"Na rešenje komisije o dodeli subvencije za prvi stan čekamo još od avgusta, puna tri meseca. Predugovor sa investitorom mi je odavno istekao i u utorak mi je rekao da će me čekati još sedam dana i da mi je to krajnji rok. Posle toga sledi raskid predugovora. Banka me sa odobrenim kreditom još čeka, iako su nam i tu istekli svi rokovi. Dakle, ako do sledećeg utorka 29. novembra ne potpišemo kupoprodajni ugovor, ostajemo ne samo bez stana, nego i bez uplaćene kapare od 1.400 evra, ostajemo sa dugom od 2.300 evra bačenih na agenciju, notara, razne takse, overe, i moraćemo da podignemo novi kredit da vratimo ove dugove", revoltirano za portal N1 kaže mlada mama Tanja Sekulić iz Novog Sada, koja je podnela zahtev za dodelu subvencija za prvi stan po osnovu rođenja deteta u ovoj godini. "Na sve to ostajemo i dalje - podstanari. Izgubili smo poverenje u državu i državne institucije i donete uredbe. Razočarani smo i osećamo se prevareno", kaže ova majka.
Tanja Sekulić se redakciji N1 obratila rečima da „više definitivno ne vidi pozitivan kraj“ u pokušaju da se njena mala porodica skući. Sve su, kaže, radili kako su im rekli oni koji su u proces odobravanja subvencija uključeni – od lokalnog do republičkog nivoa. Od rodbine i prijatelja su pozajmili novac, skupljajući, kaže „po sto, po 500 evra, ko je koliko imao“, kako bi dali kaparu i platili učešće, jer je to uslov za predugovor.
Pročitajte još:
Dok ova mama čeka na državu, na nju čeka i banka, i investitor, ali i svi oni od kojih je pozajmila novac za učešće. Ali su svi – izgubili strpljenje.
„Svu traženu dokumentaciju sam predala pre tri meseca, tačnije 22. avgusta 2022. godine Gradskoj upravi za socijalnu i dečiju zaštitu u Novom Sadu kako bih ostavarila prava na novčana sredstva za učešće u kupovini stana po osnovu rođenja deteta putem stambenog kredita“, započinje svoju priču ova mama trogodišnjeg deteta i desetomesečne bebe.
Tri meseca se, kaže – vrte u krug.
„Komisija trazi da se upiše predbeležba objekta u izgradnji što bi trebalo da ide po automatizmu, ali – ne ide. Investitor nas je čekao tri meseca i u utorak nam je dao rok od sedam dana da zaključimo kupoprodajni ugovor. To nije sve, pre nego što smo se upustili u celu priču suprug i ja otišli smo u Gradsku upravu za socijalnu i dečiju zaštitu u Novom Sadu kako bismo se raspitali o tome kako sve funkcioniše i šta tačno da radimo. Dobili smo fasciklu sa spiskom potrebne dokumentacije i gotove izjave, samo da ih potpišemo. Od službenog lica dobili smo informaciju da mi treba da uplatimo učešće pa nam država refundira taj novac. Na šta smo se mi iznenadili, ali to nam je tako rečeno, prihvatili smo i na osnovu te informacije pozajmili novac od rodbine i prijatelja. I, naravno – uplatili učešće“, navodi naša sagovornica.
Kako kaže, pre oko mesec dana dobija informaciju iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da im država ne refundira taj novac.
„Već da nakon što nam uplate subvenciju, moramo da ga iskoristimo namenski, tojest platimo prodavcu, odnosno investitoru, i predamo im dokaz o uplati. S obzirom da smo novac pozajmili to nije moguće jer isti moramo da vratimo“, očajna je ova majka.
Komisija im, kaže, traži jedan papir koji nikako ne mogu da dobiju.
„Traži se upis predbeležbe objekta u izgradnji, što bi trebalo da ide po automatizmu. Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove bi trebalo da preko e-šaltera prosledi zahtev za upis predbeležbe i svu dokumentaciju ( građevinsku dozvolu, potvrdu o prijavi radova i potvrdu o pravosnažnosti). U Urbanizmu u Novom Sadu tvrde da nemaju pristup e-šalteru a u Republičkom geodetskom zavodu, služba za katastar nepokretnosti, kažu da je jedini vid komunikacije preko e-šaltera. I to sve već traje tri meseca, a mi imamo rok do utorka! Obratila sam se čak i Zaštitniku građana i vrši se ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove Novog Sada“, navodi Tanja Sekulić.
Obratila se, dodaje, putem mejla i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Kabinetu predsednice Vlade Ane Brnabić, Vladi Republike Srbije ali – bezuspešno.
„Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zovem svakodnevno i uporno ponavljaju da se na mom predmetu radi svakodnevno. Roditelji sa dva mala deteta, jedno od tri godine i beba od 10 meseci, ostaće u dugu od oko 3. 700 evra, jer državne institucije ne rade svoj posao a komisija traži nešto što mi ne možemo da dobijemo. Agenciju za nekretnine smo platili 2.000 evra, investitor u slučaju prekida predugovora zadržava oko 1.400 evra, platili smo 100 evra procenitelja, dva puta javnog beležnika, takse… Plus sav stres koji proživljavamo za sav ovaj period i, na kraju – ostajemo podstanari. Da napomenem da sam ja majka koja doji bebu! Izgubili smo poverenje u državu i državne institucije i donete uredbe. Razočarani smo i osećamo se prevareno“, ogorčena je Tanja Sekulić.
Kako je zamišljeno, a šta se dešava
Priča o pomoći mamama koje rode dete u 2022. godini, a žele da kupe prvu nekretninu, počela je – pre godinu dana, krajem 2021.
Tada je, izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, opredeljeno ukupno 10 milijardi dinara, što je oko 85 miliona evra, za subvencionisanje kupovine kuće ili stana za majke koje dete rode od 1. januara 2022. godine. Majke ovu subvenciju mogu da ostvare do detetovog prvog rođendana, uz to je uslov da nemaju drugu nekretninu u vlasništvu i da joj prihodi, zajedno sa partnerovim ne prelaze dvostruku prosečnu zaradu u Srbiji.
Za sprovođenje ovih subvencija zadužena su dva ministarstva – prvo je za brigu o porodici koje je donelo uredbu (tek u februaru 2022), a drugo Ministarstvo za rad koje uredbu sprovodi.
Od starta je uredba izazivala nedoumice među ženama koje su htele da podnesu zahtev, poput onoga o kojima je pisao i portal N1 – kako samohrane majke da se prijave za prvi stan: Je li muž uslov za subvenciju?
Potom, u julu, dolazi do prvih problema u praksi i sprovođenju dodele ovih subvencija. Naime, tada se redakciji N1 javila porodica iz Subotice koja je bez subvencija ostala zašto što je uz zahtev ministarstvu poslala i sklopljen ugovor o kupovini stana, a ne predugovor. Uz to su na odgovor državne komisije čekali – tri meseca. Zahtev je, inače, mama iz Subotice poslala jedan dan posle sklapanja kupoprodajnog ugovora, jer joj je rečeno da je to u skladu sa procedurom.
Posle porodice iz Subotice, redakciji N1 javljaju se još tri mame – jedna iz Beorada i dve iz Novog Sada. Sve tri su ostale bez subvencija iz istog razloga – ministarstvu su uputile friško potpisan kupoprodajni ugovor, a ne predugovor. Jedna od njih, Katarina Jelisavčić Marković tada nam je rekla: „Teorija je jedno, a u praksi postoji mnogo prepreka i mi, u stvari, ne znamo kako sleduje u praksi, a onda smo sami krivi što nismo uradili onako kako je neko zamislio“.
Do oktobra meseca, dok se redakciji N1 nije javila još jedna mama, ali sa potpuno drugačijim problemom, objavili smo još nekoliko tesktova na ovu temu. Prvo se desio preokret početkom avgusta kada je tadašnja ministarka za rad Darija Kisić najavila da će i odbijene mame (zbog poslatog ugovora, a ne predugovora) dobiti subvencije za stan, kada je nastupilo malo zatišje i iščekivanje ovih majki da njihov problem konačno bude rešen.
Sledeće pitanje tom ministarstvu uputili smo mesec dana kasnije, kada se ništa nije desilo po pitanju obećanog rešenja. Pitali smo da li su subvencije za majke zaboravljene i ukazali da je jedna od oštećenih majki podnela sudsku tužbu i tražila reagovanje Zaštitnika građana. Tada ni od jednog ministarstva nismo dobili odgovor.
Mesec dana kasnije, a dva meseca od izrečenog ministarkinog obećanja, postavili smo nova pitanja. Ovaj put nam je odgovoreno iz Ministarstva za rad – Menja se uredba o subvencijama za prvi stan, odbijene mame podnose novi zahtev.
Posle tri i po meseca od izrečenog obećanja pitali smo – sadašnju ministarku za brigu o porodici Dariju Kisić – kada će ove mame dobiti novac od subvencija? Odgovoreno nam je da je izmena uredbe u toku i ponovljeno da će ove mame podneti novi zahtev, bez novog podnošenja dokumentacije. Ali, same mame nam pričaju da su, doduše od Ministarstva za rad, počele da dobijaju oprečne informacije, tojest da se još ne zna da li će biti izmene uredbe…
Da ne zaboravimo ni mamu koja se redakciji javila u oktobru – Jelenu iz Čačka, koja je takođe na rešenje državne komisije za subvencije čekala puna tri meseca od predaje zahteva. Ona je, naime, subvencije dobila – za početak samo na papiru. Jer, na isplatu novca je čekala još dva meseca. Novac joj je na račun „legao“ istog dana kada smo ministarstvo (za rad) upitali – zašto se kasni sa isplatama.
U međuvremenu su i advokati za N1 objašnjavali šta nije u redu sa uredbom, dok su procenitelji nekretnina ukazivali na problem sa rokovima.
Pročitajte još:
Između ostalog, rečeno je da postojećoj uredbi o dodeli subvencija majkama za prvi stan nedostaju precizni rokovi – ne zna se do kada država mora da donese rešenje, a od majki se zahteva da dostave predugovor koji ima precizan rok za isplatu kupoprodajne cene. Bilo bi dobro, ukazivali su sagovornici N1, da se rešenje o subvenciji donese unapred – da majka zna da ima pravo na subvenciju, pa tek onda da pristupi kupovini stana i podnošenju zahteva za kredit. Ovako se dešava da je potrebno mnogo papirologije – i za predugovor, i za banku, i za zahtev državi, što uz plaćanje kapare ili avansa za kupovinu stana majkama donosi i velike troškove i to bez garancije da će dobiti subvenciju. Advokatica Sara El Sarag je ukazala i da je protivustavno što majke na rešenje komisije o uskraćivanju subvencije nemaju pravo žalbe.
Procenitelj nekretnina Milić Đoković napomenuo je tada da uredbom treba da se daju ozbiljnije garancije i brži rokovi.
„Ta subvencija bi trebalo da bude poput nekog vaučera, ili garantnog pisma koje kaže da ta žena može da podigne, na primer, 7.000 evra od održave kad bude pušten stambeni kredit. I onog trenutka kada banka pusti kredit prodavcu nekretnine, pušta se i to garantno pismo. Ovako, čeka se na odgovore komisije, a danas niko nikoga neće da čeka ni za šta. Pogotovo kada može da nađe drugog kupca“, navodi Đoković.
Nije zgoreg napomenuti da mame koje podnose zahtev za subvenciju, uz malu bebu o kojoj brinu, moraju da se „jure“ sa notarima, investitorima, agencijama za nekretnine, katastrima, sekretarijatima na lokalu, državnom komisijom, da su na vezi sa ministarstvom i da, u celoj priči – dobiju odobren kredit od banke (sve mame koje su za portal N1 govorile o ovim subencijama su stanove kupovale iz kredita).
„A ja sam u Novom Sadu našla jednu jedinu banku u kojoj su prihvatili da mi odobre kredit. Kad kažemo da podnosimo i zahtev za državnu subvenciju – banke neće ni da čuju za moguće odobravanje kredita“, kaže nam mama s početka priče, Tanja Sekulić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare