Nešovanović: Cene stanova i dalje će rasti, potreban nam je novi Novi Beograd

Biznis 06. sep. 202118:55 > 20:2638 komentara
Podeli:

Više od 30 godina mi ne gradimo dovoljno. Potreban nam je jedan novi Novi Beograd, potpuno novi deo grada, koji bi dozvolio gradnju 15.000 stanova godišnje, što bi za pet do 10 godina moglo da zadovolji potrebe građana Beograda, odnosno tražnju u glavnom gradu, kaže za N1 Nebojša Nešovanović, direktor za savetovanje i procene u regionu Jugo-istočne Evrope u kompaniji CBRE. On ističe da nas očekuje porast cena stanova u narednom periodu - bar u naredne dve, tri godine, i savetuje onima koji planiraju da kupe stan za život to učine - što pre.

Iako u Srbiji rastu cene kvadrata i kupoprodaja nekretnina, po mišljanju Nebojše Nešovanovića, direktora za savetovanje i procene u regionu Jugo-istočne Evrope u kompaniji CBRE, mi nemamo “bum u gradnji”, već – hroničnu nedovoljnu gradnju.

Pročitajte još:

“Potrebna nam je duplo veća gradnja da bi tržište iole bilo snabdeveno”, ocenio je Nešovanović.

Na konstataciju da se na Novom Beogradu gradi na gotovo svakom slobodnom travnjaku, sagovornik N1 ističe da nam je potreban još jedan, novi – Novi Beograd.

„Realno je očekivati da se tražnja za stanovima poveća sa rastom plata koja se očekuje u narednom periodu. Takođe, realno je očekivati da imamo veliki skok cena stanova u narednom periodu ako se ponuda drastično ne poveća“, ukazao je Nešovanović.

Treba nam, kaže, veća gradnja da bismo uspeli da usporimo rast cena.

Najviše se kupuje za keš

Komentarišući podatke Republičkog geodetskog zavoda da se većina stanova kupuje za gotovinu, a ne za kredit, gost N1 ukazuje da je tržište stanova u Srbiji praktično – tržište kapitala.

„Ako imate višak od 100, 200, 300 hiljada evra ne postoji drugi način da plasirate taj keš osim u tržište nekretnina. Još uvek ljudi koji bi trebalo da kupuju stanove za život – poput mladih bračnih paraova – ne mogu da stignu da kupe stanove zbog ljudi koji su na tom tržištu samoinvestitori. Zato nam je potrebno mnogo više stanova, ali i alternativa za plasiranje kapitala – novo tržište kapitala nam je neophodno“, objašnjava Nebojša Nešovanović.

U Beogradu se, kaže, gradi sedam do osam hiljada stanova godišnje.

„To je vrlo malo za grad koji ima 1,7 miliona ljudi ili 700.000 stambenih jedinica – to je samo jedan odsto godišnje, što znači da smo jednom u sto godina u stanju da zanovimo ono što imamo. A, u Beograd se doseljava dosta ljudi, ima onih koji dobro posluju i zarađuju, mnogi naši građani koji žive u inostranstvu žele da ulože ovde u kupovinu nekretnine i prefereriraju Beograd… Prilično sam siguran da, ako bi se ponuda podigla na 15.000 jedinica godišnje u postojećem gradskom tkivu, ako bi se rešila konverzija, infrastruktura, planovi i izdavanje dozvola, možda bismo mogli da dođemo do 10, 12 hiljada stanova godišnje“, navodi on.

Sa ekspanzivnom politikom Evropske centrlane banke tražnja investitora za stanovima raste.

„Ako trenutno kupuju tri ili pet hiljada stanova, kupovaće osam ili 10 hiljada. Treba naći alternativnu za one koji investiraju kapital i mogućiti ljudima kojima stanovi trebaju da to i kupe“, navodi Nešovanović.

Prljav novac

Priče da se novac „pere“ kroz kupovinu stanova smatra neosnovanim.

„Kad dođe do kupovine stana, vi taj novac već imate na računu. I da je sumnjiv u tom trenutku je već opran, tada je čist“, ukazuje sagovornik N1.

Što se tiče potencijanog pranja novca kroz stambenu izgradnju,  Nešovanović ističe da je tu relativno ograničen potencijal bar na velikim projektima.

„Eventualno bi moglo da se opere pet do deset odsto investicije na velikim projektima, ne više. To je eventualno moguće kod malih investicija, divlje gradnje, ili nešto poput toga“, navodi on. 

Uticaj poskupljenja repromaterijala

Cena stanova se, kaže, određuje na ponudi i tražnji.

„Troškovi gradnje utiču na nivo profita investitora – a on je sasvim solidan. Poskupljenje repromaterijala će im donekle smanjiti profit, ali ta očekivanja daljeg rasta cena čine da su investitori vrlo voljni da investiraju – mnogo je više ljudi spremno da uđe u gradnju, traže čiste lokacije spremne za gradnju. Ono što se ne vidi je da je i cena građevinskog zemljišta drastično poskupela“, ukazuje Nebojša Nešovanović dodajući da cene stanova u naredne dve do tri godine „sigurno idu na gore, nadamo se ne preterano“.

Luksuzni stanovi 

Postoji, navodi, gornji srednji nivo i luksuzni nivo gradnje.

„Gornji srednji su efikasni stanovi sa efikasnijom završnom obradom – na površini od 90 do 120 kvadrata imate tri spavaće sobe. Kod luksuznih stanova na toj površini imate jednu ili eventualno dve spavaće sobe. U tome je razlika“, objašnjava sagovornik N1.

Komentari

Vaš komentar