u najvećem broju deca, a postoji i ulica u kojoj ljudi gotovo isključivo umiru od raka pluća. Skoro je neizostavno da kada zimi pada sneg da on retko kada bude bele boje, a i veš kada se suši obično bude obogaćen šljakom”, kaže Marko Jovanović, meštanin sela Veliki Crljeni.

Njegova kuća nalazi se na 400-500 metara od termoelektrane, sa druge strane se nalazi gumara – postrojenje za preradu gume, a sa svih strana okolo nalaze se kopovi.

“Odmah pored termoelektrane nalazi se i pepelište za koje, koliko znam u jednom periodu je bilo nakvašavano, korišćene su neke mlaznice, ali je to bilo veoma kratko – da li je neko ukrao, da li je deinstalirano – ne znam, ali u tom periodu a to je nekih godinu dana pre nekih petnaestak godina, kako kažu stariji, tada nije bilo toliko prašine, međutim, sada kada dune vetar malo jače, oblak prašine bude visok i po nekoliko stotina metara“, kaže Jovanović.

Da je selo u EU…

Da se Veliki Crljeni nalaze u nekoj od zemalja Evropske unije – da li bi život meštana izgledao ovako? Evropska unija prema najnovijim strategijama planira da stavi katanac na sve termoelektrane na ugalj najkasnije do 2050. godine.

U izveštaju Energetske ekonomske zajednice iz novembra 2020. godine jasno stoji da bi i Srbija trebalo da prati upravo takvu praksu.

U ovom dokumentu navode se obaveze Srbije, ali i kalendar – prema kojoj dinamici bi trebalo da budu zatvorene sledeće termoelektrane: 1.Termoelektrana Kolubara A3 – u avgustu 2021. godine, Termoelektrana Morava u junu 2022. godine, TE. Kolubara A5 u decembru 2023. godine.

U prethodnom periodu Energetska ekonomska zajednica pokrenula je i postupak protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima – što su u Srbiji energetska postrojenja na ugalj, kao i zbog prekomernog zagađenja. A, koliko energetika naše zemlje zavisi od termolektrana – najbolje govori podatak da čak 70 odsto struje koju proizvede Elektroprivreda Srbije potiče iz termoelektrana.

I u selu Drmno građani žive okruženi rudokopom.

Kad je stvarnost prašina i buka

Njihov život se odvija na svega 15 kilometara od Požarevca, u neposrednoj kopa Drmno i termoelektrane Kostolac B1 i 2. Uslovi života u mestu koje je još od kasnih 1970-tih godina suočeno sa rudarenjem i lignitom, gotovo su nemogući…

Godina za godinom, sloj prašine na još jedan – nekada selo poljoprivrednika suočeno je sa činjenicom da su danas prekriveni prašinom koja dolazi iz rudnika.

“To su silikatne prašine od otkrivke koja se nalazi na uglju, posle toga imamo ogromnu količinu prašine koja dolazi od uglja, dolazi i do samozapaljivanja, treća stvar je da imamo konstantno visoke nivoe buke, ovo što se sada čuje to je postrojenje koje je sada pod rekonstrukcijom, zapravo sada je pod održavanjem. Dakle, ono sada praktično ni ne radi, a i sada su nivoi buke izuzetno veliki”, kaže Zvezdan Kalmar izorganizacije CEKOR.

Ove kuće nalaze se na, praktično, 100 metara od rudokopa.

“Merili smo nivo buke ovde, ona dolazi do 80 ili čak 100 decibela i tu buku proizvode kako trakasti transporteri koji dopremaju ugalj do termocentrale, tako i teške mašine i veliki odlagači koji ostavljaju otkrivku. Buka ima tu nezgodnu osobinu da se čovek na nju mentalno navikne, ali ona zapravo kroz duži vremenski perido stvara teške mentalne poremećaje, ali isto tako stvara i kardiovaskularne i druge poremećje u orghanizmu, prktično organizam se cepa i kida od buke”, ukazuje Kalmar.

Guše se u prašini, naviknuti na buku. Ukratko – život meštana ovog sela, koje broji oko 160 kuća prema poslednjem popisu. I kao da problema nije dovoljno – u popisu, koji je uradila organizacija CEKOR se kaže: gotovo svaka od 160 kuća u selu Drmno je oštećena. A neke su i neuslovne za život.

“Ovo selo se nalazi između odlagališta i rudokopa i možete da zamislite u tom jednom uprošćenom vidu da celo selo praktično pluta. I zbog toga što se kop drenira na jako velikim dubinama, inače da nema dreniranja odnosno odvođenja vode, ovaj kop bi bio jezero – to smo videli 2014. godine, a slično se dogodilo i u Kolubari – zbog toga su podzemni slojevi potpuno bez vode i ovo selo se konstantno sleže, odnosno pada u pravcu zapada – teče u pravcu zapada i ima nekoliko kuća u selu koje su izuzetno teško oštećene i u kojima se ne sme živeti. A, ljudi nemaju gde da žive…“, kaže Kalmar.

Svi osim – Srbije i BiH

Dok Evropska unija planira kako da zatvori sve termoelektrane na ugalj i da se okrenu čistoj energiji, Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine dve države u jugoistočnoj Evropi koje planiraju izgradnju novih termoelektrana na ugalj…

U susednoj Rumuniji, nadležni su ranije zvanično potvrdili da Rumunija više neće graditi nove termoelektrane na ugalj. Projekat izgradnje zamenskog bloka od 600 MW u termoelektrani Rovinari, koji državno preduzeće zajedno sa kineskim partnerima planira još od 2012. godine je otkazan.

Da li će Srbija graditi novu termoelektranu – jedno je od najvažnijih pitanja srpske energetske budućnosti…

EPS je u 2020. godini potpisao preliminarni ugovor sa kineskom firmom Power Construction Corp. of China za izgradnju termoelektrane Kolubara B.

Plan je bio da izgradnja kapaciteta od 350 MW krene 2021. godine, a da se novi blok priključi na mrežu 2024. godine.

Prema najavama, investicija bi bila vredna 385 miliona evra i to bi bila izgradnja prvog postrojenja za proizvodnju električne energije iz uglja u Srbiji nakon pune tri decenije!

U tom novom poduhvatu – EPS i kineska kompanija najavili su da će brinuti o zaštiti životne sredine, da će biti sprečeno ispuštanje azotnih oksida, da će raditi na desumporizaciji, na postavljanju filtera za praškaste materije i da će raditi na zaštiti od zagađenja živom i halogenim elementima. Među obećanjima bio je i pogon za prečišćavanje otpadnih voda.

Međutim, u maju ove godine, nakon burnih reakcija i zabrinutosti dela stručne javnosti – iz Ministarstva energetike stiže poruka: izgradnja nove termoelektrane još nije odobrena.

Šta kaže EPS

U Elektroprivredi Srbiji za N1 kažu da ova kompanija iz raspoloživih domaćih resursa, uglja i hidro potencijala proizvodi dovoljno električne energije za srpsko tržište.

“Zahvaljujući EPS-ovim termo i hidro elektranama Srbija nije uvoznik električne energije, već je energetski nezavisna država i građani Srbije plaćaju cenu struje najnižu u regionu. Da bi tako i ostalo u budućnosti EPS planski ulaže u modernizaciju elektrana, izgradnju novih kapaciteta, veće korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštitu životne sredine. Do sada je investirano oko 540 miliona evra u projekte kojima se unapređuju kvalitet vazduha, vode i zemljišta. Plan je da se u izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama investira ukupno oko 610 miliona evra. Završeno je postrojenje u TE Kostolac B, a u toku je realizacija projekata u TENT A i TENT B”, navode u ovoj kompaniji.

Rekonstruisani su, dodaje se, elektrofilteri na svim termo blokovima i čak 87 odsto smanjenje emisije praškastih materija, odnosno PM čestica.

“Urađeni su ili se pripremaju projekti primarnih i sekundarnim mera smanjenje emisija azotnih oksida. Nakon završetka ovih projekata zaštite životne sredine EPS će razmotriti i dodatne ekološke mere u skladu za eventualnim novim zahtevima ekoloških propisa. Uveliko radimo na projektima novih obnovljivih izvora, ali ne smemo zanemariti da je ključ elektroenergetske stabilnosti Srbije u što većoj modernizaciji i tehnološki unapređenom korišćenju uglja. U fokusu su i ulaganja u prvi EPS-ov vetropark u Kostolcu i nove hidro projekte”, ističu u EPS podsećajući da se zajednički sa Elektroprivredom Republike Srpske radi se na projektu Gornja Drina.

Od planirane tri hidroelektrane, započeti su radovi na prvoj HE „Buk Bijela“. EPS priprema i gradnju reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ koja će obezbediti potreban nivo balansne rezerve i uslove za priključenje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pre svega vetroparkova i solarnih elektrana.

“Srbija gradi nove termoelektrane, imamo Kostolac koji se gradi i u najavi je izgradnja termoelektrane Kolubara B i to su projekti koji će naš energetski sektor vezati za fosilno goivo u narednih najmanje 30-40 godina, tako da se čini da smo u jednoj vrsti raskoraka između onoga što zaista radimo i onoga što smo postavili sebi kao strateške ciljeve”, kaže Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole, menadžerka projekata u programskoj oblasti energetika i životna sredina.

Ekonomski, ne samo energetski i klimatski nam je budućnost, navodi – dosta neizvesna, ukoliko ne budemo počeli da se usklađujemo sa Evropskom unijom.

Preti li Srbiji dodatni porez

Aleksandar Macura iz RES Fondacije za N1 kaže da energetska transformacija nije pitanje trenda, već dolazi iz potrebe da se sačuva planeta kakvu sada poznajemo. Ako Srbija ne bude pratila tempo to bi moglo da ima i ekonomske posledice: činjenica je da će roba koja dolazi industrija zasnovanih na uglju – biti posebno oporezovana.

“Ono što je novo u Zelenom evropskom dogovoru jeste predlog o uvođenju granične takse na ugljenik. Zvanični naziv tog mogućeg alata javne politike je ‘carbon border adjustment tax’. Čemu on služi? Neke zemlje članice EU su primetile u svojim naporima da smanje štetne gasove sa efektima staklene bašte – neke industrije pomenili, neke zatvorili, a čini im se da im preko granice dolazi različita vrsta robe koja nije opterećena tom vrstom troškova i oni smatraju da je to nije fer konkurencija. Ako bude donet taj mehanizam, on će zapravo oporezivati robu koja dolazi iz industrija gde je ugljenični otisak veliki”, ističe Macura.

Osnova je lignit

Više od 50 odsto energije koju potrošimo dolazi iz lignita, a gotovo 2/3 energije koju proizvedemo takođe dolazi iz lignita – takva statistika govori da je upravo lignit osnova za funkcionisanje energetike u Srbiji.

Milioni tona spaljenog lignita prestavljaju jednu od najvećih pretnji životnoj sredini. A evo i zašto: lignit je gorivo niskog kvaliteta, sa negativnim uticajima na životnu sredinu i sa njegovim sagorevanjem su povezane velike emisije ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. Smatra se najnižim rangom uglja zbog relativno niskog toplotnog sadržaja. Ima veoma malu toplotnu moć, a pri sagorevanju ostavlja mnogo pepela i dovodi do povišene emisije CO2.

Sagorevanjem lignita sa velikim sadržajem sumpora u atmosferi se oslobađaju i drugi gasovi, pa tako i sumpor-dioksid, što objašnjava zašto su elektrane iz regiona rekorderi po emisiji SO2. U 2020. godini (*prema podacima nemačkog Federalnog instituta za geonauke i prirodna bogatstva) Srbija se našla na 11. mestu u svetu sa oko 38 miliona tona iskopanog lignita.

Petar Đukić, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu kaže da nama trebaju elektrane na fosilna goriva, pa i na ugalj, ali samo u onom smislu u kom će da zamene postojeće kapacitete koji su jako neefikasni.

Zašto?

“Naša starost svih kapaciteta je 30 godina. Ovi kapaciteti koji proizvode struju na ugalj su stari oko 50 godina. I zamislite sad kada zamenite taj kapacitet nekim drugim, ovaj sledeći – makar on bio kineski ili ne znam čiji – ruski, on će da koristi energiju iz uglja negde do 40 odsto, a ovaj sadašnji koristi nekih 26 do 27 odsto. I u tom smilsu će manje i da zagađuje i da bude efikasniji. Ali, to nije trajno rešenje. To rešenje mora da bude prelazno. Evropa će sve elektrane na ugalj da zatvori do 2030. godine, mislim na EU. Mi moramo do 2040. najdalje, takođe, sve pogasiti. Mada se ne pominje još to odlaganje. Zašto – pa, prelazi se na nultu emisiju CO2 do 2050. godine“, navodi profesor Đukić.

Izvor : Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Srbija je svoju političku volju pokazala kroz potpisivanje nekoliko ključnih Sporazuma, koji su ratifikovani u Skupštini Srbije: šta Srbija želi, makar na papiru, vidi se kroz potpisivanje Sporazuma o energetskoj zajednici, Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju sa Evropskom unijom i potpisivanjem Pariskog sporazuma. To bi trebalo da bude dokaz da je Srbija voljna da se bori protiv klimatskih promena i da učestvuje u energetskoj tranziciji – odnosno da razume globalnu potrebu da se odustane od proizvodnje energije iz fosilnih goriva.

Zarobljena država

“Najveći problem je definitivno korupcija i zarobljena država”, kaže Mirko Popović iz organizacije RERI.

Kako ističe – van tog okvira ne možemo uopšte da posmatramo ni energetiku niti bilo koju drugu politiku.

“Najveći problem jeste korupcija, jeste zarobljavanje institucija, jeste nemogućnost da se energetska politika zbog političkih interesa, zbog privatnih interesa, vodi u skladu sa međunarodnim standardima i u skladu sa onim što se dešava u razvijenom, civilizovanom svetu, uključujući i sve one ekonomski najrazvijenije zemlje, uključujući i koja sprovodi energetsku tranziciju, naravno na jedan svojevrsan način i koja postaje jedan od globalnih šampiona u toj oblasti, dakle ne samo Evropska unija – nego mi sa ovakvom političkom situacijom globane trendove ne možemo da pratimo”, ističe Popović.

Vetrovi tranzicije

Vetrovi energetske tranzicije koji duvaju širom Evropske unije uspeli su, ipak, da do Srbije donesu i dobre prakse.

Jedna od obaveza Srbije je da poveća procenat energije iz obnovljivih izvora. Srbija trenutno ima devet vetroelektrana, sa ukupnim godišnjim kapacitetom od oko 400 megavata. Najviše ih je u Banatu i u Istočnoj Srbiji, jer su ta područja najvetrovitija. Srbija raspolaže ukupnim potencijalom za instaliranje vetrogeneratora od dva i po gigavata. U ataru sela Debeljača je u julu 2019. godine pušten u rad prvi vetropark koji je povezan na prenosni sistem električne energije od 1990. godine.

Energija hidrotokova

Iako najznačajniji potencijal – prema pojedinim istraživanjima – u Srbiji ima biomasa, koja u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije učestvuje sa 60,3 odsto, trenutno najveći stepen iskorišćenja energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je iz energije hidrotokova, čiji ukupan bruto potencijal vode koje otiču u vodotocima na teritoriji Srbije iznosi oko 25.000 gigavat časova godišnje.

“Srbija može da kaže da ima značajnu proizvodnju hidro-električne energije, zahvaljujući velikim objektima – hidroelektranama na Đerdapu, Zvorniku, Bajinoj Bašti objektima koji su sagrađeni jako davno, čije su investicije amortizovane i ta energija je danas besplatna. Ona omogućuje i da se lignit šlepa. Drugo veliko učešće kada je reč o obnovljivi izvorima je učešće ogrevnog drveta. Mi imamo učešće obnovljivih izvora oko 20 odsto, a grubo rečeno – polovina je hidro-električna energija, a polovina su šporeti na drva…”, kaže Aleksandar Macura iz RES fondacije.

Zagađenje, zdravlje i neslavne titule

Priča o energetskoj transformaciji za sve nas ima jedan zajednički imenitelj: zdravstveni aspekt.

Beograd je neslavnu titulu najzagađenijih gradova sveta poneo mnogo puta. Srbija je, prama podacima Globalne alijanse za zdravlje i zagađenje, bila prva u regionu po smrtnosti usled zagađenosti vazduha, a deveta u svetu – sa 175 umrlih na 100.000 stanovnika. Statistika može da bude i gora ako država ne počne aktivnije da radi na energetskoj tranformaciji.

“Prema poslednjim procenama koje smo radili Srbiju ova količina zagađenog vazduha svake godine košta oko 4,4 milijarde evra. Procenili smo da ima oko 2.000 prevremenih smrti koje se odnose i na EU i na Balkan, pošto moramo da pričamo i o prekograničnom zagađenju vazduha. Za Srbiju smo takođe procenili da ima oko 4.000 slučajeva bronhitisa kod dece i oko 1.000 slučajeva bronhitisa kod odraslih ljudi. Naravno, tu ima još oko 1.000 hospitalizacija ljudi koji osete posledice zagađenog vazduha, a koji imaju probleme kariovaskularnog i respiratornog sistema”, kaže za N1 Srđan Kukolj iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu.

Komentari

Vaš komentar