NIN: Ko je minirao Krušik za pet miliona evra

Biznis 18. mar. 202110:5318 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Po onoj narodnoj - kako seješ, tako ćeš i žnjeti, uprava fabrike naoružanja Krušik iz Valjeva i država kao njen vlasnik na kraju prošle godine mogli su da uberu samo - gubitke. Minus je, prema zvaničnim podacima iz finansijskog izveštaja Holding korporacije Krušik u 2020. dostigao 577,35 miliona dinara. Tako su se obistinila strahovanja svih koji su ukazivali da bi pogrešni poslovni potezi koji se vuku godinama unazad, a u koje spadaju i loši, za državnu fabriku štetni ugovori sa privatnim trgovcima oružjem, mogli skupo koštati holding iz Valjeva, piše magazin NIN.

Iz bilansa uspeha i bilansa stanja jasno se vidi i da je ta cena u vidu neto gubitka samo u prošloj godini bila skoro pet miliona evra, za 310.000 evra veća od neraspoređene neto dobiti iz svih ranijih godina

Još više od samog gubitka upravu Krušika i državu kao vlasnika trebalo bi da zabrine dramatičan pad poslovnih prihoda, što je svojevrstan signal da firma polako, ali sigurno tone, navodi NIN.

I dok se zvaničnici hvale kako je Srbija prošlu godinu završila sa padom bruto domaćeg proizvoda od samo jedan odsto i da je po tom pokazatelju bila najbolja u Evropi, poslovni prihodi Krušika, jedne od kompanija za čije je poslovanje država kao njen vlasnik i najodgovornija, pali su za čak 46 odsto, sa 9,6 na 5,2 milijarde dinara.

Pad je, ističe ovaj nedeljnik, počeo i pre pandemije virusa kovid 19, jer je ta fabrika 2018. imala do sada rekordne poslovne prihode od 11,2 milijarde dinara. To posredno upućuje na zaključak da je Krušik više od kovida 19 napao neki drugi „virus“.

Na to je prvi put, još u januaru 2020. ukazala Državna revizorska institucija, koja je utvrdila da je mine iz Krušika privatna firma Gorana Todorovića GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, u međuvremenu preminuli otac tadašnjeg ministra policije i aktuelnog ministra odbrane, kupcima iz inostranstva prodavala po znatno višim cenama i tako ostvareni profit zadržavala za sebe, iako to nije smela.

Time je DRI posredno potvrdio da ni Aleksandar Vučić, ni Nebojša Stefanović nisu govorili istinu dok su se trudili da javnost ubede da u poslovanju Krušika sa GIM-om nije bilo ništa sporno i nezakonito.

Za razliku od njih, DRI otvoreno sumnja da je 2017. i 2018. GIM, na razlici u cenama po kojima je kupovao mine od Krušika i kasnije ih prodavao krajnjim kupcima iz inostranstva, zaradio više od 16 miliona dolara, a od 1. januara do 7. februara 2020. još skoro 3,8 miliona dolara, ili sve zajedno oko 20 miliona dolara.

„Komisionar GIM je fakturisao za 10,15 miliona dolara veću vrednost proizvoda inostranim kupcima, nego što je Krušik, iste te proizvode, u 2018. fakturisao GIM-u“, konstatuje DRI u jednom od izveštaja, ali to nije bilo dovoljno nadležnim organima da odmah, pre godinu dana, ispitaju te navode i utvrde ko je za to odgovoran.

MUP u fabrici

NIN saznaje da se u međuvremenu situacija donekle promenila i da su nedavno za neke sumnjive ugovore konačno počeli da se interesuju i oni kojima je do sada bio „sumnjiv“ samo uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je prvi upozorio da bivši direktor Krušika Mladen Petković (a istim putem je, po svemu sudeći, nastavio i njegov naslednik Vladan Lukić) privilegovanim privatnim trgovcima oružjem prodaje mine po povlašćenim cenama, u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja.

Vladimir Gajić, branilac Aleksandra Obradovića, kaže za NIN da on i njegov klijent imaju dosta pouzdane informacije da su pripadnici MUP-a nedavno bili u Krušiku.

„Oni su oduzeli dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje sa firmom GIM i još jednom od privatnih kompanija za trgovinu oružjem“, ističe Gajić.

NIN navodi da je jedno od pitanja na koja nikada nećemo dobiti odgovor i da li bi pripadnici MUP-a ikada proverili navode DRI o ugovorima Krušika i GIM-a da je na čelu MUP-a ostao Nebojša Stefanović? I da li bi, da je država na vreme reagovala i preduzela neke od mera koje su joj bile na raspolaganju, mogla da spreče da Krušik od profitabilnog preduzeća postane gubitaš, čiji će minus morati da pokrivaju svi poreski ob-veznici, kao što je to već bio slučaj sa nekim drugim javnim preduzećima i onima u vlasništvu države.

Za sada nema nikakvih informacija o tome šta su pripadnici MUP-a otkrili iz ugovora Krušika i GIM- a, niti nagoveštaja da li će ta navodna istraga biti proširena i na utvrđivanje potencijalnog sukoba interesa i trgovinu uticajem, odnosno na čelne ljude nekih ministarstava bez čijeg zelenog svetla nijedan metak, nijedna mina, nijedna puška ne mogu da budu prodati stranim kupcima, ukazuje NIN.

Ostaje da se vidi hoće li istragom biti obuhvaćeni i drugi trgovci oružjem, među kojima je i Slobodan Tešić, jedan od finansijera SNS-a. Nažalost, i pre nego što policija i tužilaštvo kažu šta imaju, neke stvari su sada mnogo jasnije nego što su bile pre godinu dana.

Pad prihoda

Između 2019. i 2020. prihodi Krušika od prodaje proizvoda i usluga pali su sa 8,94 na samo 4,97 milijardi dinara, s tim što su prihodi od prodaje na inostranom tržištu prepolovljeni, sa 7,27 na 3,86 milijardi dinara.

Kako li će i samom direktoru Vladanu Lukiću sa ove vremenske distance izgledati neka zvanična saopštenja Krušika iz maja i juna 2020, u kojima je sve vrcalo od optimizma, pita Nin.

U prvom se navodi da „posebno afirmativno zvuči činjenica da je u prva četiri meseca 2020. na inotržištu zaključeno za 25 odsto više novih ugovora u odnosu na kompletnu prethodnu godinu“ i da su „naša očekivanja da će se ovakav trend nastaviti i u drugom delu godine“. To saopštenje objavljeno je 19. maja, dakle ne pre proglašenja pandemije, već kada je već ukinuto vanredno stanje uvedeno zbog kovida 19.

Samo mesec dana kasnije, 17. juna usledilo je i drugo saopštenje, u kome se javnost obaveštava da je uprava Krušika uspela da „u prvih pet meseci 2020. ugovori poslove koji su za 50 odsto veći od celokupnog ugovaranja u 2019. godini“ i da je „Krušik na dobrom putu da ponovo ostvari značajne izvozne rezultate“.

NIN ističe da bi bilo lepo da sada direktor i zaposlenima u Krušiku, i članovima Vlade, koji su nadležni za gazdovanje državnim preduzećima, objasni kako je posle toliko više ugovorenih poslova sa kupcima iz inostranstva izvoz u 2020. bio za 47 odsto manji nego 2019? I ne bi bilo lepo da sada kao alibi za sve teškoće navodi koronu, jer je u maju i junu 2020. tvrdio da je Krušik, „iako suočen sa krizom svetskih razmera izazvanom korona virusom, uspeo da obezbedi u najtežim trenucima nove poslove, da skoro u kontinuitetu proizvodi i da sebe ponovo dovede u stabilnu poslovnu situaciju“.

Šta će biti s radnicima

Iako zaposleni svoje nezadovoljstvo polako počinju da iskazuju sve glasnije, velika je nepoznanica kakva će biti sudbina 2.842 zaposlena, koliko ih je prošlog meseca bilo na platnom spisku. Od njih su, kako navode u samoj upravi, dve trećine nekvalifikovani radnici.

Pre nego što su privatni trgovci oružjem počeli da „skidaju kajmak“ i za sebe zadržavaju lavovski deo profita od prodaje mina, Krušik je 2018. imao 3.263 zaposlena, što za stalno, što na određeno vreme. Već naredne platni spisak je bio „kraći“ za 77 imena, a u poslednjih 14 meseci bez posla je ostalo još 344 ljudi.

Kako li njima sada zvuči Vučićevo obećanje, koje im je dao prilikom obilaska fabrike, 9. marta 2020: „Nećete imati problema ni sa platama, nećete imati problema ni sa poslom“.

A, eto, 12 meseci kasnije, neki od njih ne da nemaju probleme, već nemaju – posao.

Istine radi, teško da je i moglo biti drugačije, pogotovo ako se ima u vidu da kada se ukupan trošak za zarade podeli sa brojem zaposlenih, ispada da je 2020, kada je Krušik iskazao minus od pet miliona evra, svaki radnik u proseku dobijao veću platu nego 2018, kada je Krušik iskazao neto dobit od dva miliona evra.

Očito će i to narod – pozlatiti. Kao i sve ostalo, jer živimo u zlatno doba.

Najneobičnije je što se i sama uprava javno hvali da je od oko 54 miliona dolara prihoda lane 35 miliona dolara ili 64 odsto otišlo na zarade i druge naknade zaposlenih, pri čemu je prosečna neto plata bila 56.811 dinara, a regres za godišnji odmor oko 85.000 dinara.

Istraga protiv uzbunjivača tapka u mestu

Od oktobra 2020. u krivičnoj istrazi koju Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal vodi protiv Aleksandra Obradovića ne dešava se ništa, kaže za NIN advokat Vladimir Gajić, branilac uzbunjivača iz Krušika.

„Tada je saslušan kao svedok državni sekretar Ministarstva trgovine, a planirano saslušanje direktora Krušika je odloženo zbog njegove bolesti. Skoro šest meseci od tada istraga je u nekoj vrsti hibernacije“, ističe Gajić.

On objašnjava da Viši sud još nije odlučivao o pravnom leku, koji je podneo nakon što je njegovu pritužbu Apelacionom tužilaštvu za nezakonito postupanje šefa Tužilaštva za visokotehnološki kriminal Branka Stamenkovića i postupajućeg zamenika tužioca Aleksandra Momčilovića, rešenjem odbio tužilac Ratko Marković, kome je Stamenković šef.

Kaže i da je u kontaktu sa Fondacijom Kluni, koja će pratiti slučaj ako dođe do suđenja.

Komentari

Vaš komentar