Za srpsku ekonomiju 2020. godina je bila izuzetno teška, ali će se završiti bolje nego što su to međunarodne finansijske institucije prognozirale na početku krize, izjavio je za Biznis.rs urednik ekonomskog biltena "Mesečne analize i trendovi" (MAT) Ivan NIkolić.

On ističe da će pad srpske ekonomije u godini koju je obeležila pandemija koronavirusa biti oko jedan odsto, što je bez sumnje najmanji pad BDP u Evropi.

Tako dobri rezultati su posledica izdašnog paketa pomoći Vlade Srbije za suzbijanje negativnih posledica pandemije, ali i činjenice da je srpska ekonomija ušla u krizu sa visokim privrednim rastom, suficitom u budžetu, dok je i drugu godinu zaredom poljoprivreda ostvarila dobar rezultat.

Nikolić naglašava da je paket mera Vlade Srbije bio obiman i da je odgovarao ekonomskom potencijalu srpske ekonomije. Ta pomoć od oko čest milijardi evra odnosno oko 12,7 odsto BDP bila je najveća u regionu – ispod Srbije po pomoći države u suzbijanju negativnih posledica korona krize bile su i zemlje regiona koje su u EU, poput Rumunije, Bugarske, Hrvatske, ali i Češka i Letonija.

Sa druge strane, Nemačka je na primer izdvojila pomoć od oko 43 odsto BDP, ali to ipak nije moglo da spreči ozbiljan pad nemačke ekonomije u 2020. godini. Činjenica je da je pomoć države u većini zemalja imala uticaj na očuvanje radnih mesta i sprečavanje da veliki broj kompanija zbog krize ode u stečaj, a da je uticaj na nivo pada BDP bio različitit.

I pored krize, Srbija privukla 2,8 milijardi evra investicija

Govoreći o ekonomskoj 2021. godini, Ivan Nikolić naglašava da je za Srbiju veoma važno da održi visok nivo stranih investicija. On je ukazao na činjenicu da je Srbija, i pored korona krize, uspela u 2020. godini da privuče oko 2,8 milijardi evra investicija, što je više od 60 odsto ukupnih investicija u regionu Zapadnog Balkana. I
to u situaciji kada je u većini zemalja regiona zabeležen veliki pad stranih investicija.

On je naglasio i da su za privlačenje stranih investicija veoma važna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, kako u drumsku tako i u železničku, ali i u energetiku.

Nikolić je ukazao da procene, koje bi se mogle nazvati realističnim, govore da će se ekonomije većine zemalja Evropske unije (EU), ali i Evrozone vratiti na predkrizni nivo tek u 2022. godini, i da će oporavak evropske ekonomije biti težak i komplikovan. On smatra da bi Srbija, ukoliko ne bude nekih velikih lomova, mogla u 2021. godini da se približi planiranoj stopi rasta od šest odsto, iako to predstavlja izazov.

Neizvesno je kakva će biti godina u poljoprivredi, iako se očekuje i veći doprinos industrije, kao i građevinarstva, posebno onog dela u vezi sa infrastrukturnim radovima.

Procenjuje se da bi Srbija na taj način, već u 2021. godini mogla da se vrati na predkrizni nivo, i da bi bila među retkim evropskim zemljama koja bi to učinila već u 2021. godini.