Ovde je očigledno bio cilj da se, kroz retroaktivno postavljenje vršioca dužnosti direktora Agencije za zaštitu životne sredine, ozakone akti koje je taj bivši v.d. donosio u periodu dok nije imao pravo da donosi odluke u ime te agencije, kaže za portal N1 Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, komentarišući retroaktivno imenovanje Filipa Radovića na funkciju v.d. direktora Agencije.
Vlada Srbije je, kao što je portal N1 već objavio, na sednici održanoj 15. aprila 2021. godine postavila Filipa Radovića za vršioca dužnosti direktora Agencije za zaštitu životne sredine, ali retroaktivno na tri meseca, počev od 9. oktobra 2020. godine, pri čemu je istekao i period na koji je imenovan.
„Nije mi poznato da se dešavalo ovako nešto, da Vlada vrši retroaktivna postavljenja vršioca dužnosti službenika na položaje. Dešavalo se nešto drugo – da Vlada odredi od kog dana će početi vršenje te dužnosti, ali to su bili datumi u budućnosti“, navodi Nemanja Nenadić za portal N1.
Kako ističe, ovakvo rešenje uopšte nije pravno dopušteno po Zakonu o državnim službenicima koji se primenjuje na ova postavljenja.
„A, nije dopušteno ni kada je reč o opštim pravnim načelima. Postoji mogućnost u Ustavu da se, u nekim slučajevima, odredi retroaktivna primena zakona koji donosi Narodna skupština, ali ne i retroaktivna primena rešenja o postavljenju službenika kojeg postavlja Vlada. Drugim rečima, ovde je očigledno bio cilj da se kroz ovo postavljenje legalizuju akti koje je taj bivši vršilac dužnosti direktora donosio u periodu dok na to nije imao pravo“, objašnjava Nenadić.
Inače, prema Zakonu o državnim službenicima, maksimalni period na koji može da bude imenovan vršilac dužnosti direktora u javnoj upravi je šest meseci plus još tri meseca.
„Na žalost, ovo jeste apsurdna situacija, ali vrlo sličnu situaciju imamo u primeni jednog drugog zakona – o javnim preduzećima, gde građani koji su nekada bili direktori ili vršioci dužnosti, a kojima je po sili zakona istekao mandat, i dalje potpisuju ugovore i donose rešenja iako na to nemaju pravo, što je i potvrđeno u najmanje jednoj sudskoj odluci“, upozorava Nenadić.
Mimo konkursa – 60 odsto imenovanih
Transparentnost Srbija, kako ističe, već duže od decenije prati nezakonitu praksu postavljenja vršilaca dužnosti u državnoj upravi.
„Prvi put je istekao rok i prestao mandat svim zatečenim službenicima na položaju koji nisu postavljeni nakon konkursa još krajem 2010. godine. I u proteklom periodu dužem od 10 godina Vlada nije dovela stanje u javnoj upravi u sklad sa zakonom, već je nastavila sa praksom postavljenja vršilaca dužnosti, umesto da te položaje popuni na konkursu“, kaže Nenadić.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku oko 60 odsto položaja u javnoj upravi popunjavaju vršioci dužnosti, a ne službenici izabrani na konkursu.
„U međuvremenu su nekoliko puta istekli zakonski rokovi da se ovo stanje dovede u sklad sa zakonskim obavezama. Šta više, problem nije rešen ni nakon što je Evropska komisija istakla da je to jedan od prioriteta. Tako da svake godine imamo u izveštajima EK samo konstataciju da i dalje nije profesionalizovana javna uprava u Srbiji“, podseća Nemanja Nenadić.
Do sada se, ističe, Vlada uglavnom trudila da nakon isteka mandata v.d. produži taj mandat ili da postavi nekog novog na isto mesto, ali ovaj primer nam, kako ističe – pokazuje da ni to nije rađeno u svim slučajevima.
Posetimo, prošlog novembra je Milenko Jovanović, dobio otkaz na mestu načelnika za pitanja kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, u vreme kada Filip Radović nije imao status v.d. direktora Agencije.
Jovanović je ukazivao da je otkaz dobio zato što se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju i ublažavaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha.
Agencija je tada navela da je zaposleni otpušten zbog toga što „nije obezbedio adekvatno održavanje većine mernih stanica, koje su zbog toga nedopustivo zapuštene“, što je Jovanović negirao.
Radović je, inače, u v.d. statusu već osmu godinu.
Milenko Jovanović je na posao u Agenciju vraćen odlukom Višeg suda u Beogradu – do okončanja sudskog postupka koji je pokrenuo posle otkaza ugovora o radu.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare