Nova ekonomija: Na računima za struju veća obračunska od angažovane snage

Biznis 26. jul. 202112:37 > 29. jul. 2021 15:0541 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Elektroprivreda Srbije (EPS) svojim malim potrošačima obračunava snagu električne energije koja je veća od takozvane angažovane snage, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada. Zbog toga ispada da mali potrošači plaćaju visoku cenu proizvodnje struje, koja se u Srbiji najvećim delom dobija sagorevanjem uglja.

Predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada izračunali su da su 56 odsto troškova za struju administrativni nameti dok zapravo 44 odsto troškova predstavlja sama energija, navodi Nova ekonomija.

Pročitajte još:

Član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Rančić razliku između obračunske i angažovane snage električne energije objasnio je na primeru svog domaćinstva. On je naveo da EPS obračunsku snagu električne energije računa tako što množi jačinu struje na glavnim osiguračima koje svaki potrošač ima na svojoj razvodnoj tabli.

„Kod mene je jačina struje* 16 ampera (A), kod vas je možda 25 (to je sledeća veća vrednost) puta 230 volti (V), pa puta broj faza, a ja imam trofaznu struju, i to izađe 11,04 kilovata (kW)“, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Dodaje da je EPS na taj način potrošaču odobrio 11,04 kilovata snage, kao i da taj podatak stoji na poleđini računa za struju u gornjem levom uglu.

„Gledano iz mog ugla, ja u kući imam ukupno oko sedam kilovata. Elektro energetski sistem Srbije ja bih opteretio tom snagom ako bih uključio sve uređaje istovremeno, ali to se nikada do sada nije desilo“, kaže Rančić.

Izvodi računicu da je njemu kao potrošaču potrebna snaga od 4 kW, koju bi on angažovao iz javne mreže i slaže se da treba da plaća tu obračunsku snagu, pa čak i ako je ona „zaokružena“ na malo veću cifru, recimo na 5 kW.

Rančić napominje da u svojoj kući ima dva bojlera od kojih je svaki jačine dva kilovata koji nikada ne rade istovremeno.

Od ostalih potrošača tu su televizor, radio, led rasveta, frižider koji takođe spadaju u male potrošače, kao i električni šporet koji gotovo i da ne koristi, jer na njemu samo kuva kafu.

Evo kod mene je sada uključen samo radio. On je mali potrošač, svega 40 W. Svetla ne rade preko dana. To su led sijalice vrlo mali potrošači. Sve skupa to je 0,5 do 1 KW (jedan kilovat). To je u stvari ‘angažovana snaga’. Neka ona bude 5 kW i to hoću da platim“, kaže Rančić.

Naš sagovornik zaključuje da je ta obračunska snaga administrativno određena snaga: „Oni meni sada praktično prodaju 11,04 kW, pomnože sa cenom snage i to mesečno ispadne negde oko 600 i nešto dinara“, kaže Rančić.

Prema njegovim rečima, ako svi potrošači u Srbiji imaju obračunatih 11 kW, pa i više, kada se to pomnoži sa oko 3,6 miliona brojila, ispalo bi da će elektro-energetski sistem Srbije biti opterećen sa 39.000 MW u slučaju da svi istovremeno uključe sve svoje aparate.

Problem je međutim što EPS, kako Rančić podseća, raspolaže sa daleko manjom ukupnom instaliranom snagom, kapaciteta 7.855 megavata (MW) koliko može da proizvede iz svojih resursa.

EPS potrošačima prodaje više nego što ima

Dakle, kako smatra Rančić, ispada da EPS potrošačima prodaje 31.000 MW više nego što zapravo ima.

„To je zapravo razlika između obračunske i angažovane snage. Angažovana snaga je ono što mi potrošači realno angažujemo iz javne električne mreže“, navodi on.

Član Prosperiteta objašnjava da potrošač koji u kući ima bojler od 80 litara za čiji rad treba 2 kW, ne bi trebalo da se tretira na isti način kao i potrošač koji ima bazen i u njemu greje hiljade litara vode. Razlog za to je što će ovaj drugi za grejanje vode angažovati mnogo veću snagu električne energije.

Gde je koren problema

Prema Rančićevim rečima EPS ne može da ugasi svoje termoelektrane i da ih ponovo uključi u 13 časova kada se troši najviše struje u Srbiji i kada je takozvani dnevni „pik potrošnje“. Razlog leži u činjenici što se 66 odsto električne energije u Srbiji dobija sagovrevanjem uglja.

Ipak, kako dodaje, taj pik u potrošnji treba da se pokrije, pa termoelektrane moraju da rade i danju i noću. Posledica je skuplja proizvodnja električne energije, jer se troši više uglja i angažuje više radnika.

Prema Rančićevom mišljenju, veći potrošači treba da plate tu skuplju cenu proizvodnje struje, jer sada ispada da manji plaćaju ono što veliki potroše.

 

* Tekst je izmenjen 29.jula 2021. – citat „Kod mene je napon mreže 16 ampera (A)…“, zamenjen je citatom „Kod mene je jačina struje 16 ampera (A)…“

Komentari

Vaš komentar